Kako su se predškolci i njihovi roditelji iz vrtića "Veseljko" u Kotežu oprostili od vaspitačica: Nemojte nas zaboraviti, nećemo ni mi Vas!

Danima unazad roditelji, a posebno mame, tužne su, ali i srećne jer su njihova predškolska deca velika i spremaju se za polazak u školu.

Žao im je rastanka sa vaspitačicama koje su ih, doslovno rečeno, odgajile.

Žao im je zbog te sigurnosti koja ovog momenta prestaje, jer znate kako kažu: dete je najsigurnije tamo gde je najsrećnije i najbezbednije - u rukama vaspitača.

Vaspitačice iz "Veseljka" su to uradile i pružile ovoj deci beskrajnu sigurnost.

Zato i zaslužuju da svi čuju za njih.

Sve je krenulo od Bilje

Vaspitačica Jovana se neće naljutiti što ćemo u ovom tekstu krenuti od njene koleginice Biljane Ilijević, jer Bilja je bila "početak svega", ta čvrsta ruka koja je držala ove dečake i devojčice pune četiri godine, za njihove majušne ručice.

Učila ih je i naučila - sve ono što deca danas znaju, duguju njoj.

Naučili su da piju iz čaše, da drže kašiku i viljušku, da budu samostalni i da dele igračke međusobno.

Naučila ih je da ne prelaze liniju dok boje, da razlikuju voće od povrće, ali i da znaju bar neku znamenitost Beograda. Ipak je to bio njihov zajednički projekat.

Vodila ih je na izlete, u obližnji Dom zdravlja gde su na kratko oni bili zubari, a kada su napunili pet godina, upustili su se u nešto veće - u sedmodnevnu avanturu sa njom na Tari i Rudniku.

Bilo je i kritika, ali onih dobronamernih. I baš te kritike učinile su da deca budu takva kakva jesu - društvena, plemenita, nesebična, dobronamerna.

Zbog toga joj roditelji upućuju skormne reči:

"Hvala Vam, Biljo, što ste bili takvi prema našoj deci. Hvala Vam za svaki zagrljaj, svaki naučen stih, svako slovo. Oni sada kreću dalje, ali ovo nije kraj. Uvek ćete biti sa njima i na njih ponosni", poručuju roditelji predškolaca.

Osim roditelja koji već sada ne kriju suze, lice briše i poneko dete.

Oni su tužni što se, kako su rekli, više neće družiti sa Biljom.

A šta su rekla deca?

Jedna Marta poručila je Bilji da je voli jer ih je sve čuvala, što ih je naučila sve stvari koje sada znaju i što ih je učila da se ne biju i ne tuku.

Mihailo priznaje da voli Bilju zato što je dobra prema njemu i njegovim drugarima, zato što ih izvodi napolje i zajedno vežbaju za priredbu, a ako pogreši, ona ga ispravi.

Petar voli Bilju jer mu pomaže kada pogreši u nečemu, u slovima i grafomotorici, a pamtiće je po tome što ga je vodila na izlete.

Lena kaže da voli kada je Bilja čuva. Dodaje da njih dve dele uloge i da joj ona često pomaže u svemu.

Laza se hvali da nikada nije bio u kazni i da zato mnogo voli Bilju. Za njega je ona najbolja, a kolika je ta ljubav, govori to što je, prema rečima njegove majke, zaplakao pred spavanje jer se on i Bilja rastaju, pa je rekao: "Nikoga neću voleti kao nju".

Vlada će pamtiti Bilju po boji kose, a najviše je voleo kada piše u radnoj svesci. Naravno, nije mu se dopadalo kada Bilja njemu i njegovim drugarima ne da da igraju fudbal. Tipično za dečake.

Lav voli Bilju jer je dobra, vodi ga na rekreativnu i dosta novog ga je naučila, dok je Sašenka najviše volela radionice sa vaspitačicama, i što su joj pomagale, posebno u matematici.

Čarna će pamtiti Bilju po lepoj kosi.

"Volim je zato što se pored nje osecam sigurno. Najvise sam volela kada nam čita neke priče", rekla je ona, dok je Sofija poručila da je voli jer im čita zanimljive priče i uči ih pesmice.

"U vrtiću sa njom učimo slova i pripremamo se za školu. Najviše volim kada se igramo 'Čoveče, ne ljuti se'", kaže mala Sofija.

Matija i Vukan vole Bilju jer je stroga i pravedna - ona kada kaže "kraj", tada je stvarno kraj", poručuju ovi momci.

O Jovani

Ne smemo zaboraviti Jovanu. Nasmejana vaspitačica Jovana stigla je među ovim predškolcima septembra prošle godine.

Pre nje, dečicu je čuvala jedna Andrea koja je, kako su deca rekla morala da ih napusti da bi čuvala svoju bebu.

Andrea je bila sjajna, ali stroga, kažu deca, pa kada ne zasluže, ne izvodi ih napolje.

A pre Andree - Ana.

"I Ana nas je ostavila zbog bebe", kažu deca kroz smeh. Iako je prošlo dve godine od tada, oni se sećaju njenog osmeha, lepe i umilne reči.

I kada ih neko pita: "Kako vam se zovu vaspitačice?", deca odgovore "Bilja i Jovana, ali imamo i Anu i Andreu". To sve govori o deci i u kakve ljude su izrasli!

A Jovana... Deca kažu da je najlepša kad se smeje.

Mihailo je voli jer je dobra prema njemu i izvodi ga napolje, a Petar je rmu daje lepe zadatke.

Lena kaže da je Jovanu zabavna i kreativna i da sa njom pravi mala umetnička dela.

Vlada opisuje Jovanu po umilnom glasu, a jedino mu se ne dopada kada kaže da svi sednu na pod u turski sed.

Lavić je voli jer je dobra prema njemu i nikada ga ne grdi.

I to je dovoljno da se zna o njima jer dečije reči su najiskrenije.

Hvala vam, vaspitačice, u ime dece i svih roditelja.

Deca su posvetila nekoliko reči i Olji, toj duhovitoj doktorki, kako je zovu, koja im pomaže kada se izgrebu ili padnu.

Baš ona im čisti ranu i stavlja flaster.

I Olja ima nekoliko reči za njih.

"Dragi predškolci, odrasli na najlepši način pod okriljem 'Veseljka' i njihovih divnih vaspitačica. Uprkos ubrzanom razvoju tehnologije naša deca su zadržala svoj radoznali duh koji smo mi pažljivo negovali sve ove godine. Danas se pozdravljamo, a doktorka, kako mene u šali zovu deca, koja je sve vreme bila tihi posmatrač, a i aktivni učesnik u edukaciji i prevenciji, zaokružuje sećanja i sa radošću konstatuje da ima nade za čovečanstvo dok postoje ovakva deca - empatična, pametna, ekološki probuđena", kaže Olja, saradnik za preventivnu zaštitu, a za decu samo Olja.

Poručuje im da ih budućnost dočeka raširenih ruku, a vrata "Veseljka" će im uvek uz dobrodošlicu biti otvorena.

Naravno, nekoliko reči i o "glavi kuće" - divnoj Ivani Pavlović, rukovodiocu vrtića "Veseljko".

"Vrtić Veseljko danas ima posebno svečani momenat, danas deca u godini pred školu obeležavaju jednu bitnu prekretnicu svog detinjstva. Danas je svečano druženje sa roditeljima i stavlja se kruna jednoj predivnoj saradnji divnih roditelja ove grupe, njihovih vaspitača i vrtića Veseljko. Mi smo rasli sa ovom decom, učili su nas vrlinama, veštinama, bili mentori i partneri u našem profesionalnom aspektu. Posebnu energiju koju nosi ova grupa, sam vrlo neskomno isticala, o tome su znali roditelji, zaposleni i svi saradnici koji su ikada kročili u carstvo koje se zove 'Veseljko'", kaže nam ona.

Dodaje da će se partnerstvo i izuzetna saradnja sa roditeljima ove grupe prepričavati godinama.

"Istraživanje kroz koje su sa svojim vaspitačicama gradili veštine, znanja i uspomene su bitan aspekt odrastanja svakog deteta iz ove grupe. Mesto gde su rasli i razvijali svoje kompetencije sada prepuštaju nekim novim generacijama, ali njihov pečat zauvek ostaje u vrtiću 'Veseljko'", poručuje Ivana.