Učenike drugog razreda beogradske gimnazije "Patrijarh Pavle", Todora i Ognjena zatekli smo u školskom dvorištu kako skupljaju đubre. Otvoreno kažu da nisu bili dobri prethodnih dana jer su bežali sa časova. Zato moraju da opravdaju izostanke i to obavljanjem društveno-korisnog rada.
Osmišljavanje, izrada i uređivanje panoa na određenu temu, briga o prostoru u kome učenici borave, pomoć dežurnom nastavniku za vreme odmora, pomoć stručnom saradniku, školskim timovima, organizovanje posebne humanitarne akcije, pomoć domaru u radionici, uređenje školskog dvorišta, učestvovanje u organizovanju sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti u školi u saradnji sa nastavnikom, samo su neki od oblika društveno-korisnog rada koji sa osmehom na licu obavljaju učenici gimnazije „Patrijarh Pavle“ u Beogradu.
„Zaista mi nije teško da sakupljam smeće. U krajnjem slučaju, niko me nije naterao da pobegnem iz škole. Šalu na stranu, ovo je čak i zanimljivo jer nisam sam, dakle sa mnom rade i drugi učenici koji su u prekršaju ili oni koji se dobrovoljno prijave da nam pomognu. Kroz razgovor brže završimo. Pritom, radimo lepo delo za našu školu, za našu zajednicu tako što je održavamo čistom“, kaže nam Todor.
S druge strane, Ognjen priznaje da je u školi poznat po tome što često kasni, a kada su se neopravdani izostanci nagomilali, znao je šta mu sleduje – društveno-koristan rad, samo je bilo pitanje koji.
„Nisam se uplašio, mada sam se ponadao, priznajem, da makar ne bude nešto teško. Dobio sam za „kaznu“ da posadim drveće i bilo mi je fantastično. Nikada u životu nisam u rukama držao ni ašov ni motiku, a sada sam i naučio kako se sadi drvo. Nekako sam to shvatio ozbiljno, pa sam ga i narednih nekoliko dana zalivao, iako nisam imao obavezu. Društveno-koristan rad je sjajna stvar za sve koji su pomalo neodgovorni, međutim posle ovoga tvrdim da ću na časove dolaziti čak i ranije“, uverava Ognjen.
Dve godine stariji drug i predsednik učeničkog parlamenta Miloš Mrdaković koji je bio sa svojim prijateljima, nije imao nikakav školski prekršaj, nego se, zajedno sa Andrijom Ruparem, dobrovoljno prijavio da pomogne drugarima.
Pročitajte još:
„Nije sramota uzeti metlu u ruke, motiku ili ašov. Sramota je posmatrati đubre i ne očistiti ga. Nažalost, mnogi moraju da budu kažnjeni da bi se „dozvali pameti“, ali nikad nije kasno. Direktor je, takođe, uvek sa nama ili neko od profesora, pa zaista bude zabavno, ali i korisno“, ističe Miloš.
Profesorka filozofije Gordana Medić Simić koja punih šest godina radi u gimnaziji „Patrijarh Pavle“, kaže za Nova.rs da je ponosna na ovu obrazovnu ustanovu, ali i na đake koji su lepo prihvatili opciju da zbog određenog prekršaja u školi obavljaju društveno-koristan rad.
„Mislim da je društveno -koristan rad oblik jednog transformišućeg iskustva koje mladim ljudima daje neku vrstu podsticaja za promenu svesti, dakle osvešćivanje i sagledavanje stvari iz drugačije perspektive, promena stava. Stavljanje onoga što je bilo učinjeno u neki potpuno drugačiji kontekst“, kaže naša sgaovornica.
Društveno koristan rad u ovoj gimnaziji funkcioniše tako što odeljenski starešina koji ima najbolji uvid u ono što određeni učenik čini u kontinuitetu, a u saradnji sa ostalim nastavnicima, psihološko-pedagoškom službom i direktorom, na osnovu onoga što je đak učinio, preduzima određene mere.
„U našoj školi nikada nije bilo težih prekršaja, uglavnom se radi o neopravdanim časovima koji se upravo kroz društveno-koristan rad pravdaju. Za tog đaka razmatra se šta bi bilo najefikasnije primeniti. Poenta je da se afirmiše ličnost mladog čoveka, da mu se ponudi neki posao u kom će on uživati i zadobiti drugačiji osećaj u vlastitoj vrednosti i tome kako on da doprinese svojoj zajednici“, ističe profesorka Gordana.
Ona posebno naglašava da obavljanje društveno-korisnog rada ne treba shvatiti kao kaznu nego kao jedno novo iskustvo za sve đake kojima će pomoći da stvari postave u jednu drugačiju perspektivu.
„Učenici dobiju neko iskustvo koje im na neki način obeleži školski život, pa to i ne bude kao neki oblik kazne. Ako je učenik, recimo, određen da se priključi nekoj humanitarnoj akciji, onda tu bude još neko, na primer direktor, psiholog, razredni starešina…Neke aktivnosti se obavljaju u toku školskog dana, nekada bude uključeno celo odeljenje, recimo da taj koji je kažnjen istraži neku temu, pa je prezentuje drugima. Na osnovu toga se prati do kakvih novih uvida su oni došli, na koji način su ostvarili on što im je bio cilj, a to je ustvari osvešćivanje. Osvešćivanje, obrazovanje karaktera, obrzaovanje celokupnog čoveka i podrška, to je pozitivna promena, a ta podrška dolazi od cele zajednice i u tome jeste smisao. Pojedinac se vrati svojoj zajednici o koju se na neki način ogrešio. Na taj način on zadobija neki povratnički, transformišući značaj“.
Društveno koristan rad zavisi od vrste prekšraja i od mere koja je izrečena, navodi profesorka.
„Postoji opomena razrednog starešine, ukor razrednog starešine, ukor odeljenskog veća, ukoro direktora i ukor nastavničkog veća. I u skladu s tim je i trajanje te kazne. Kazna, uslovno govoreći, odnosno neka vrsta društveno korisnog rada, može da traje dve do četiri nedelje, a da se sprovodi nekoliko puta nedeljno“.
Profesorka ističe da su đaci više puta pokazali da vole da sarađuju i učestvuju u delatnosima škole koji podrazumevaju fizički rad.
„Oni su voljni da prenesu inventar sa jednog mesta na drugo, da nešto donesu, izmeste… Postoje i humanitarne akcije koje nisu samo akcije kada je društveno-koristan rad u pitanju, već škola neguje tu vrstu razvoja etike i organizacione kulture gde se razvija empatija i svesnost. Imamo i dane koji su posvećeni kućnim ljubimcima, pa učestvovanje u različitim projektima. Roditelji podržavaju naše zajedničke akcije i to je jako važno. Bitno je da postoji dobra i zdrava saradnja između roditelja i škole jer je škola društvo u malom, sva društvena kretanja se odvijaju u školi“, kaže naša sagovornica.
Ministarstvo prosvete je u decembru prihvatilo većinu mera koje je predložila Radna grupa za suzbijanje nasilja u školama, a među tim merama su i izmene Pravilnika o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, a koje se odnose na veću učestalost i dužinu realizacije u školama. Stoga, umesto da se aktivnosti realizuju 2 do 3 puta nedeljno, realizovaće se 3 do 4 puta nedeljno. Takođe, menja se i vreme realizacije aktivnosti, pa će umesto 15-45 minuta, aktivnosti realizovati u periodu od 30 do 60 minuta.
Usvojeno je da se društveno-koristan ostvaruje u prostorijama škole pod nadzorom nastavnika, roditelja, direktora, odnosno stručnog saradnika ili van prostorija škole u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad, kao i da nijedna odabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ne sme osobu koja je bila izložena nasilju, bilo da je reč o učeniku ili zaposlenom, izložiti mogućnosti nove viktimizacije.
BONUS VIDEO: Poruka gimnazijalaca koji su na društveno korisnom radu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare