Ko je "Kaluđer", predvodnik ekstremista koji su ostavljali svinjske glave ispred džamija u Parizu po nalogu ruske službe: Dok se u Srbiji vodi postupak protiv, on se slika na liturgiji u Moskvi FOTO

Momčilo Gajić se, u istrazi srpskog pravosuđa, sumnjiči da je bio jedan od organizatora niza rasističkih akcija usmerenih prema jevrejskim i muslimanskim zajednicama u Parizu i Berlinu u proleće i leto 2025. Izbegao je hapšenje kada je u Srbiji privedeno 11 članova njegove grupe i po svemu sudeći, uspeo da utočište pronađe u Moskvi.

Prema navodima presude Višeg suda u Smederevu, u koju je RSE imao uvid, Gajić je predvodio grupu iz Srbije koja je nerede izazivala po nalogu ruske obaveštajne službe.

Trojica pripadnika grupe su priznala krivicu i u decembru 2025. su pred sudom u Smederevu osuđeni za špijunažu i izazivanje rasne diskriminacije.

Jedan od osuđenih Gajića opisuje kao organizatora nereda "usko povezanog sa ruskom službom", pokazuju sudski spisi u koje je RSE dobio uvid.

Policija nije odgovorila na upit RSE da li je za njim raspisana poternica.

Ko je Momčilo Gajić Kaluđer?

Momčilo Gajić (30) do sada nije osuđivan, ima prijavljeno prebivalište u Novom Sadu u Vojvodini, a poznat je i pod nadimkom "Kaluđer", pokazalo je istraživanje RSE.

On nije odgovarao na pozive i dopise RSE.

Prve informacije o Gajićevoj ulozi u incidentima u Parizu i Berlinu pojavile su se krajem septembra 2025. kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo da je u velikoj akciji policije i Bezbednosno informativne agencije uhapšeno 11 osoba zbog sumnje da su izvršili krivična dela špijunaže i rasne i druge diskriminacije.

"Postoje osnovi sumnje da je M.G. koji se nalazi u bekstvu, postupajući po instrukcijama strane obaveštajne službe, na teritoriji Republike Srbije organizovao i obučavao grupu od 14 srpskih državljana koja je imala za cilj da na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti i etničkom poreklu, na teritoriji Francuske i Nemačke, krši osnovna ljudska prava", saopštio je MUP 29. septembra.

Grupa je izvršila nekoliko vandalskih akcija, među kojima je i polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu.

U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete.

Fotografije iz Moskve

O Momčilu Gajiću u javno dostupnim podacima nema mnogo informacija.

Istražujući digitalne tragove, RSE je na osnovu starog Linkedin profila pronašao njegove kontakte.

Broj telefona koji je povezan na Telegram aplikaciju povezan je i sa profilnom fotografijom na kojoj se vidi Gajić kako telefonira.

Mesto na kojem se fotografisao RSE je geolocirao u Moskvi, gde Gajić sedi u blizini ulaza u jednu od najstarijih tržnica "GUM", okrenut prema Crvenom trgu.

Iza njega se vide bašte sa cvećem koje se postavljaju za vreme održavanja festivala cveća u letnjim mesecima. Tačno vreme kada je fotografija nastala nije moguće precizno utvrditi.

Druga fotografija koju je RSE pronašao prikazuje Momčila Gajića u Crkvi svetog Petra i Pavla u Moskvi, koja je predstavništvo (podvorje) Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Rusiji.

Fotografije je na svom sajtu 27. januara 2026. podelilo Podvorje SPC, kao i Episkop Stefan (Dragan) Šarić.

Tada je održana liturgija povodom verskog praznika Sveti Sava, što je i slava crkve u Moskvi.

Momčilo Gajić u toku obreda lomljenja kolača, koji je deo običaja SPC, ima jednu od centralnih pozicija.

U pratećem tekstu, Podvorje SPC u Moskvi najavljuje Gajića kao kuma slave za sledeću, 2027. godinu. Kum je osoba koja, prema opisu sa sajta SPC-a, "preuzima čast da organizuje i pomogne obeležavanje hramovne slave".

U tekstu Podvorja SPC u Rusiji se navodi da je Gajić "iz Moskve".

Iż SPC nisu odgovorili na pitanje RSE da li su proveravali ko će biti organizator jedne od najvećih proslava u hramu u Rusiji i na koji način vrše izbor osobe za ovu poziciju

Organizovao grupu i dao im po 500 evra

Presude protiv trojice osuđenih izvršilaca koji su sklopili sporazume o priznanju krivice, koje je prvi objavio Radio Slobodna Evropa, otkrivaju da je prva akcija grupe bila organizovana u Parizu u aprilu 2025. godine, uoči Dana sećanja na genocid nad Jermenima.

Gajić je, kako se navodi u presudama, angažovao jednog od navodnih učesnika – Bogdana Đinovića – da regrutuje ekipu, obezbedio novac za sve putne troškove i po 500 evra za svakog učesnika.

Đinović je mahom angažovao ljude iz rodne Velike Plane, a među njima i svog dugogodišnjeg prijatelja, konobara Aleksandra Savića.

Gajić je grupi obezbedio i 600 ili 700 nalepnica sa slikom cveta nezaboravka, koji je simbol genocida nad Jermenima iz 1915. godine, i natpisom „Sećam se i zahtevam“ na engleskom i jermenskom jeziku. Naredio je grupi da ih polepi širom 18. arondismana u Parizu – oblasti u kojoj živi značajan broj građana islamske veroispovesti. Pošto su izlepili kraj, učesnici ove operacije su fotografisali nalepnice kao dokaz da su izvršili zadatak.

Sve ovo detaljno je opisano u presudama Višeg suda u Smederevu.

Mesec dana kasnije, Gajić je obezbedio novac za još jedno putovanje u Pariz. Ovog puta grupa je imala zadatak da prospe zelenu farbu po jevrejskim verskim objektima, Muzeju Holokausta i jevrejskim restoranima. Izabrano je da akcija bude izvedena tokom finala Lige šampiona između PSG-a i Intera, kada se na ulicama Pariza očekivao veliki broj ljudi. Ovoga puta honorar je bio udvostručen – 1.000 evra. Po Gajićevom nalogu, kako piše sud, dvojac Đinović–Savić ponovo je okupio tim – ponovo uglavnom iz svog rodnog mesta.

Đinović i još dvojica članova grupe su uhapšeni u Francuskoj 2. juna zbog sumnje da su učestvovali nu ovoj operaciji. Francuski Figaro je izvestio da su bili na putu da napuste zemlju.

U julu su aktivnosti grupe premeštene u Berlin gde je, prema presudama, Gajić angažovao grupu da postavi pet plastičnih skeleta zalivenih u beton, u plastičnim kantama sa porukama na nemačkom jeziku: „Još čekam svoju penziju. Hvala, Merc.“

Skeleti su postavljeni ispred Brandenburške kapije, u blizini Spomenika ubijenim Jevrejima Evrope. Grupa je ponovo napravila fotografije i poslala ih Gajiću. Ovoga puta on je bio sa njima u Berlinu, nadgledajući operaciju iz automobila parkiranog u blizini. Naknada je ponovo bila 1.000 evra, piše BIRN.

Na kraju, tokom avgusta i septembra, Gajić je navodno ponovo zadužio Savića da regrutuje dodatne članove – Savić je opet angažovao uglavnom ljude iz Velike Plane.

Gajić je čekao grupu u Francuskoj, obezbedio sredstva i naložio im da postave svinjske glave na džamije širom Pariza, uz ispisana imena političara i reči „10. septembar“. To je bio datum kada su se u Francuskoj očekivali masovni protesti protiv vladinih mera štednje. Naknada je ponovo povećana – za ovu operaciju izvršioci su dobili po 1.500 evra.

Presude više puta navode da su Gajić i neidentifikovana osoba pod kodnim imenom „Hanter“ delovali po naređenjima i uz novac dobijen od ruske tajne službe.