Studenti objašnjavaju zašto je usvojen peti zahtev: Svako je tog 15. marta mogao da bude u ulici Kralja Milana

"Mi ostajemo tu gde jesmo dok se naši zahtevi ne ispune i nećemo izaći iz blokade dok pravda ne bude zadovoljena i dok istina ne izađe na videlo", istakla je apsolventkinja Mašinskog fakulteta u Beogradu Milica Marković.

Studentkinja Fakulteta za bezbednost u Beogradu Andrijana Jevđenić kaže da su studenti u blokadi često predstavljeni kao studenti koji ne žele da uče, ali da oni samo žele da imaju za šta da uče, odnosno za zemlju u kojoj vredi ostati.

"Ova četiri meseca imamo parolu do ispunjenja studentskih zahteva i kako vreme prolazi naša parola dobija na težini. Naši zahtevi stoje, institucije i dalje ćute. I to vreme koje prolazi ne znači da su naši zahtevi neosnovani, nego da su oni izignorisani. A to ignorisanje ja vidim kao jedan odgovor, a odgovor je da sistem ne funkcioniše", objašnjava Jevđenić.

Na pitanje zašto su studenti dodali i peti zahtev, ako im prethodno nisu ispunjena ni prva četiri, Jevđenić kaže da je ono što se desilo 15. marta imalo posebnu težinu.

"To je nešto što je moralo da se nađe među studentskim zahtevima. Mi smo pozvali kolege ne samo kolege iz drugih gradova da dođu u Beograd, nego smo pozvali celu Srbiju, i oni su došli. Tog 15. marta je svako mogao da se nađe na ulici. I danas kad pričam sa kolegama koji su stajali na tom mestu, oni i dalje imaju psihičke posledice. Želimo da stanemo na put nizanju događaja na koje mi nemamo rezultate i odgovore šta se desilo. Ovim zahtevom na neki način želimo da se odužimo našim kolegama i građanima koji su 15. marta bili sa nama na ulici. Kao što je svako 1. novembra mogao da se nađe ispod nadstrešnice, isto tako svako je 15. marta mogao da bude u Kralja Milana", kaže studentkinja Jevđenić.

Student Univerziteta u Novom Pazaru Enes Džogović misli da su studenti poljuljali kavez disfunkcionalnog sistema i da su probudili građanstvo koje je bilo uspavano i pasivno dugi niz godina.

"Samim tim smo mi dovoljno učinili, a sad ovi zahtevi koje imamo to su sasvim elementarne stvari i svako funkcionalno društvo bi to trebalo da obezbedi. Taj peti zahtev je samo još jedan konkretan zahtev koji je vrlo lako ispuniti, samo se postavlja pitanje da li institucije to žele ili ne žele da urade", kaže Džogović.

Suštinski problem u našoj zemlji je što ljudi ne mogu da naprave paralelu između insitucija i jednog čoveka, smatra student iz Novog Pazara.

"Ljudi poistovećuju institucije sa jednom osobom i vide u toj osobi neki vrhovni autoritet koji je zadužen za sve u toj zemlji. I onda ako je to slučaj, nemoguće je doći do ispunjena zahteva", kaže Džogović.

Apsolventkinja Marković kaže da je inicident koji se dogodio 15. marta još jedan paradoks gde vas neko ubeđuje da niste videli i osetili to što jeste.

"Nadamo se da će stati svi spinovi vlasti i da će institucije konačno da prorade umesto što ponižavaju svoje građane i negiraju strašne posledice koje građani osećaju od incidenta od 15. marta", navodi Marković.

Jevđenić podseća na kontradiktorne izjave ministra unutrašnjih poslova nakon incidenta 15. marta, kada je prvo rekao da MUP ne poseduje zvučni top, da bi na kraju došli do toga da je on bio montiran na vozila, ali da nije upotrebljavan.

"Ovde mogu da postavim pitanje da li ministar policije kontroliše svoj resor na način na koji to treba da radi ili se radi o obmanjivanju javnosti. Zahtev na kome su radili studenti Bezbednosti je prilično opšt, govorimo o pojavi i neidentifikovanoj tehnologiji koja je upotrebljena 15. marta. Tražimo od nadležnih organa da utvrde koja tehnologija je u pitanju i koja lokacija je bila, i da se identifikuje nalogodavac i izvršilac tog dela. I ono što je najvažnije, da utvrdimo kako će nadležni organi i MUP sprečiti da se ovako nešto opet ponovi", objašnjava Jevđenić.

Potreban je tim eksperata koji će istražiti incident, a ne ljudi koje selektuje vlast, smatra Džogović.

"Postoje ljudi koji imaju trajne posledice i mislim da je to pokazatelj da se nešto dogodilo i nadam se da tim eksperata na osnovu toga može da dođe do toga šta se desilo", ističe Džogović.

Pritisci na studente Univerziteta u Novom Pazaru

"Protest koji se dešava u Novom Pazaru 12. aprila predstavlja još jedan vid bunta. Naš prošireni rektorski kolegijum odavno je ispao jako licimeran prema nama, rade protiv nas i situacija na državnom Univerzitetu u Novom Pazaru je katastrofalna. Jutros je padao sneg, a mi na Univerzitetu nemamo grejanje. Mislim da to neće obeshrabriti naše kolege i ne sumnjam da će oni doći da nas podrže", istakao je student Univerziteta u Novom Pazaru.

Pritisci koji se dešavaju na makro nivou u Srbiji su još intenzivniji na mikro nivou, kaže Džogović.

"Zbog toga je jedan od naših zahteva prinudna uprava i to je neophodno jer mnogi studenti na Državnom univerzitetu, pogotovo oni koji su javno, jasno i glasno istupili u javnosti, neće biti dobrodošli i moći će samo da dobiju ispisnicu", kaže Džogović.

Pazarskim studentima psiholozi pomažu da se nose sa strahovima upravo zbog većih pritisaka.

“U malim sredinama sve funkcioniše na individualnom nivou, zbog toga naša odluka da pomognemo kolegama iz većih sredinama govori o hrabrosti studenata iz Novog Pazara. Upravo zbog toga, naš trijumf će na kraju biti i malo veći”, rekao je Džogović.