Pukotine između Trampa i Netanjahua: Da li Amerika pokušava da zaustavi rat?

Napet razgovor koji je otkrio ozbiljne razlike

Prema informacijama koje su procurile iz diplomatskih i bezbednosnih izvora, telefonski razgovor između Trampa i Netanjahua bio je veoma težak i napet. Američki predsednik navodno je izraelskom premijeru predstavio novu inicijativu koju uz podršku Katara, Pakistana, Saudijske Arabije, Turske i Egipta pokušavaju da proguraju regionalni posrednici. Cilj tog plana jeste postizanje privremenog sporazuma između SAD i Irana koji bi zaustavio rat i otvorio prostor za nove pregovore o iranskom nuklearnom programu, piše Axios.

Upravo tu dolazi do ključnog razlaza između Trampa i Netanjahua. Dok Tramp veruje da još postoji mogućnost dogovora i pokušava da izbegne novu veliku eskalaciju na Bliskom istoku, Netanjahu smatra da je ovo možda poslednja prilika da se Iran vojno oslabi do kraja. Izraelski premijer želi nastavak pritiska i nastavak rata kako bi se uništila iranska vojna infrastruktura i dodatno oslabio režim u Teheranu.

Netanjahu priznao da više nema uticaj na Trampa

Zbog toga nije slučajno što izraelski mediji sada otvoreno pišu da je Netanjahu iza zatvorenih vrata priznao da više nema stvarni uticaj na Trampa kada je Iran u pitanju. Prema tim navodima, izraelski premijer je navodno rekao da Izrael trenutno „nema prostor za manevar“, što predstavlja veoma ozbiljno priznanje ako se zna koliko je Tel Aviv decenijama imao snažan uticaj na američku politiku prema Bliskom istoku.

Posebnu nervozu u Izraelu izaziva činjenica da Vašington, uprkos tvrdim javnim porukama prema Iranu, paralelno vodi intenzivne pregovore sa Teheranom. Tramp pokušava da balansira između dve opcije, sa jedne strane ostavlja mogućnost nastavka vojne akcije, dok sa druge pokušava da dođe do sporazuma koji bi mogao da smiri region i spreči širenje rata.

Zašto Amerika sada želi da uspori sukob?

Amerika očigledno počinje da računa cenu dugotrajnog sukoba. Novi veliki rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove ozbiljne ekonomske posledice, rast cena nafte, destabilizaciju regiona i dodatno opterećenje za SAD koje su već uključene u više globalnih kriza. Upravo zato Tramp sve češće govori da želi da „sačuva živote“ i da je spreman da pregovorima pruži još nekoliko dana.

Sa druge strane, Izrael strahuje da bi eventualni sporazum mogao Iranu da donese finansijsko olakšanje kroz odmrzavanje sredstava i ublažavanje sankcija, dok bi njegova nuklearna infrastruktura ostala delimično netaknuta. U Tel Avivu postoji ozbiljna bojazan da bi Iran nakon takvog dogovora samo kupio vreme i kasnije nastavio razvoj svojih vojnih i nuklearnih kapaciteta.

Sve veća uloga regionalnih posrednika

Zanimljivo je i da sve veću ulogu u pregovorima igraju regionalni posrednici poput Katara i Pakistana, što pokazuje da se formira širi diplomatski front koji pokušava da spreči totalnu eskalaciju rata. Upravo to dodatno komplikuje poziciju Netanjahua, jer Izrael više nije jedini ključni partner Vašingtona u donošenju odluka o Bliskom istoku.

Iako Tramp javno tvrdi da Netanjahu „radi ono što mu Amerika kaže“, jasno je da između dvojice lidera postoje ozbiljne razlike u proceni šta dalje treba raditi sa Iranom. To možda nije potpuni raskol, ali jeste prvi ozbiljan znak da Vašington počinje da vodi politiku koja nije uvek potpuno usklađena sa željama izraelskog rukovodstva.

Da li se sprema velika promena politike?

U ovom trenutku deluje da Amerika pokušava da malo prikoči rat i ostavi prostor diplomatiji, dok Izrael smatra da je vojni pritisak jedini način da se Iran trajno oslabi. Upravo ta razlika postaje centralna tačka napetosti između Trampa i Netanjahua i mogla bi da odredi dalji razvoj cele krize na Bliskom istoku.