Foto: SBB fondacija

Marko Milanović ima 13 godina, višestruki je prvak Srbije u redovnom, ubrzanom i brzopoteznom šahu, jedini petostruki prvak Srbije u svim šahovskim disciplinama koji je do sada osvojio preko 350 pehara, medalja i priznanja kako na državnom tako i na svetskom nivou. Nosilac je nekoliko rekorda u šahu i višegodišnji je učesnik evropskih i svetskih šampionata.

Kao petogodišnjak rešavao je zadatke iz matematike za drugi razred i na preporuku Centra za talente počeo da uči šah. Osim šaha, Marko od nedavno može da se pohvali i titulom vicešampiona Srbije i srebrnom medaljom u stonom tenisu.

1. Kako si zavoleo šah i sa koliko godina si počeo da treniraš?

Sa 5 godina sam počeo da igram šah, a sa 5,5 godina sam počeo da ga učim. Lako sam ga zavoleo jer je veoma interesantan, izazovno je i zanimljivo kada se nadmudruješ sa nekim. Potrebno je dosta znanja da bi se šah mogao i samo gledati, da nije toliko komplikovan siguran sam da bi ga ljudi još više voleli i pratili. Zato šah nije popularan koliko zaslužuje, što je velika šteta. Nadam se da će se u budućnosti to promeniti što se u svetu već dešava, naročito od kada je serija „Damin gambit“ postala veoma popularna.

2. Koji su talenti i veštine najbitniji kod šaha?

Uz talenat koji je neophodan, važno je da se što bolje razume, voli i redovno uči. Šah se ne može uspešno učiti na silu, ne može se učiti nestručno, bez detaljnog plana ili na način koji onome ko uči ne odgovara. Ako neko te činjenice ignoriše doživeće neuspeh.

3. Kakav je osećaj kada pobediš starijeg i iskusnijeg šahistu od sebe?

Ranije mi je bilo malo neprijatno, skoro da sam se stideo da pobedim nekog starijeg ili seniora, ali sad mi je to normalno. Nezgodno je jedino što neki ponekad neće da prihvate poraz, pa izmišljaju izgovore, bacaju figure, prave scene i slično. Srećom, na ozbiljnim turnirima toga skoro da nema.

4. Od nedavno možeš da se pohvališ titulom vicešampiona Srbije i srebrnom medaljom u stonom tenisu. U čemu se još posebno ističeš i čime bi voleo da se baviš?

Od školskih predmeta najviše volim matematiku, pohađam Centar za talente i idem na takmičenja iz matematike, a van škole posle šaha najviše volim stoni tenis. Taj sport sam počeo da treniram još pre šaha, sa 4,5 godine. Do sada sam osvojio preko 50 pehara i medalja iz stonog tenisa i prvu i jednu od najdražih medalja sam osvojio iz tog sporta. Igram ga kada mogu ali u vreme kada sam se spremao i učestvovao na Svetskim i Evropskim prvenstvima u šahu morao sam da pravim pauze. Ipak, uspevam da držim korak i trenutno sam vicešampion Srbije u stonom tenisu.

5. Kada si bio najponosniji na sebe?

Od takvih situacija bih izdvojio trenutak kada sam postigao ono što niko nije, a to je da sam iste sezonepostao petostruki prvak Srbije, u svim šahovskim disciplinama koje postoje. U redovnom, u ubrzanom i u brzopoteznom šahu, kao i u rešavanju šahovskih problema osvojio sam prvo mesto u Srbiji. Istovremeno sam osvojio i poslednju preostalu, titulu školskog prvaka Srbije.

6. Zbog čega je dobro biti deo programa SBB fondacije, „Stipendija prof.Njegoš B Šolak?“

Prvi turnir uz pomoć SBB fondacije sam već odigrao. To je Prva seniorska liga Vojvodine gde sam kao najmlađi takmičar sa svojim timom osvojio prvo mesto. Sa 12 godina plasirao sam se u najviši seniorski rang takmičenja u našoj zemlji – Prvu ligu Srbije, što me čini veoma srećnim. Nadam se da će mi SBB fondacija i u budućnosti omogućiti da učestvujem na prestižnim takmičenjima i usavršavam se.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar