Google želi da pusti u prirodu preko 30 miliona sterilnih komaraca - evo šta je plan

Pod sloganom „Zaustavimo loše insekte dobrima“, tehnološki gigant želi da primeni naučna i tehnološka rešenja kako bi smanjio broj komaraca odgovornih za prenošenje nekih od najsmrtonosnijih bolesti na svetu.

Komarci se smatraju najopasnijim životinjama na planeti jer svake godine izazivaju više ljudskih smrti nego bilo koja druga vrsta. Oni prenose bolesti poput denge, virusa Zapadnog Nila, zike, čikungunje i malarije.

Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) trenutno razmatra Googleov zahtev za puštanje do 16 miliona sterilnih komaraca godišnje tokom dvogodišnjeg perioda u Kaliforniji i Floridi.

Konačna odluka o izdavanju eksperimentalne dozvole biće doneta nakon završetka javne rasprave, koja traje do 5. juna.

Kako funkcioniše projekat Debug?

Osnova programa, nazvanog Debug, jeste korišćenje mužjaka komaraca koji ne ujedaju ljude i ne prenose bolesti, prenosi N1info.hr.

Googleovi istraživači uzgajaju mužjake zaražene bakterijom Wolbachia, koja se prirodno javlja u mnogim vrstama insekata. Ova bakterija onemogućava uspešno razmnožavanje sa divljim ženkama.

Kada zaraženi mužjak oplodi ženku u prirodi, njena jaja se ne razvijaju i iz njih se ne izlegu novi komarci.

Kako navode iz Googlea, svaka naredna generacija postaje brojčano manja, što postepeno dovodi do smanjenja ukupne populacije.

„Populacija se smanjuje sa svakom novom generacijom“, navodi se u opisu projekta.

Tehnološki gigant u borbi protiv bolesti

Iako na prvi pogled deluje neobično da jedna tehnološka kompanija uzgaja komarce zaražene bakterijama, Googleova matična kompanija Alphabet već godinama ulaže u naučne i zdravstvene projekte.

Program Debug nastao je u okviru kompanije Verily Health, koja se bavi projektima iz oblasti zdravstva, veštačke inteligencije i biotehnologije.

Verily je do početka ove godine bila podružnica Alphabeta, ali je Google u decembru 2024. godine u potpunosti preuzeo projekat Debug i uključio ga u svoje poslovanje.

Ovaj program već skoro deset godina istražuje tehnološka rešenja za kontrolu opasnih vrsta komaraca.

Google ističe da tradicionalne metode često imaju ograničen efekat. Prskanje pesticidima može da šteti životnoj sredini i vremenom postaje manje efikasno, dok je uklanjanje svih stajaćih voda pogodnih za razmnožavanje komaraca u praksi gotovo nemoguće.

Metoda koja se koristi decenijama

Pristup koji koristi Google nije nov. Zasniva se na takozvanoj tehnici sterilnih insekata, naučnoj metodi koja se već decenijama primenjuje za kontrolu različitih štetnih vrsta.

Stručnjak za interakcije između komaraca i mikroorganizama, Erik Karagata sa Univerziteta Florida, izjavio je da se bakterija Wolbachia za sterilizaciju komaraca koristi već oko 15 godina.

Fokus na jednu od najopasnijih vrsta

Početna faza projekta usmerena je na vrstu Aedes aegypti, glavnog prenosioca denge, zike, žute groznice i čikungunje.

Googleovi naučnici i inženjeri koriste senzore, analitiku podataka i sisteme veštačke inteligencije za razvoj automatizovanih postrojenja za uzgoj komaraca.

Jedan od najvećih izazova jeste precizno razlikovanje mužjaka od ženki pomoću sistema računarskog vida zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kao i puštanje mužjaka na odgovarajućim lokacijama i u optimalnom broju.

Uspeh u Singapuru

Najveći uspeh projekat je do sada ostvario u Singapuru, prvom međunarodnom istraživačko-razvojnom centru programa Debug.

Pozivajući se na podatke singapurske Nacionalne agencije za životnu sredinu, Google navodi da je puštanje miliona mužjaka zaraženih bakterijom Wolbachia dovelo do smanjenja populacije vrste Aedes aegypti za između 80 i 90 odsto.

Istovremeno, broj slučajeva denge u područjima obuhvaćenim programom opao je za više od 70 odsto nakon šest do dvanaest meseci sprovođenja projekta.

Google je u maju najavio proširenje aktivnosti u Singapuru. Kako je izjavio rukovodilac projekta Linus Apson, cilj programa od samog početka bio je unapređenje proizvodnje i puštanja komaraca uz pomoć tehnologije, kao i širenje programa na veći broj zajednica u Aziji, gde se beleži oko 70 odsto globalnog tereta bolesti denge.

Prema njegovim rečima, rezultati ostvareni u Singapuru daju timu dodatno poverenje za dalje širenje programa.