Pitanja koje najviše more građane otkad je uvedeno vanredno stanje, a potom i policijski čas, jeste šta da preduzmu ukoliko im zatreba hitna medicinska pomoć, ali i šta će im se dogoditi ako se sami, zbog "pitanja života i smrti" , upute u neku zdravstvenu ustanovu u trenutku kada je na snazi apsolutna zabrana kretanja.

Autori: T. Milovanović – M. Čule 

„Šta da radim, ako meni, ili nekom mom, pozli u toku noći, a ja ne mogu da izađem i da ga odvezem do Urgentnog centra“, „Šta da radim ako se neko povredi u kući i ako ga minuti dele od smrti, i nema vremena da čeka Hitnu pomoć, čiji će svi saniteti, baš u tom trenutku biti na terenu“, „Šta da radim ako počnem da se porađam“, samo su neka od pitanja, na koje zvaničnici građanima nisu dali odgovore u trenutku kada su donosili mere zabrane kretanja u okviru vanrednog stanja.

Iako zvaničnici uveravaju da će se ovakva pitanja rešavati u hodu, kao i da će za najugroženijim grupama koje su u potpunoj izolaciji sve biti dostupno, većina građana ne skriva zabrinutost da im lekarska pomoć neće biti dostupna kao u redovnim okolnostima.

Advokat Vladimir Gajić koji kaže za Nova.rs da bi policija i sud u takvim slučajevima trebalo da imaju razumevanja.

„Neke okolnosti koje ne mogu da se predvide unapred bi morale da budu opravdavajuće ukoliko neko prekrši policijski čas da bi sprečio nastajanje veće posledice. Ako žena treba da se porodi, sigurno da će da izađe napolje. Pretpostavljam da bi sud koji odlučuje o tome imao razumevanja, jer bi posledica da nije izašao bila veća“, smatra Gajić.

Gajić objašnjava da se ta stavka u zakonu zove – promenjene okolnosti.

„O tim promenjenim okolnostima, Vlada nije mislila dok je donosila uredbu. Ne znam da li bi policija u tom slučaju uopšte napravila prijavu. Takvih situacija može da bude mnogo, situacija koje mogu ljude da nateraju da prekrše taj propis zbog nepredvidivih dešavanja“, kaže Gajić. 

Pomoćnik direktora beogradske Hitne pomoći Sergej Pantić kaže za portal Nova.rs da tokom dana dežuraju 23 ekipe Hitne pomoći, a tokom noći samo dve manje. On dodaje da su građani Srbije shvatili ozbiljnost trenutne situacije usled pandemije koronavirusa, pa je tako zabeležen i manji broj poziva građana kojima je potrebna pomoć.

„Iako je trenutno vanredna situacija, zasad je, što se poziva tiče, sve u nekim normalnim okvirima. Broj poziva je čak i smanjen u odnosu na svakodnevnu situaciju u Hitnoj pomoći. Pretpostavljam da su i građani Srbije shvatili ozbiljnost situacije, pa samim tim i ne zovu za stvari koje ne zahtevaju hitnu intervenciju“, kaže za naš portal Pantić i dodaje:

„Na usluzi smo svima kojima je potrebna Hitna pomoć i kojima je zdravlje ugroženo. U svakom slučaju i ekipe Hitne pomoći prave selekciju prilikom odlaska na intervenciju. Prioritet imaju hitni slučajevi, ukoliko se neko žali na bol u grudima, gušenje, neke povrede ili da, ne daj Bože, dođe do gubitka svesti kod neke osobe. Radi normalni broj ekipa, odnosno 23 tokom dana i 21 tokom noći. Uglavnom, ljudi su shvatili ozbiljno apele i sede u kućama, pa samim tim ima i manje potrebe za našim dolaskom“, dodaje zamenik direktora Hitne pomoći.

Policijski čas, kojim se ograničava kretanje svim građanima Srbije u periodu od 20 sati do pet ujutru, od juče je stupio na snagu, kao pooštrena mera proglašenog vanrednog stanja, usled pandemije virusa COVID-19. Ova mera najrigoroznija je za najstarije građane, pa je tako, od juče, u gradovima u Srbiji na snazi zabrana izlaska iz domova za građane starije od 65 godina. Situacija je malo drugačija u ruralnim sredinama, odnosno u mestima koja imaju manje od 5.000 stanovnika, gde ova zabrana važi za lica starija od 70 godina.