Potvrđeni slučajevi gube u Rumuniji i Hrvatskoj: Kako se prenosi i da li građani Srbije imaju razloga za brigu?

Nakon više od pola veka godina, pojavila se guba (lepra) - kožna, zarazna bolest za koju se smatralo da je gotovo iskorenjena u Evropi i koja se prenosi kontaktom sa zaraženom osobom, naročito preko kapljica iz nosa i usta tokom dužeg vremena ili kontakta sa kožnim regijama obolelih.

Ovo hronično oboljenje zabeleženo je u Hrvatskoj kod stranog državljanina poreklom iz Nepala, dok se u Rumuniji zaraza pojavila u elitnom spa centru.

Slučajevi u regionu otvorili su niz brojnih pitanja kod građana Srbije koji nisu mogli a da se ne zapitaju da li su u opasnosti i treba li da budu zabrinuti.

Prema rečima sagovornika Nova.rs, pojava gube u komšiluku trenutno ne predstavlja epidemiološki problem. Naglašavaju da to nije ona bolest iz daleke prošlosti, te da je danas potpuno izlečiva i dobro poznata mediicni.

"Nema razloga za strah i paniku, zaista. Ovo danas što se pojavljuje kao lepra, nije isto što i nekada, tako da što se nas tiče, to je bolest prošlosti. Mi već jedno 70 godina nismo imali lepru. Ona je drevna bolest i od tada se mnogo izmenila, toliko da je danas manje zarazna, pa čak i nezarazna. Vi morate da provedete godine ili bar mnogo meseci sa bolesnikom i to u istom domaćinstvu da biste se zarazili", kaže epidemiolog dr Zoran Radovanović.

Kako pojašnjava epidemiolog, bolest se prenosi sekretom iz nosa i ždrela obolelih. Naglašava da kratkotrajan ili površan kontakt ne predstavlja rizik.

"To je dominantan put prenosa  kijanjem, kašljanjem, ali nije dovoljan jednokratni kontakt, već mora da bude u pitanju dugotrajno ponavljano izlaganje uzročniku. Bolest se prenosi sekretima iz nosa i ždrela, ali ni to samo po sebi nije dovoljno da dođe do zaraze. Nije dovoljno da sedite s njima, on kašlje i kija, jer bolest se prenosi sekretom iz nosa i ždrela. Važan je dugotrajan, ponavljan kontakt sa izvorom zaraze, sa bolesnikom. I čak i tada 95 odsto osoba se ne zarazi. Potrebno je više godina da se živi u domaćinstvu sa obolelim", navodi on.

Prema njegovim rečima, i u takvim uslovima većina ljudi ostaje zdrava, jer je prirodna otpornost populacije danas znatno veća nego ranije.

Kako se leči

Lepra se danas leči efikasno, ali prilično dugotrajno, objašnjavaju sagovornici Nova.rs.

A ako se bolest ne leči, može doći do ozbiljnih komplikacija.

Infektolog dr Dragoljub Pavlović kaže za naš portal da rana dijagnoza i odgovarajući antibiotici predstavljaju u velikoj većini slučajeva potpuno zaustavljanje bolesti.

"Ako se bolest ne leči, može doći do ozbiljnih komplikacija kao što su deformacije ruku i stopala, oštećenja očiju i može ostaviti trajne ožiljke", navodi on, pa dodaje:

"Mi imamo povremeno te situacije i one će se dešavati, kao što je to slučaj sa Hrvatskom i Rumunijom. Zaraženi leprom su došli iz endemskog područja i oni bolest mogu da prepoznaju bolje nego mi", kaže dr Pavlović.

Obeleženi

Doktor kaže da su u prošlosti oboleli od gube bili izolovani od celog društva, baš zbog deformiteta koji su imali od bolesti.

"Te osobe imale su nekako lice lava, baš zbog deformiteta nosa, tubera na licu, na ušnim školjama pa izgleda izobličeno. Ali to je bilo tada, bilo je manje terapija, danas je potpuno druga priča. Danas su karakteristične te promene na koži, upravo ti tuberi, odnosno izrasline veličine oraha koji se vide simetrično i koji mogu da uceliraju i da ostave ožiljke. Koža je izmenjena, obično je tamno prebojena. Dolazi do oštećenja nerava na koži, do poremećaja senzibiliteta, nemaju osećaj za toplo, hladno, bol…. Može doći i do oštećenja prstiju, čak i amputacije, ali to su ekstremni slučajevi, baš", navodi on.

Pourčuje da građani ne treba da budu uplašeni, niti opterećeni time.

"Od gube mahom obolevaju ljudi nižeg socijalno-ekonomskog statusa. Dakle, ljudi koji se slabije hrane, zbog čega dolazi do pada imuniteta. Tako da je ključan, kao i za sve bolesti, jak imunitet, otporan, dobra ishrana... Uz pad ćelijskog imuniteta da bi neko dobio gubu, zato je to veoma retka bolest i spora, inkubacija traje od tri do pet godina, nekada i sedam", kaže on.

BONUS VIDEO: Šta uzrokuje nastanak kardiovaskularnih oboljenja i zašto?