Od prvog u klasi do prvog na spisku neprijatelja režima: Progonjeni vojni sindikalac Novica Antić za Nova.rs govori o svim pritiscima sa kojima se susreće

Novica Antić se ozbiljno zamerio režimu, ne zato što im je bio politički protivnik, već zato što nije hteo da sklapa trule kompromise kao vođa Vojnog sindikata Srbije i ćuti, već je u javnost izlazio sa podacima o mnogim aferama i zloupotrebama u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane - od zataškavanja nesrećnih slučajeva, nezakonitih postupaka rukovodilaca i starešina, napredovanju partijskih kadrova, ali istovremeno je štitio prava zaposlenih u vojsci. Što je broj članova sindikata rastao, rasla je i mržnja pojedinaca bliskih režimu prema Novici Antiću, počela je kampanja, prvo u medijima, onda je njegovo hapšenje najavio tadašnji ministar odbrane a sadašnji premijer Miloš Vučević, da bi na kraju Antić bio uhapšen, držan u pritvoru, a sistematski se proganjaju i svi oni koji imaju veze sa njim, bilo rodbinske ili poslovne. Režim i njemu lojalna Vojnobezbednosna agencija nisu štedeli vreme i resurse da diskredituju Novicu Antića i unište sindikat na čijem je čelu bio, pa se postavlja pitanje ko je taj čovek koji je tolika pretnja režimu?

"Ja sam profesionalni pripadnik vojske od 1999. godine, bio sam pitomac, pa stupio u aktivnu službu. Podoficirsku školu sam završio kao prvi u klasi, bio sam besprekoran starešina sa besprekornom karijerom, završio sam sve kurseve u svojoj struci, bio sam forenzički tehičar i operativac u službi za suzbijanje kriminaliteta u vojnoj policiji. Poveravani su mi najpoverljiviji zadaci, mnogo puta sam pohvaljivan", priča o svojim počecima u Vojsci Srbije Novica Antić.

"Medeni mesec" je potrajao, a onda je 27. novembra 2012. godine osnovan Vojni sindikat Srbije.

"Ja sam jedan od prvih članova, članska karta mi je bila broj 002. Bio sam zamenik predsednika sindikata, a na mesto predsednika izabran sam krajem 2015. a na čelu sam od 2016, odnosno 27. novembra, simbolično, na četvrtu godišnjicu osnivanja. Na šesti rođendan sindikata izašli smo na ulice, u znak protesta jer nas Ministarstvo odbrane nije uvelo u pregovore iako smo bili jedini reprezentativni sindikat. Trebalo je da budu umanjene plate, nekima i do 25 odsto sa čime se mi nismo slagali. Nakon neuspešnih pregovora sa generalom (Ljubišom Dikovićem), na ulice smo izveli 3.000 zaposleniih u vojsci, a podržali su nas i Policijski sindikat Srbije, građani, ratni veterani. Pošto Ministarstvo odbrane nije popuštalo, u decembru 2017. smo održali još jedan protest gde je bilo još više učesnika", objašnjava sindikalac čiji je jedan od konstantih zahteva prema vlastima bio bolji odnos prema zaposlenima u vojsci i potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora između poslodavca - države i zaposlenih u Vojsci Srbije.

"Prvi pritisci na mene počinju 2016. godine, nakon pojavljivanja u javnosti, moj pretpostavljeni me zove na saslušanje, na disciplinsku odgovornost, bio sam ukupno 13 puta pozivan, ali je moj tadašnji starešina, vojni policajac, znao da su u pitanju protivzakonite prijave i postupci su obustavljeni. Tadašnje starešine su imale integritet i shvatili su da ništa ne mogu da urade, pa su me poslali na vojno discispinski sud u Nišu. Najveći problemi počinju u mandatu Aleksandra Vulina. Dobio sam poruku da moram da ćutim, da će me kazniti, ali smo mi nastavili da tražimo kolektivni ugovor za pripadnike VS. Onda mi zbog govora na protestima vojnodisciplinski sud oduzima čin. I tada mi je sudija poručio da ne treba da se žalim, ali sam se ja, preko advokata, žalio na tu presudu i 2018. godine sam kažnjen gubljenjem službe u Vojsci Srbije. Nadređeni me je zvao 31. decembra 2018. godine i rekao mi da me od 1. januara ne vode na brojnom stanju, iako sam bio na bolovanju i nije mi uručen nikakav akt", objašnjava Antić.

Iako otpušten iz Vojske Srbije, sindikalci su stali u odbranu Novice Antića i dodelili su mu titulu počasnog predsednika, a ljudi bliski režimu su videli da nisu uspeli da ga maknu sa funkcije, pa se pritisci nastavljaju i postaju sve jači, ne samo na rukovodstvo, već i na članstvo, orkestirano od Vojnobezbednosne agencije.

"Izlazimo u javnost i ukazujemo na zloupotrebe, na kriminalne i koruptivne radnje, pad helikoptera, sve što se dešavalo vezano za Vojsku Srbije. Naš generalni sekretar Predrag Jevtić daje intervju, ali i on dobija otkaz 2020. godine. Pre toga, tadašnji ministar Aleksandar Vulin donosi odluku kojom nam ukida reprezentativnost. To je urađeno protivzakonito, jer reprezentativnost prvo treba da se preispita, a ne da se ukida, ali Vulin nalaže da se Vojnom sindikatu Srbije ne uplaćuje članarina, pokušavajući da nas finansijski ošteti i iscrpi. Ali, podneli smo krivičnu prijavu protiv Vulina, organizovali smo konferenciju za novinare, usred koje nas je zvala tadašnja premijerka Ana Brnabić na dogovor. Iako je Vlada preporučila da to reši, Vulin sve spise proglašava vojnom tajnom", priseća se Novica Antić. 

Povod za obračun

Po njegovom mišljenju, ključni momenat kada je režim rešio da se obračuna sa Vojnim sindikatom Srbije bilo je obelodanjivanje afere koja je direktno povezivala vlast sa Veljkom Belivukom i njegovom ekipom.

"Pucanje na strelištu u Pančevu bila je prelomna tačka da Vulin krene u lov na nas. To je bilo grubo kršenje zakona i propisa i naši članovi su nam se žalili jer nisu želeli da krše propise i zakone niti da odgovaraju za to. Mi smo, po propisima, prvo izvršili unutrašnje uzbunjivanje, izvestili smo generala Ljubišu Dikovića koji ništa nije preduzeo, već su poslali komisiju koja je vršila prikrivanje tragova, cepali knjigu iz prijavnice, brisali snimke kamera za video nadzor. Sve smo navodili i dostavljali tužilaštvu koje nije reagovalo, a vodila je istragu tužiteljka Željka Nikolaidis koja je posle toga avanzovala. Nakon nekoliko godina je Veljko Belivuk uhapšen, i tada se postavilo pitanje, pa zašto ste nas proganjali i kažnjavali?", pita se Novica Antić.

Vojni sindikat Srbije imao je konstantan priliv članstva od osnivanja, uprkos pritiscima, a onda su krajem 2023. i početkom 2024. Vojnobezbednosna agencija i njen direktor Đuro Jovanić, krenuli u sprovođenje operativnog plana za uništenje sindikata, po svaku cenu i pomoću svih sredstava.

"Prvo su pokušali da me smene sa mesta predsednika, zatražena je moja smena, ali osim trojice funkcionera, svi ostali predstavnici svih organa i tela sindikata su me podržali, to je bilo 8. februara. Kada su doživeli taj fijasko, krenuli su u kriminalnu akciju našeg hapšenja i zloupotrebe svih institucija države. Uhapšen sam prvi put 27. februara, sa još dva ključna čoveka sindikata, ali smo posle saslušanja kod sudije za prethodni postupak pušteni da se branimo sa slobode, jer je sudija video da nema elemenat krivičnog dela koje nam se stavlja na teret. Ipak, tužilaštvo se žali i 1. marta nas vraćaju u pritvor, što je čudna odluka. Ubrzo hapse i one koji su hteli da nam pomognu. Dok smo mi u pritvoru, organizuju nezakonitu skupštinu 14. marta, gde zabranjuju ulazak nepodobnima i smenjuju nas. Na vratima je stajalo obezbeđenje, sastavljeno od nepoznatih ljudi koji su odlučivali ko može da uđe, a ko ne. Sada Vojni sindikat Srbije postoji samo na papiru, sa 7.000 članova spao je na manje od 1.000", kaže Antić.

Ali, iako je VSS praktično uništen, vrlo je zabrinjavajuće što su njegovi bivši rukovodioci i dalje izloženi progonu od strane vlasti, koja krši ne samo domaće zakone, već i međunarodne konvencije koje je potpisala država Srbija.

"Ja sam pušten iz pritvora posle skoro šest meseci. Držali su me u pirtvoru, ali me nisu slomili, a svi koji su u tome učestvovali su članovi organizovane kriminalne grupe. Uhapsili su mi i brata zbog izmišljenog krivičnog dela, zbog firme koja nije imala nikakvih problema sa inspekcijom i zakonom za 15 godina, kroz koju su prošle mnoge inspekcije, a sada odjednom se pojavljuje neki dug za porez. Računi su blokirani kako bi se izvršio finansijski pritisak na mene preko porodice. Konce vuče Đuro Jovanić, čovek koji je nezakonito pet puta unapređivan, koji je čak i na čelu VBA nezakonito, jer ne postoji uredba Vlade kojom je postavljen. Pisao sam dva puta republičkoj tužiteljki Zagorki Dolovac i tražio da me sasluša, jer imam saznanja o krivičnim delima koje su počinili pripadnici organizovane kriminalne grupe koju čine funkcioneri, među njima čak i tužioci", objašnjava Novica Antić.

Progon se nastavlja

Osim Novice Antića na meti su još uvek i članovi bivšeg rukovodstva, koje VBA proganja, zloupotrebljavajući policiju, tužilaštvo i sud. U nedostatku dokaza za navodne finansijske malverzacije sa novcem sindikata, zbog čega je 27. frebruara pohapšeno bivše rukovodstvo, a da optužnica još nije ni na vidiku, sistem "trese drvo" u nadi da će nešto pasti i da će neko od targetiraniih popustiti i postati svedok saradnik na čijim rečima će se bazirati optužnica protiv Antića i ostalih, u nedostatku materijalnih dokaza. Jedan od rukovodilaca je uhapšen nakon što je policija, po ko zna koji put upala u njegov stan i prilikom pretresa pronašla 11 pištoljskih metaka, zaboravljenih u ormanu nakon što je D.J. predao oružje.

Iako nema dosije i priznao je krivicu, on se još nalazi u pritvoru, što nije uobičajena praksa u Srbiji, jer se obično takvi slučajevi procesuiraju u redovnom postupku, jer nema opasnosti od uticaja na svedoke. Tom bivšem sindikalcu nije prihvaćen ni zahtev za postizanje sporazuma o priznanju krivice. Na meti se našao i advokat Mitar Krstić koji je zastupao rukovodioce i članove sindikata. On je praćen i proganjan, oštećen mu je i automobil, da bi na kraju bio uhapšen zbog navodnog falsifikovanja isprava, zbog ovlašćenja jednom klijentu, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije koga je Krstić zastupao u ranijim postupcima. Iako samo u Advokatskoj komori u Nišu postoji 60 takvih slučajeva, samo je Krstić uhapšen, dok krivična prijava protiv agenata VBA koji su advokata pratili i prisluškivali, a najverovatnije i oštetili njegov privatni automobil, nije mrdnula sa mrtve tačke.

"Ruski špijun" u američkoj ambasadi

Novica Antić i VSS su uništavani po uobičajenom šablonu, prvo je tadašnji ministar odbrane a sadašnji premijer Miloš Vučević dao izjavu protiv sindikata u medijima, pa je usledilo hapšenje, a onda i medijski "topli zec", gde je Antić proglašen ruskim špijunom. Posle teksta objavljenom bez potpisa autora u briselskom "Politiku", usledila je lavina natpisa u prorežimskim medijima sa sve fotografijama koje su skinute sa društvenih mreža na kojima je Novica Antić sa članovima delegacije ruskih ratnih veterana. To je bio deo uobičajene međunarodne saradnje, a tekstovi su objavljeni kako Zapad ne bi postavio pitanje hapšenja sindikalca. Protiv medija koji su to objavili podnete su tužbe, a zanimljivo je da niko od njih nije pomenuo da su VSS i Novica Antić sarađivali i sa drugim stranim udruženjima ratnih veterana i vojnih sindikalaca, uključujući i američka udruženja.

"Ja sam i član komiteta "Haljard", srpsko-američkog udruženja koja neguje uspomenu na evakuaciju američkih avijatičara iz okupirane Srbije. Bio sam i na prijemu u ambasadi SAD. Kako ja onda mogu da budem ruski ili bilo čiji špijun?", objašnjava Novica Antić.

Posledice po sindikat

Nakon hapšenja Novice Antića i članova rukovodstva Vojnog sindikata Srbije i izbora novog rukovodstva, ne samo da se broj članova sindikata drastično smanjio, već je taj sindikat, pod novim rukovodstvom, isključen iz svih međunarodnih organiizacija čiji je član bio, a koje okupljaju vojne sindikate i udruženja veterana iz cele Evrope.

BONUS VIDEO: Kako je Novica Antić završio u raljama špijunaže