Biju i pucaju: Obezbeđenje, paravan za psihopate i siledžije

Hronika 14. sep. 202007:15
Podeli:
Foto: Printscreen/Facebook/Miroslav Parovic

Snimak brutalnog premlaćivanja mladića ispred jedne kladionice u Novom Sadu krajem avgusta 2020. uznemirio je Srbiju. Jezivi snimci pesničenja, šutiranja u glavu i nemog posmatranja lomljenja ruku ostavili su sve u šoku. Dok je glavni akter osumnjičen za prebijanje, Ivan Kontić u bekstvu, tema koja interesuje javnost je - ko su zapravo radnici obezbeđenja lokala, kafića, splavova, klubova, kockarnica i kladionica, ko ih i po kakvim kriterijumima zapošljava, kakvu bezbednosnu ili psihološku proveru prolaze. 

Brojni su primeri nemilih scena u kojima su učestovovali nabildovani pripadnici obezbeđenja, sa crnim majicama na kojima piše „SECURITY“. Stranice rubrike crna hronika su pune opisa incidenata vezanih za ovu tematiku. U crnoj statistici zabeleženo je samo nekoliko slučajeva koji su medijski odjeknuli u javnosti. Neki od njih dobili su sudski epilog, a neki i dalje ne.

Na početku valja postaviti pitanje – ko su zapravo radnici obezbeđenja?

Neki nezvanični podaci kažu da pripadnici obezbeđenja lokala, splavova, kafića i kockarnica, uglavnom imaju šaroliku prošlost. Među njima mogu se naći i bivši policajci, bezbednjaci, ali često i osobe sa one strane zakona. Vlasnici takvih mesta po nepisanom pravilu uglavnom unajmljuju osobe koje se neće ustezati da upotrebe silu i neutrališu problematične ( čitaj agresivne, pijane ili drogirane) goste, a meta su ponekad i sasvim nevini ljudi koji se zadese na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.

Da bi neko mogao da radi u obezbeđenju, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, nalaže se da ima odgovarajuću bezbednosnu proveru. Proveru onih koji nose oružje isključivo vrši MUP, dok je kod ostalih priča o proveri dugačka i jako spora. To svakako nije bila nikakva prepreka da se realizuju pojedinačni aranžmani, da se za čuvanje splavova, kafića, kladionica, i raznih lokala pored bivših policajaca i bezbednjaka, uzmu i lica sa one strane zakona, koja neće prezati od primene sile bez postavljanja suvišnih pitanja.

Upravo angažovanje ovakvih osoba dovelo je do neželjenih incidentata od koji su neki bili sa smrtnim ishodom, a koji su ispisali stranice rubrike crne hronike.

Foto: Facebook/Fedor Frimerman

Slučaj Fedor Frimerman

Noć 25. na 26. jul 2013. godine, dvadesetak radnika privatnog obezbeđenja jednog splava u Beogradu pretuklo je na smrt mladića Fedora Frimermana, koji je te kobne noći bio u društvu još dvojice prijatelja. Kako su tad izvestili mediji, na populanom splavu “Saund” Milan M. je navodno fletrovao sa nekom devojkom, za koju se ispostavilo da ima dečka, koji je izveo Milana M, ispred splava da  „muški“ reše situaciju, sve dok neko nekog nije udario. Navodno Fedor Frimerman se umešao kako bi smirio situaciju. U sledećem momentu oba su ležala na travnjaku ispred splava. Druga verzija bila je da je Milan M. ramenom slučajno zakačio radnika obezbeđenja. U svakom slučaju, epilog je bila smrt Fedora Frimermana. Policija je tog prvog dana na saslušanje privela 20 osoba , a samo trojica su izvedena pred dežurnog istražnog sudiju Višeg suda u Beogradu, koji im je odredio pritvor od 30 dana. Policija je tada, iako su mediji pisali da su u pitanju pripadnici navijačkih grupa, saopštila da privedeni nisu navijači i da nisu osuđivani.

Usledio je dugotrajan sudski propces, koji je završen u aprilu 2017. godine osuđujućim presudama, ali je ovu presudu ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje, koje je krenulo ispočetka. Kao razlog zbog čega je ukinuta presuda navedena je dilema – da li je krivično delo izvršeno sa direktnim ili sa svesnim ili nesvesnim nehatom, zbog bezobzirnog ponašanja optuženih prema Frimermanu. Viši sud 2019. doneo je novu prvostepenu presudu kojom su okrivljeni osuđeni na ukupno 30 godina i tri meseca zatvora. I na ovu presudu osuđeni su imali pravo žalbe Apelacionom sudu.

Nikola Vavić Foto: Privatna arhiva

Slučaj Nikole Vavića

Nikolu Vavića, mlađeg brata jednog od vođa Partizanovih navijača, Aleksandra Vavića, 2014. pretuklo je obezbeđenje splava “Blejvoč”. Vavić je tada pucao i ranio pripadnika obezbeđenja Roberta Radojičića. Vavić je 2015. godine oslobođen optužbe. Naime, odluka o oslobađanju optužbe usledila je pošto je Radojčić juna te godine povukao izjavu koju je dao tokom istrage, da je u njega verovatno pucao Nikola Vavić. Takođe, nije se pridružio krivičnom gonjenju Vavića, niti je zahtevao odštetu.

Naime, nakon incidenta, beogradski mediji su preneli da je u sukobu sa pripadnicima obezbeđenja splava Vavić pretučen. Potom je pištoljem ranio Radojčića, a zatim skočio u reku. Partrola Rečne policije ga je pronašla u čamcu privezanom uz splav, preneli su tada mediji. U trenutku ekcesa na splavu je u tom trenutku bilo oko 400 ljudi.

Ubistvo Velibora Dunjića

Zbog reketiranja u maju 2014. ubijen je Velibor Dunjić, vođa navijača Crvene zvezde. U njega je pucao Vladimir Đurović, šef obezbeđenja splava „Džimis“, koji je posle zločina dao pištolj kolegi Aleksandru Đuranoviću i pobegao iz zemlje.

Za ubistvo su u martu 2015. optuženi bili šef obezbeđenja splava Vladimir Đurović i još osmoro, kojima se na teret stavlja da su mu pomogli da pobegne i ukloni tragove. Đurović je, prema navodima optužnice, izašao sa splava, prišao kolima, pokucao na prozor i, kada je Dunjić spustio staklo, ispalio u njega sedam hitaca. Pištolj je potom dao drugom optuženom koji ga je bacio u Dunav.

Inače na suđenju u julu 2019. jedan od optuženih za pomaganje u ubistvu vođe navijača „Crvene zvezde“ Velibora Dunjića, Vuk Musić, priznao da je risiver sigurnosnih kamera skinuo, ali ga nije uništio.

“Bio sam pripit kada je krenula gužva, ja sam se samo spustio u bekstejdž gde se nalazio risiver i skinuo ga. Risiver je potom preuzeo Marko Gvozdenović koji ga je odneo kući i pretpostavljam uništio”, rekao je Musić.

Inače, Marko Gvozdenović je na početku sudskog procesa priznao da je počupao risiver, zbog čega je osuđen na godinu dana kućnog pritvora.

U trenutku kada je ubijen, iza Dunjića je bila bogata kriminalna prošlost. Protiv njega su vođeni postupci za nasilničko ponašanje, nanošenje teških i lakih telesnih povreda, izazivanje opšte opasnosti, remećenje javnog reda i mira, napad na službeno lice.

Slobodan Vukić

Slobodan Vukić preminuo je u januaru 2016. godine, dve nedelje posle tuče koja se dogodila krajem decembra 2015. sa obezbeđenjem kluba „Tilt“. Za ovo ubistvo optužen je Milovan Tadić, a navodi se da mu je zadao udarac u stomak koji je izazvao oštećenje unutrašnjih ograna, a kasnije i smrt.

Tadić je ispričao da je Vukić pravio probleme u klubu i da je sa četvoricom pripadnika obezbeđenja pokušao da ga iznese, ali da je on nasrtao na vrata. Prema njegovim rečima, Vukić je pokušao da ga napadne s leđa, pa ga je on odgurnuo nogom u predelu butine.

Pregledanjem snimaka tuče u sudnici utvrđeno je da je Tadić ipak šutnuo Vukića u stomak. Desetak minuta posle udarca, Vukiću je pozlilo i odvezen je u bolnicu.

Optuženi Tadić je, kako je pisao KRIK, bio deo kriminalno-navijačke grupe čiji pripadnici obezbeđuju beogradske klubove, prodaju drogu, učestvuju u tučama i pucnjavama. Grupu je predvodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi koji je ubijen u oktobru 2016. Posle njegovog ubistva, grupu je preuzeo Veljko Belivuk kome se sudilo za učestvovanje u ubistvu, ali je oslobođen. Tadić je često išao na suđenja Belivuku da mu iz publike pruži podršku. Pojedini svedoci, prema pisanju KRIK-a, u ovom postupku, takođe, članovi ove kriminalne skupine koja ima dobre veze u srpskoj policiji i vlasti.

Suđenje za ovaj slučaj se nalazi u završnoj fazi, pregledani su dokazi i saslušani svi svedoci ali mesecima stoji u mestu, zbog prepiske između veštaka i odbrane. U pokušaju da se izbori za novo veštačenje odbrana je dva puta dostavljala primedbe na nalaz veštaka o uzrocima Vukićeve smrti. Veštaci su slali odgovor, na koji je opet odgovarao branilac i tako već gotovo pola godine.

Foto: Vesna Lalić

Ubistvo Aleksandra Savkovića ispred kluba Nana

Aleksandar Savković je ubijen decembra 2017. godine u tuči koja je izbila u klubu “Nana” na Senjaku, a potom nastavljena i ispred lokala. Za ubistvo Aleksandra Savkovića ispred beogradskog kluba „Nana“ sumnjiči se Nedeljko Grbović (46).

Osim Grbovića, kome se sudi za ubistvo, u ovom postupku optuženi su i članovi obezbeđenja kluba “Nana” , Stevan Dukić, Stefan Šapurić i Miloš Tančev, koji se terete za učestvovanje u tuči koja je prethodila zločinu.

Optuženi su na suđenju ispričali da je pucnjavi prethodio metež u klubu i da su se Savković i ljudi koji su bili sa njim nedolično ponašali, te da su oni samo pokušali da smire situaciju i izvedu ih napolje, kao što je ranije ispričao i Nedeljko Grbović, optužen da je pucao u Savkovića. Sva trojica tvrde da do tuče nije došlo, ali da je neko od prisutnih udario Dukića po glavi i rebrima nakon čega je on ostao da leži na zemlji. Suđenje je u toku.

Brutalno pretučeni u Novom Sadu

Novosađanina A. M. (25), brutalno je pretučen 13. oktobra 2019. godine u klubu „Muzej“, u Novom Sadu od strane radnika obezbeđenja Miroslava P. i Novaka M. Oni su u klubu, ali i ispred njega, rukama i nogama tukli A. M., i tom prilikom mu polomili rebra i probili plućnu maramicu.

Dvojica nasilnika bili su od ranije poznati policiji, jer su imali nekoliko krivičnih prijava za nasilničko ponašanje i iznude.

Do incidenta je došlo nakon prepirki oko mesta u klubu, što su pripadnici obezbeđenja videli kao priliku da krvnički prebiju i potpuno izlome nesrećnog mladića.

Samo dan pre toga, Dušan N. (26) iz Bačkog Novog Sela pretučen je od strane Aleksandra D. iz Petrovaradina, radnika obezbeđenja u istom klubu gde se dan ranije dogodio incident.

Dušan je želeo da uđe u lokal, ali mu je Aleksandar rekao da nema mesta. Žrtva se suprotstavio tome, a radnik obezbeđenja brutalno ga je pretukao, skoro do smrti.

Zbog ova dva brutalna prebijanja, u razmaku od samo dva dana, policija je izvela raciju u tom lokalu, u kome je pronašla drogu.

Komentari

Vaš komentar