"Dete moje, nigde nije sjajno i bajno, ali kada čuješ državna firma, nekako misliš da ćeš biti sigurniji i da nećeš tek tako dobiti otkaz. Sve se nadaš biće bolje, biće povećanje plate, međutim do toga na kraju ne dođe. Skoro 20 godina mi prođe u radu u vrtiću na minimalcu, bije me promaja svaki dan, kuhinja prokišnjava, a ne daju nam klompe, ne daj Bože da se sroljam na pločicama. Šta bih onda? U tom slučaju plaćaju samo 65 odsto bolovanje. Zato, ćuti i trpi", ovako za Nova.rs priča Sanja Pantović koja radi kao pomoćnik kuvara u jednom vrtiću na Karaburmi. Zatekli smo je juče kako rame uz rame korača sa "svojim" vaspitačicama ispred Skupštine grada i traži bolje uslove rada u predškolskoj ustanovi. Ona i još 1.500 radnika.
Kaže nam da je najlepše raditi sa decom, ali da se dugo godina bori sa lošim uslovima rada.
„Zato sam danas ovde, došla sam da podržim moje koleginice jer svi mi radimo zajedno. Svi se mi borimo za jedno – da deci bude najlepše, ali da bi njima bilo lepo i sugurno, mora i nama, zar ne? Ipak smo mi sa njima po ceo dan“, priča nam Sanja.
Sanja se zaposlila u vrtiću pre svega zbog svoje dece koja su išla u isti.
„Svakoj majci je najlepše kad su deca pored nje. Moji su bili u vrtiću, meni na oku, a ja sam, s druge strane, bila na svom radnom mestu, Međutim, godine su prolazile, ništa se nije menjalo“.
Pročitajte još:
Najviše joj smeta promaja zbog koje je skoro svakog dana boli glava.
„Svaki božiji dan je promaja, duva kao na Prokletijama. Pritom, kuhinja nam prokišnjava. Takvo stanje je već neko vreme, a niko ne rešava tu situaciju. Pritom, nemamo potrebnu opremu, odnosno uniformu. Nismo dobili klompe, a Bog zna koliko puta smo tražili jer kada bi se desilo da se okliznemo u našoj obući, bolovanje bi nam bilo plaćeno 65 odsto“.
Sanja u vrtiću obuva svoje klompe svakoga dana, a kada im prođe „rok trajanja“, onda kupi druge. I tako svaki put.
„Nisu klopme sto dukata, uopšte se ne radi o tome. Nego, treba da imamo pravu uniformu predškolske ustanove, prosto zato valjda i prave te uniforme, zar ne?“
Sve u svemu, ipak je ponosna što toliko dugo radi sa decom. Zapravo, kako kaže, ona i nije sa decom po ceo dan, kao njihove vaspitačice, ali kada zatreba, uvek „priskoči“ u pomoć.
„Ja sam pomoćni kuvar, ali pomažem u svemu. Tako da vidimo dečicu i u njihovim sobama i kada izađu napolje i kada su u hodniku, ako je neka predstava u toku. Deca su najveće blago. Zovu me teta Sanja, a ja im skoro svima znam imena. Ponekad devojčicama zavežem kosicu ili pomognem da obuju patofnice. Ja sam ispunjena žena, zaista, ne tražimo nemoguće, samo ono što treba da imamo kao i svi drugi radnici“, kaže nam iskreno Sanja.
Zaposleni u predškolskim ustanovama održali su juče protest pod sloganom „Obećanja pljušte…I šta sad?“ zbog čega su okupljeni nosili kišobrane da se zaštite od „pljuska“.
„Mi smo danas u situaciji da treba da dokažemo kad smo dobili solidarnu pomoć. To je socijalna pomoć, mi je dobijamo jer smo socijalni slučajevi. Od pre tri godine zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme imaju platu manju od beogradskog proseka što se nikad nije desilo. Mi smo već tri godine na istorijskom minimumu sa našim platama. Trećina zaposlenih u beogradskim predškolskim ustanovama prima minimalac“, kazala je predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Vesna Janjić.
Ona je dodala da tender za nabavku radne odeće i obuće nije raspisan od 2019. godine.
„Čovek kada padne u klompama koje je sam kupio zbog povrede na radu ne dobija sto odsto zaradu već 65 odsto zato što nije bio u propisanoj odeći i obući. A zašto nije? Zato što je nemate, zato što je niste dobili od 2019. Mi smo Poseban kolektivni ugovor potpisali sredinom 2019. i imali smo pravo na zdravstvene preglede. Od tada do danas ih nije bilo. Ovaj grad je na nama uštedeo, ovaj grad ima tendenciju da i dalje štedi“, istakla je Janjić.
BONUS VIDEO: Protest radnika u predškolskim ustanovama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare