"Prema profesoru Spremiću primenjivane najstrože mere, u pritvorima proveo 400 dana": Advokat Ilić za Nova.rs objašnjava šta nakon žalbe tužilaštva u Novom Sadu

"Spremić nije Vesić", bila je jedna od parola na studentskim protestima, a odnosila se na profesora Građevinskog fakuletata Milana Spremića koji je uhapšen nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u vojvođanskoj prestonici koju vodi Više javno tužilaštvo u tom gradu. Uhapšeni zbog tregedije mogu se podeliti na dva dela: struku i politiku. U prethodnom periodu se moglo videti da su se vodeći ljudi režima svim silama upirali da svu krivicu svale na struku, a amnestiraju svoje partijske drugove. Jedan od onih koje je režim targetirao bio je upravo i profesor Spremić.

Za razliku onih iz sveta politike, koji su u pritvoru proveli znatno kraći vremenski period, Spremić je iza rešetaka i u kućnom pritvoru, kako nam kaže njegov advokat, bio čak 400 dana!

"Odluka da se protiv njega obustavi postupak i ukinu sve mere, za mene, kao branioca, nije neočekivana. Ono što je bilo neočekivano je i odnos prema profesoru Milanu Spremiću, jer su prema njemu primenjivane najstrože mere. On je što u pritvoru, što u kućnom pritvoru, proveo 400 dana. Čak i kada je mera ublažena i kada mu je određen kućni pritvor, jedina razlika je bila što nije bio u ćeliji, jer su primenjeni najstroži kriterijumi - zabrana komunikacije, napuštanja stana, korišćenje interneta", objašnjava branilac profesora Spremića advokat Veljko Ilić.

Po njegovim rečima stavljanje Spremića na optužnicu je od početka bilo pogrešno.

"Neko jeste kriv za tu tragediju, ali nisam uveren da su optuženi pravi ljudi. Neko je tada trebalo da bude uhapšen, da bi se zadovoljila javnost koja je tražila pravdu, a jedan od ljudi koji je izabran za to, bez prave osnove bio je i profesor Milan Spremić. Zbog toga mislim i da je Viši sud u Novom Sadu, makar u odnosu na mog branjenika, doneo pravu odluku. Nadam se da će Apelacioni sud potvrditi odluku Višeg suda u Novom Sadu. Tužilaštvo se žalilo, što je očekivano jer se tužilaštvo uvek žali, ali žalili su se i advokati optuženih koji nisu 'skinuti' sa optužnice. Sve je moguće, ali mislim da će odluka o oslobađanju mog klijenta biti konačna", objašnjava advokat Veljko Ilić.

Nema veze sa nadstrešnicom

Vladimir Beljanski, takođe advokat, ranije je objasnio da profesor Spremić kao izvestilac nije imao veze sa nadstrešnicom.

"Stabilnost nadstrešnice nije proveravao, niti je ona na bilo koji način bila spomenuta u sveskama idejnog projekta koje su njemu 2019. bile dostavljene. Profesor Spremić se bavio isključivo fasadnom riglom, okvirima konstrukcije za prozore, koji i danas stoje tamo nedirnuti, koji su apsolutno bili ispravni, stabilni i za šta je on dao svoje mišljenje. Po tom osnovu on apsolutno ne može biti odgovaran za bilo šta u vezi sa nadstrešnicom i padom nadstrešnice", rekao je Beljanski.

Sve oči uprte u Apelacioni sud u Novom Sadu

Sledeći korak u odlučivanju o tome kakva sudbina čeka optužene, učiniće Apelacioni sud u Novom Sadu, nakon što je Više javno tužilaštvo u ponedeljak saopštilo da je uložilo žalbu na odluku da, pored Spremića, neće goniti bivšeg ministra Gorana Vesića, bivšu v. d. generalnog direktora "Infrastruktura železnice Srbije" Jelenu Tanasković, bivše pomoćnice ministra u Ministarstvu saobraćaja Anitu Dimoski i lica odgovorna za stručni nadzor Marinu Golubović i Dejana Todorovića.

Nakon detaljne analize, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je našlo da je rešenje veća Višeg suda u Novom Sadu zahvaćeno brojnim bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, jer su razlozi pobijanog rešenja protivrečni izreci, nisu navedeni razlozi o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, odnosno tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene, a sledstveno tome i pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana istim okrivljenima", saopšteno je.

Kako su pojasnili, Tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda povredilo krivični zakonik i da je pogrešno i netačno utvrdilo činjenično stanje. Dodali su da je žalbom ukazano na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, te je istaknuto da su razlozi rešenja protivrečni izreci u pravno relevantnim činjenicama, tako da je ispitivanje suštine stvari nemoguće, pri čemu su razlozi potpuno pogrešni.

Naime, ožalbenim rešenjem odlučeno je da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je šestoro okrivljenih učinilo krivično delo koje je predmet optužbe, a u obrazloženju takvog stava veće Višeg suda u Novom Sadu je, pod prividnom formom obrazlaganja da nema dokaza, zapravo nevelo da u radnjama tih okrivljenih lica nema krivičnog dela, zbog čega nije jasna predstava o bitnoj i stvarnoj sadržini odluke suda. Očigledno je da postupajuće veće nije sa posebnom pažnjom, kako se to u rešenju navodi, razmotrilo navode Optužnice ili nije razumelo krivičnopravne radnje koje okrivljenima stavljaju na teret, kao i uzročnoposledičnu vezu između njihovih inkriminsanih radnji i nastupanja posledice.

Tužilaštvo ukazuje da bi, u slučaju potvrđivanja odluke veća, javnost bila uskraćena da, u postupku pred sudom na javnom glavnom pretresu, prisustvuje izvođenju svih dokaza javnog tužilaštva i odbrane.

Takođe, ukoliko bi se prihvatio stav veća, to bi značilo da lica iako su svesna da ne poštuju propise Republike Srbije i pristaju na nastupanje štetnih posledica ne bi mogla da krivično odgovaraju za (ne)preduzimanje radnji na koje su propisima obavezane.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu smatra da je na osnovu svih prikupljenih dokaza tokom sveobuhvatno sprovedene istrage, nesumnjivo utvrdilo postojanje opravdane sumnje da su svi okrivljeni izvršili krivična dela za koja su optuženi.