Ova opasna bolest mogla je lako biti iskorenjena, ali i dalje se širi Srbijom

Kako navode iz Instituta, procenjeni obuhvat na osnovu živorođene dece u 2021. godini u centralnoj Srbiji iznosio je 83,7 odsto, a u Vojvodini 83,2 odsto.

Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da je obuhvat od 95 odsto postignut samo na teritoriji Severnobantskog okruga, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega pet okruga: Pčinjskom, Šumadijskom, Moravičkom, Sremskom i Zlatiborskom okrugu, ističu iz Batuta za portal N1info.rs.

Kako podsećaju, obuhvat u 2022. godini na nivou cele zemlje iznosio 81,3 odsto, nešto manje od obuhvata iz 2023. godine. To je, prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, nedovoljno, s obzirom na to da se kolektivni imunitet obezbeđuje vakcinacijom čiji je obuhvat veći od 95 odsto.

„Velike su razlike u obuhvatu, jer imamo opštine gde je procenat obuhvata neuporedivo niži. Prosek za celu zemlju iznosi 84,5 odsto, a svuda bi trebalo da bude 95 odsto ili više zato što su male boginje najzaraznija bolest. Nažalost, daleko smo od obuhvata od 95 odsto u Srbiji“, ističe dr Radovanović.

Vakcinacija duža od pola veka

Male boginje su virusna infekcija koja može biti i smrtonosna.

MMR vakcina je jedna od redovnih vakcina iz obaveznog kalendara vakcinacije u našoj zemlji. Daje se u dve doze, u drugoj i sedmoj godini života, pred polazak u školu i štiti od malih boginja, zaušaka i rubeole.

U redovnom kalendaru vakcina se nalazi od 1971. godine.

Simptomi i komplikacije

Simptomi malih boginja su visoka temperatura, često do 40°C, difuzna ospa, konjuktivitis, bolovi u grlu i malaksalost.

Doktor Radovanović objašnjava da problem predstavljaju komplikacije kao što su upala pluća i upala srednjeg uha koja često dovodi do gubitka sluha, dok je najozbiljnija komplikacija malih boginja encefalitis – smrtonosno zapaljenje mozga.

„To je komplikacija od koje se potpuno fizički propada i na kraju umre“, kaže dr Radovanović.

Otpor vakcinaciji

Procenat dece koja nisu vakcinisana iz opravdanih medicinskih razloga je jako mali i predstavlja izuzetnu retkost. Međutim, kako kaže, problem je što nekada i pedijatri na zahtev roditelja stalno odlažu vakcinaciju.

„Recimo roditelj kaže da je dete imalo temperaturu, a onda pedijatar kaže dođite za nedelju dana. Roditelj dođe za tri meseca i kaže ‘evo opet dete ima temperaturu’ i tako u krug. To je mehanizam izvlačenja“, navodi lekar.

Kako kaže, suština je u tome da država treba da poštuje sopstvene propise.

„Problem je što pedijatri znaju da ništa neće biti učinjeno i onda zašto da se svađaju sa roditeljima kad znaju da nemaju podršku društvene zajednice. Ako pedijatar dođe u sukob sa roditeljem i nema ko da ga zaštiti, država mora da stane iza toga. Drugo, pedijatri nisu ni videli te bolesti nikada, a nisu ih videli zbog uspešne vakcinacije. Tako je vakcinacija postala žrtva svog sopstvenog uspeha“, navodi dr Radovanović.

Sa druge strane, pedijatri koji prijave odbijanje vakcinisanja, smatra, nemaju podršku.

„Pedijatri nemaju podršku kada prijave odbijanje sanitarnoj inspekciji. Onda sanitarni inspektor postupa, prijavi sudiji za prekršaje, ali sudija zataji. Tu su predviđene kazne za roditelje od 30.000 do 150.000, a onda sledeći put ako i dalje ne vakciniše dete trebalo bi da odreše mnogo veću kasu“, objašnjava.

Kako podseća, ranije je svako dete do 10 ili 12 godine obavezno preležalo i male boginje i zauške, a sada toga nema zahvaljujući vakcinaciji.

„Bolest je mogla biti iskorenjena“

Šteta je što bolest do sada nije iskorenjena, a mogla je da bude jer imamo odličnu vakcinu, ističe sagovornik.

Iza svega se, nažalost, krije teorija zavere o MMR vakcini i autizmu.

„Samo zbog lažnih priča o navodnom riziku od komplikacija koje ne postoje, a pre svega da će dete postati autistično, što je jedna podvala od pre 20 godina iako je toliko puta dokazano da to nije tačno“, objašnjava.

Sagovornik portala N1 podseća da u celom svetu postoji program iskorenjivanja malih boginja i da bi trebalo da nestanu, kao što su nestale velike boginje.

„Velikih boginja nema zato što je postojao program iskorenjivanja. Da je sreće, u Srbiji bi bolest bila iskorenjena, ali eto zbog tih otpora vakcinaciji mi još uvek sa tim kuburimo“, objašnjava.

U Srbiji 63 slučaja ove godine

Od februara ove godine zaključno sa 21. aprilom u Srbiji registrovano ja 63 slučaja morbila, pokazuju podaci Batuta.

Podsetimo, tokom epidemije malih boginja 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93 odsto bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana. Ova epidemija odnela je 15 života, među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Podaci Batuta pokazuju da je za vreme trajanja pandemije kovida 2020. i 2021. godine u Srbiji zabeležen najniži obuhvat vakcinacije MMR-om u poslednjih 20 godina.