Ovaj problem neumoljivo preti srpskim školama: Situacija je svake godine sve gora i širi se iz regiona u region

Na početku školske 2011/2012. godine osnovne škole u Republici Srbiji pohađalo je ukupno 572.099 učenika. Jedanaest godina kasnije taj broj je 507.374, piše ekspres.net.Podaci se, naravno, preslikavaju i na prvake. Pre jedanaest godina, u školu je krenulo 72.735 prvaka, dok su u školskoj 2021/2022. godini u prvi razred krenula 64.233 učenika.Kada govorimo o redovnim osnovnim školama, potrebno je znati da se pod tim pojmom ubrajaju matične škole i područna/izdvojena odeljenja koja su karakteristična pretežno za mala mesta po Srbiji.Upravo se kod njih primećuje najveća razlika u brojevima, kada uporedimo školsku 2011/2012. i 2021/2022. godinu.Na početku školske godine pre jedanaest  godina u Srbiji su radila 2354 izdvojena odeljenja, dok je na početku školske 2021/2022. godine taj broj iznosio 2084.Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić uočava da u Podunavskom okrugu postoje mesta u kojima su "kuća do kuće", ali prazne zato što čitave porodice žive u inostranstvu. Onda se, na neki način, teži održavanju tih škola, pa makar i sa jednim učenikom."Takođe bih spomenula i selo Rabrovo u opštini Golubac, koje je poznato po tome što škola ima dosta malh, patuljastih odeljenja koje imaju po tri, četiri, sedam đaka. To je tuga", ističe Ilić dodajući da je bolje i tako, nego da se stariji osnovci spajaju u jedno odeljenje."Ministarstvo prosvete je prošle godine pokušalo da napravi kombinovano odeljenje od petog do osmog razreda, ali smo mi odreagovali na vreme, inače bi došlo do gašenja odeljenja. Takođe, ugasile bi se neke školice po manjim selima, a koje imaju dugu tradiciju. Stali smo iza toga: jedan đak, u redu, neka bude jedan đak, prosto dokle god je neko dete u nekoj maloj sredini, škola može da se održi", podvlači naša sagovornica.

S druge strane, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije naglašava da nijedan nastavnik nije obučen da radi u kombinovanom odeljenju od petog do osmog razreda."To su veliki problemi s obzirom da su deca specifičnog uzrasta. Mi smo presekli tu ideju da se spajaju škole jer kao obezbediće im se prevoz. To je isti scenario kao što je bio u Bugarskoj i onda odjednom, država nema para za prevoz i onda se cele porodice sele, jer kako će ako deca ne mogu da pohađaju školu. Od prvog do četvrtog razreda je moguće kombinovano odeljenje. Ja sam tokom studiranja na Učiteljskom fakultetu imala poseban predmet za rad u kombinovanom odeljenju, postojala je posebna metodika rada. Međutim, nedavno sam saznala da je današnji studenti nemaju. I ono najvažnije, po Ustavu svako dete ima pravo na iste uslove obrazovanja, tako da ne treba da pravimo eksperimente", smatra naša sagovornica.Ilić izražava brigu zbog velikog odliva ljudi iz Srbije. Smatra da ako se ovako nastavi, seoskim školama se definitivno crno piše."Ako ima zvaničan podatak da svake godine nama ode 40.000 ljudi iz Srbije, onda je to stvarno demokratska kataklizma i stvarno bi trebalo ojačati te seoske škole i infrastrukturu, ali prosto imam utisak kao da se konstantno pokušava uštedeti na prosveti, a na uštrb celokupne demografije u Srbije. To je tužno", zaključuje Ilić.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije istakla je ranije za ekspres.net da nastavnike nikako ne bi trebalo izostaviti iz cele priče, odnosno njihovu muku, posebno kada dolazi do spajanje odeljenja zbog malog broja dece."Čak i u Beogradu u kome imate više od 200 škola nastavniku je problem kada izgubi deo norme. A zamislite na primer u Smederevskoj Palanci u kojoj imate četiri osnovne škole. Gde će nastavnik da ide. Može da ode u neko selo, u suprotnom mora da putuje do Velike Plane, Milanovca, Beograda... To je ekstremno komplikovano u prosveti. Jer ukoliko profesor nema 100 odsto časova, nema ni 100 odsto plate. Mizerne plate", podvlači Jankovićeva.U Ivanjičkom kraju situacija je prilično loša - postoje tri osnovne škole u tri sela i u svakoj od njih ima po deset-dvanaest đaka. Dve se, zbog malog broja dece, međusobno dopunjuju, kako se odeljenja ne bi zatvarala.Dragoslav Radojević, nastavnik fizičkog i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika iz Moravičkog okruga objašnjava za Nova.rs kako funkcionišu ove škole."Najugroženije škole su OŠ 'Svetozar Marković' Kovilje i OŠ "Milan Vučićević" Zverac i one se sada dopunjavaju. Jedna ima 12 đaka, dok druga ima oko petnaestak dece. Obe su osmorazredne. Jedna škola nema sedmi razred, a druga nema peti, pa se dopunjuju tako da se napravi da makar ima jedno odeljenje. Postoje odeljenja i sa jednim učenikom", kaže naš sagovornik.Opština pokušava na sve načine da pomogne, pa organizuje prevoz učiteljima i nastavnicima."Prošle godine smo protestvovlai, branili smo škole kako se ne bi zatvorile jer i jedan učenik da ostane u školi, neka, i to je škola. Ako se škola ugasi, gasi se i selo. Moramo na sve načine da se potrudimo da opstanu, pa koliko-toliko učenika da ima. Ztao s ei spajaju, pa recimo, ako u obe škole ima po jedan učenik sedmog razreda, onda oba đaka idu u jednu školu koja im je bliža, dok se u drugoj pravi drugo odeljenje nekog razreda. Dovijamo se na razne načine", objašnjava nastavnik.Podseća da su škole iz Kovilja i Bratljeva prošle godine ostale na samom početku školske godine da rade po kombinovanom načinu, kako je Ministarstvo prosvete zamislilo. Ipak, naknadno su, kada je škoslka godina već počela, javili da neće biti kombinacija u ivanjičkom kraju.On ističe da bez škola nema ni sela i da bi trebalo sprečiti gašenje škola po Srbiji."Nekada je u seoskim školama bilo i po 700 šaka, a sada ne želim ni da pričam o tome. Samo ću reći da je jako malo đaka", ogorčen je Radojević.

Ni u selu Rabrovo u opštini Kučevo situacija nije sjajna - broj đaka u školama se toliko smanjio, da se prosvetni kadar na sve načine trudi da se škole ne zatvore."OŠ 'Milutin Milanković' je nekada imala oko 600 đaka. Danas ima oko 170 učenika, zajedno sa predškolcima. Imamo 18 odeljenja, šest područnih škola, centralnu školu  uRabrovu. Ove područne škole su otprilike nepodeljene ili sa kombinacijom niži razred odnosno mlađi razredi od po dva učitelja. Borimo se svakog dana da zadržimo broj zaposlenih, pošto opada broj dece u starijim razredima pa je ugrožena norma nastavnika. Pomaže nam Sindikat obrzaovanje iz Beograda, takođe i roditlej isarađuju, ali teško je, problem je broj dece. Lokalna samouprava, srećom, ima rzaumevanja zbog troškova škole. Problem su održavanja zgrade, ali nam opština izlazi u susret", ističe Merima iz ove škole.Dodaje da od prošle godine u školi ima kombinovanih odeljenja."Spajamo drugi i treći razred pošto ih ima malo. Tako je, kako je. U svakom slučaju, ne damo se, borimo s ezbog naše dece", naglašava naša sagovornica.BONUS VIDEO: Uskoro počinje škola, ima li država plan za bezbednost?