U jednoj srpskoj školi kuvaju ručak za đake: Na meniju pasulj, sarma, pilav s piletinom, špagete... A cena je presmešna

Svaka škola se po nečemu izdvaja od drugih - neke su "na glasu" zbog određenog nastavnika, za druge se čulo zahvaljujući nagrađivanim i talentovanim đacima, a Osnovna škola "Jovan Jovanović Zmaj" u mestu Salaš kod Zaječara poznata je po domaćoj kuhinji koja postoji u okviru ustanove i u kojoj se pripremaju sveža kuvana jela za đake i zaposlene.

Tako, umesto peciva, pica i drugih oblika fast fudova, oko stotinak đaka na velikom odmoru jede kuvani obrok bogat kalorijama, dok u popodnevnim časovima, na pauzi, imaju različito voće.

Školska kuhinja u kojoj kuvar Željko Milić sprema različite vrste jela, postoji još od 1984. godine, kada je tadašnji direktor uvideo da postoji potreba za tim.

Direktor škole Božidar Rajić priča za Nova.rs sve o ovoj originalnoj ideji koja je donesena, pre svega, zbog zdravlja dece.

"Naša osnovna škola je matična, a u svom sastavu ima još pet izdvojenih odeljenja, tako da teritorijalno pokrivamo 12 sela. Nažalost, kao i druge škole, i mi 'kuburimo' sa decom, sve ih je manje, pa tako za ovu školsku godinu imamo oko stotinu đaka raspoređenih u 13 odeljenja. Pored đaka, tu je i 40 radnika. Ideja o školskoj kuhinji rodila se zbog svih onih đaka i zaposlenih koji su putovali do škole", kaže odmah na početku razgovora direktor Rajić.

Kako objašnjava, odlučeno je da se izgradi poseban deo u okviru škole u kom bi se pripremali obroci, kao i trpezarija sa 200 mesta.

A onda je usledilo formiranje cene obroka.

"Tadašnja formula za izračunavanje cene obroka bilo je praćenje cene četvrtine bureka sa sirom plus jogurt. Dakle, koja je cena tog bureka sa jogurtom, takva mora da bude i cena obroka za jednog učenika na dnevnom nivou. Cena se promenila, s obzirom na namirnice koje poskupljuju svaki čas, tako da smo na Savetu roditelja poslednji put morali da podignemo cenu obroka, ali je svakako jeftiniji od bureka. Za sada se uklapamo u cenu od 140 dinara za učenike i 150 dinara za radnike u školi".

Hrana u ovoj zaječarskoj školi služi se za vreme velikog odmora, od 9:35 do 10:10. Kuvar na mesečnom niovu izrađuje spisak jela koje će praviti, a često se, ističe direktor, sprovodi anketiranje učenika kako bi se čuo i njihov glas kod izbora jela.

"Ne možemo svakom đaku da se prilagodimo, ali volimo da čujemo njihove želje, tako da ako se, recimo, njih 70 odsto izjasni za nekoliko istih jela, te specijalitete stavimo na naš spisak. Po onome što smo zaključili, najviše biraju crnogorsku sarmu, piletinu sa rižom, vojnički pasulj, špagete bolonjeze, ćufte sa sosom i makaronama...", navodi naš sagovornik.

Posle ručka, kao što nam je rekao direktor, đaci imaju užinu. I sve to za 140 dinara.

"Negde u podne, između četvrtog i petog časa, imamo podelu voća. Obično redari odu u kuhinju gde ih čeka korpa sa voćem. Ima onoliko voćki koliko ima dece. Služimo bananu, pomorandžu i jabuku dok ne stigne sezonsko voće, tako da nam je proleće najraznovrsnije i najšarenije, što se tiče voća".

Zaječarski Zavod za javno zdravlje vrši periodičnu kontrolu kvaliteta hrane, a škola pomno sluša preporuke nutricionista, koje su vezane za pravilnu ishranu đaka.

"U skladu s preporukama smišljamo obroke, tako da smo, recimo, izbacili belo brašno iz upotrebe, a imamo hleb sa različitim semenkama. Takoše, smanjili smo unos soli prilikom pripreme hrane, a vodimo računa i o masnoći... Zaista, na sve mislimo jer nam je zdravlje dece na prvom mestu", kaže on.

Dodaje da su u program školske kuhinje uključeni i roditelji, čija je podrška velika.

"Jednom godišnje imamo predavanja za đake, njihove roditelje i nastavnike o pravilnoj ishrani i njenoj važnosti za zdravlje. Nažalost, danas je tako da je kultura ishrane loša u većini porodica, zbog čega rezultati pokazuju da su deca gojaznija. Đaci na odmorima jedu hranu iz fast fuda, različite vrste peciva, pice i druga testa, a to nije zdravo. Pritom je jako skupo".

Zato je zajednički cilj i škole i roditelja da deca jedu raznovrsnu i zdravu hranu dok su na nastavi jer samo tako će im koncentracija biti dobra, što je i moto škole - Pravilnom ishranom do boljih rezultata.

"Da bi deca bila koncentrisana i spremna da slušaju nastavu 45 minuta, potrebna im je zdrava i raznovrsna hrana. Ima, naravno, dece koja se ne hrani u školi, ali njih je veoma malo. Nekada ih u jednom mesecu bude sedam, sledećeg meseca pet. A oni koji nemaju finansijskih sredstava da plate obroke na mesečnom nivou odnosno koji primaju socijalnu pomoć, hrane se besplatno. To pokriva lokalna samouprava, takav je dogovor".

Ono što je najvažnije - nema bacanja hrane. To je izričito zabranjeno, naglašava direktor.

"Sve što ostane od hrane bude ponuđeno učenicima koji imaju bolji apetit. Složićete se da potrebe prvaka i potrebe učenika osmog razreda nisu iste. Nije sramotno tražiti repetu, bolje da budu stomaci puni, nego da se čuju", šali se on, pa dodaje da je njegova želja za opstankom školske kuhinje velika, jer je i sam bio njen korisnik kada je bio đak.

"Zato se toliko trudim da se ova kuhinja održi i da se ispoštuju sva pravila i procedure. Hvala Bogu, nikada nije bilo nekih problema, kvalitet hrane je ostao isti kao i pre 40 godina kada je kuhinja tek počela sa radom, što nam je najvažnije. Ovde nema nikakve zarade. To je sasvim očigledno. Roditeljima je bolje da im deca pojedu kuvani obrok, nego da taj novac daju na brzu hranu. Ako Bog da, proširićemo ponudu, pa možda od sledeće školske godine uvedemo u asortiman i ceđene sokove za đake. Videćemo već", kaže direktor.

Inače, beogradske škole koje imaju obroke za đake, obezbeđuju ih preko ketering firmi.

Cena po obroku se kreće i do 400 dinara po detetu, što je, složićete se, puno.

Tako je prošle godine ručak u školskoj kuhinji u jednoj školi poskupeo skoro pa duplo, zbog čega su se žalili roditelji.

BONUS VIDEO: Protest roditelja zbog pretnji smrću đacima i nastavnicima u Subotici