"Preživeli smo agoniju dok je 17 sati bila napolju, u mraku i na hladnom": Devojčicu (2) tražila cela Srbija, majka opisala dramu kroz koju su prošli

Aktiviran sistem "Pronađi me"

Sama po mraku i hladnoći, Dunja je nekim čudom uspela da preživi tešku noć. Posle višesatne potrage, u koju su bili uključeni policija, vatrogasci, članovi porodice, rođaci, građani, dobrovoljci, pripadnici Gorske službe spsavanja, pas Goske službe po imenu Ikona nanjušio je malenu Dunju na dva kilometra od njene kuće. Ova priča sa srećnim krajem obeležila je 2025. godinu, a zbog malene Dunje drugi put je u Srbiji bio aktiviran sistem "Pronađi me", koji je napravljen po ugledu na američki "Amber alert" i koji se aktivira prilikom nestanka dece, ali samo u slučaju kada postoji sumnja da je dete u životnoj opasnosti.

Porodica Marković primila je ekipu Kurira u svoj dom na Ubu i dok su pozirali kraj okićene jelke, prisetili su se događaja koji je mogao da im zauvek promeni ne samo ovu godinu, već i čitav život. Kristina Marković, devojčicina majka, dok je čvrsto grli i ljubi, kaže "da se na svu sreću to nije dogodilo".

"Hvala Bogu, Dunja nam je dobro! Srećni smo što se sve završilo dobro, živa nam je i zdrava, ali to što sam doživela ne želim nijednoj majci. Tu neizvesnost i taj strah, sama pomisao na to gde mi je dete, ne može ni da se opiše. Tražim je, a nje nema... Milion pitanja, a nigde odgovora", kaže nam Kristina, dok se priseća tog kobnog dana.

"Ćerkica celu noć nije bilo sa mnom, nije bila u toplom krvetu nego na hladnoći. Kad pomislim nije mi dobro. Dan pre toga, 2. marta, otišla sam kod rođaka jer je trebalo da idemo na sahranu, plan je bio da se vratim sutradan kući, a da muž ostane sa decom. Međutim, muža su iznenada zvali iz firme jer je stigla roba i morao je da ode da je primi i potpiše sve što treba. Otišao je, a deca su ostala kod kuće sa mojom svekrvnom i jetrvom", priča Kristina.

Tražili je, ali nigde je nije bilo

Kako dodaje, agonija je počela kada se 3. marta vratila kući sa sahrane, a muž sa posla.

"Imamo sedmoro dece i kada smo ušli u kuću, svi su se rastrčali oko nas. U trenutku sam videla da Dunje nema, počeli smo da je tražimo. Nigde je nije bilo. Na kamerama smo videli da je krenula ka voćnjaku", priseća se majka:

"Zvali smo policiju i prijavili nestanak, ubrzo je krenula potraga. Svi smo je tražili. Mislila sam da ne može da ode daleko, mala je. Nekako, iako se uputila ka voćnjaku, kao što se videlo na kamerama, mislila sam da je morala da ostavi neki trag za sobom. Međutim, ništa... Isuviše je mala da joj po tako neravnom terenu ne ispadne patikica, ma šta god, samo neki trag da ima da je prošla tuda".

Kristini je svaki minut bio kao godina, ali je morala da bude pribrana zbog ostale dece.

"Sećam se da sam uveče izašla iz kuće u majici kratkih rukava i šetala, opet sam je tražila. Htela sam da osetim koliko joj je hladno. Verujte, nisam mogla da izdržim hladnoću. Zato i dalje imam nedoumice kako je uspela da preživi taj mraz", pita se Kristina.

Molitve roditelja su uslišene i 4. marta, oko sedam ujutru, nedaleko od kuće pronađena je mala Dunja. Vest koja je stigla bila je i više nego fantastična.

"Izletela sam iz kuće i videla je u sanitetu Hitne pomoći. Osetila sam olakšanje. Odmah smo otišli u valjevsku bolnicu. Rekli su nam da je dobro, ali da ima promrzline, hipotermiju", kaže Kristina:

Novu godinu dočekuju u zdravlju

"Grlila sam je i grlila. Srećna sam bila. Sećam se iz valjevske bolnice transportovani smo u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, gde smo bili skoro dve nedelje. Taj period je bio malo traumatičan, ali hvala Bogu sve to smo prebrodile.

Markovići sa njihovo sedmoro dece žive na Ubu i, kako kažu, očekuju pomoć koja im je obećana u vidu novog doma.

"Plac smo pronašli, ali treba da se sagradi nova kuća. Najvažnije je da novu godinu dočekujemo na broju i zdravi", zaključuju.