Pocepani i uflekani dušeci na krevetima, rasklimatani, ofucani ormarići, jedno kupatilo za osam obolelih, među kojima su i muškarci i žene, bahato ponašanje, vikanje i uvrede od strane osoblja, buđavi sendviči za doručak, ali i krađa bisernih minđuša, samo je deo muka kroz koje je, kako za Nova.rs kaže, prošla penzionerka Milena Stojanović (73), u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”.
Milena je 50 godina živela i radila u Francuskoj, a nedavno se vratila u Srbiju. Zbog problema sa srcem, njen kardiolog je 13. februara uputio hitno u bolnicu na Bežanijskoj kosi.
“Slošilo mi se dok sam bila kod mog kardiologa u privatnoj ambulanti, skočio mi je pritisak, oduzele su mi se noge i pozvao je Hitnu pomoć da me prevezu u bolnicu. Rekao mi je da nema privatne Hitne, iako to nije sasvim tačno, i da će me ovi odvesti na Bežanijsku kosu, gde su odlični kardiolozi. Htela sam da idem privatno, jer imam dobru penziju i mogu da platim privatnu kliniku. Svakako nemam zdravstveno osiguranje u Srbiji, pa i državno za mene nije besplatno. Kad sam stigla u bolnicu, imala sam na sebi skupocene, biserne minđuše i torbu sa novcem. Sve su mi uzeli na prijemu i popisali”, priča Milena, koja nam je poslala fotografije iz bolničke sobe, na kojima se vidi flekavi dušek, ormarić i „buđav“ doručak.
Tog dana imala je blago povišenu temperaturu, pa su je poslali u izolaciju.
“Rekli su mi da moraju da provere imam li kovid. Tri dana sam bila izolovana, jer nije bilo rezultata, što je neverovatno da se toliko čeka. Kad su ustanovili da sam negativna, prebačena sam na Odeljenje kardiologije. Dragi bože, ne znam kako ljudi preživljavaju one bolničke uslove. Tamo sam u istim sobama zatekla i muškarce i žene, dušek na kojem sam ležala je bio uflekan i pocepan, kredenac pored samo što nije pao na pod, potpuno raspao, sa nekim ormarićem koji nije mogao ni da se zatvori. Za doručak su mi doneli sendvič u buđavom hlebu. Jedan toalet bio je za osam ljudi, za oba pola, a bez sapuna, papira, osnovnih stvari”, šokirano priča Milena.
Najstrašnije od svega, bilo je, tvrdi ona, ponašanje osoblja.
“Osim nekoliko mladih medicinskih sestara, koje su bile predivne, ove starije su užasno neprijatne. One vređaju pacijente, nemaju trunku empatije. Jednoj sam rekla da je jako neprijatna, a ona mi je odgovorila ‘Sad ćeš da vidiš kakva mogu da budem’, pa je svu posteljinu skinula sa mene i viknula mi da idem da se žalim, ako hoću”.
O starijim pacijentima, tvrdi ona, niko ne brine.
Pročitajte još:
“Gospođa koja je bila u mojoj sobi nije mogla da ustane i ode do toaleta, pa su joj doneli visoku stolicu sa rupom i ispod neku nošu. Rekli su joj da sedne i da tu obavi nuždu, iako je u krevetu preko puta bio muški pacijent. Ženu je, normalno, bilo sramota i nije mogla. Kasnije je nekako sama otišla do toaleta, i tamo je pala. Sestre su je donele u sobu, spustile na krevet, onako umazanu mokraćom i otišle. Bilo mi je žao, pa smo jedna gospođa i ja uzele kućni mantil koji je ta žena donela u bolnicu i umotale je u njega. Prethodno smo tražile čist čaršav, promenile smo joj posteljinu i skinule prljavu i mokru spavaćicu”, prepričava agoniju koju je doživela u bolničkoj sobi.
Scene kakve ni u najgorim filmovima nećete videti, kaže Milena.
“Higijena je na nuli. Čistačica pere toalet sa svakakvim izlučevinama, pa onda sa istom krpom čisti i sobu, oko naših kreveta. Kad sam pitala ljude sa odeljenja zašto se ne žale, odgovor me je pokosio:’Ako ih prijavimo, ko će posle da nas leči?’. To su mi rekli. Ceo život sam provela u Parizu, tamo sam išla i kod lekara, ovako nešto nisam mogla ni da zamislim. Naši ljudi nemaju novca za privatnike i samim tim državna bolnica je jedini izbor. Ko će da se zauzme za te bolesne ljude?”, pita naša sagovornica i naglašava da je jedini razlog zašto je ostala punih 10 dana, do otpusta, da bi mogla da ispriča šta se događa unutar bolničkih zidova, ne bi li neko od nadležnh reagovao.
Ona dodaje da je iz bolnice izašla u daleko lošijem stanju nego što je primljena.
“Tamo sam čekala dva dana da mi stave holter, a doktora mi je saopštila da nisam prioritet i da ako mi se ne sviđa, potpišem i da idem. Svako jutro u šest ujutru su nam ulazili u sobe, uz veliku buku i vikali da ustajemo i nameštamo krevete jer je vizita. Kao da smo u vojsci, a reč je o bolesnim ljudima, koji sami ne mogu ni da se okrenu. Sad odlazim privatno kod lekara, koji nije usvojio nijedan lek za srce koji su mi u bolnici propisali. Ništa nisu uradili kako treba”.
Iako je Milena mislila da su bolnički uslovi i odnos prema pacijentima vrhunac užasa, na otpustu je sačekao šok.
“Na prijem sam stigla sa bisernim minđušama, koje ne skidam već 53 godine, one su deo mene. Kupljene su u Francuskoj, veoma su vredne, a planirala sam da ih ostavim unukama, da me se po njima sećaju. Međutim, sestra koja mi je vratila stvari kada su me otpustili, rekla mi je, nonšalantno, bez mnogo uzbuđivanja, da ih nema, odnosno da se ne seća gde ih je stavila. Kao da je u pitanju neka plastična igračka”, revoltirano priča naša sagovornica.
Krađu minđuša u bolnici, 27. februara prijavila je policiji, službeni dokument nam je dala na uvid, a dva dana kasnije nakit je pronađen.
“Zvali su me iz policije i rekli da su pronašli minđuše, a o detaljima, odnosno ko ih je ukrao, a potom vratio, biću, rekli su, naknadno obaveštena. Samo hoću da počinilac bude kažnjen i da se ovako nešto nikada više ne ponovi nekom drugom pacijentu. Vratila sam se u Srbiju, da ovde provedem penzionerske dane. Htela sam da odem iz Pariza u neku tišinu, imam stan u Beogradu, ali retko boravim u njemu, uglavnom sam izvan grada. Posle ovoga što sam doživela u bolnici, razmisliću da li da uopšte ostanem u svojoj zemlji”, zaključuje Milena.
Naime, u odgovoru na naša pitanja, povodom slučaja pacijentkinje Milene Stojanović, iz uprave KBC „Bežanijska kosa“, tvrde da od pomenute nisu dobili prigovor na lečenje, nisu imali prijavu nestanka njenih ličnih stvari, niti su od strane nadležnih organa obavešteni o podnetoj prijavi za otuđenje ličnih stvari navedene osobe.
„Sve navode smo vrlo ozbiljno shvatili i sprovešćemo sve neophodne aktivnosti o svemu navedenom. Zaposlenima u KBC ‘Bežanijska kosa’ su lečenje i zdravstveno zbrinjavanje pacijenata, uz maksimalno poštovanje postulata stručnosti, humanosti i etike prema pacijentima, najviši cilj i prioritet. I kao i do sada, maksimalno profesionalno ćemo se posvetiti proveri poštovanja procedura, odnosno sankcionisanju onih koji ih eventualno krše, ukoliko do takvih saznanja dođemo“, stoji u odgovoru ove ustanove za Nova.rs.
***
BONUS VIDEO: Užasno stanje klinike za endokrinologiju KC Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare