"Neko puca po ljudima, ima mrtvih i ranjenih": Stefanu je život spasilo to što je samo nekoliko minuta pre masakra u Duboni otišao kući, za Nova.rs se priseća svega što se dogodilo

Uloš Blažić je 4. maja izašao iz svoje kuće naoružan i krenuo u krvavi pohod u rodnoj Duboni i susednom selu Malom Orašju, kada je iz automatske puške ubio devetoro, a ranio 12 osoba.Kobne večeri, Stefan je bio na mestu gde se dogodila pucnjava. Ističe za Nova.rs da je mnogo ljudi bilo u centru sela, kao i da je dosta njih sedelo u školskom dvorištu, mestu gde su se okupljali i družili svakodnevno. Ta noć je izgledala kao svaka druga u Duboni, ništa nije ukazivalo na tragediju."Otišao sam do prodavnice da kupim sebi da jedem nešto, a oni koji su bili tu rekli su mi da idem kući da na miru jedem. Posle nekoliko minuta sam rekao: "Dobro, ako niko neće da jede, odoh ja kući, pa dolazim ponovo" i tada sam otišao", objasnio je Stefan.

On naglašava da je masakr počeo nekoliko minuta nakon što je on otišao kući koja je relativno blizu dvorišta u kom se dogodio masakr."To veče došli su Dalibor, Milan i Kristina, iako nisu često dolazili, ali eto, potrefilo se da te večeri budu tu. Seo sam u svoj automobil i otišao, ništa nisam čuo. Ulazim u dvorište i u tom momentu krenule su da stižu poruke na Vajberu, gde imamo grupu, ali ih nisam gledao jer sam mislio da što pre jedem i da se vratim odmah", objašnjava on.

U svojoj kući zadržao se malo duže, jer je morao da pomogne svom ocu, pa je tek onda počeo sa večerom i krenuo nazad ka centru sela. Tada je na telefonu video poruke koje su mu zaledile krv u venama."Pomislio sam: "Ma daj sad da pogledam poruke, ne znam šta pišu toliko" i onda sam video da je neko napisao da se desila katastrofa u centru sela, neko je išao redom i pucao na svakoga na koga je naleteo, rečeno je da ima mrtvih i ranjenih. Isprepadao sam se", objašnjava on.

Ističe da se skamenio jer je znao da su mu prijatelji tamo. Na sreću, neki od njih su pre pucnjave otišli kući. Ističe da je selo vrvelo od policije, a da su informacije o svemu bile šture."Uleteo sam u automobil i krenuo ka tamo. Već je sve bilo gotovo, policija je blokirala centar i nisam mogao da prođem. Nisam znao ko je pucao, niti koga su ubili. Otišao sam do komšinice, to je bila rođena tetka Dalibora kog su ubili. Pogledao sam telefon i video sam da su njega ubili", priča mladić.

Ističe da je želeo da umre u tom momentu jer nije smeo da kaže nesrećnoj ženi šta se dogodilo. Bol koju je tada osetio nosiće zauvek.Stefan je u stravičnom masakru izgubio prijatelje i rođake."Sedmoro mladih je sedelo u tom momentu na školskom dvorištu, od toga dve devojke koje su naknadno došle. Samo jedna devojka uspela je da pobegne i da prođe bez povreda, ali njenog brata je ubio u Malom Orašju. Pucao je i na nju, ali je, na sreću, nije pogodio. Oni su mi familija", kaže naš sagovornik.Celo selo je još uvek u šoku posle svega što se dogodilo, a nikome od meštana nije jasno zašto zakon nije strožiji.

"U najboljem slučaju on će dobiti 20 godina zatvora i iz zatvora izlazi u punoj snazi, samo je pitanje šta će se tada dogoditi, ljudi veruju da će odmah uraditi nešto.. Kad je povredio policajca, niko mu nije stao na put. Već se priča po mestu da je poručio da će se osvetiti čim izađe za to što mu je izgorela kuća i za sve što se desilo, a za šta nas njegova majka okrivljuje. Ona mu ide u posetu stalno", završio je Stefan.Inače, od dana masakra Stefan prolazi kroz novi pakao zbog majke ubice Biljane B, koja ga gotovo svakodnevno prijavljuje policiji, bez ikakvog razloga, što mu remeti život. Dosad su sve prijave bile bez osnova, a Stefanu one remete svakodnevni život.