Nastavnik fizičkog predaje fiziku i hemiju, jer nema ko drugi: Ovaj primer je prava dijagnoza srpske prosvete, a ima ih više od 1.000

Podaci sa terena govore da najviše nedostaje nastavničkog kadra za fiziku, matematiku, hemiju, ali i za strane jezike. Svršeni studenti Filološkog fakulteta, nažalost, ne žele da rade u prosveti, nego se zapošljavaju kao prevodioci u velikim kompanijama. I to je stvarnost srpske prosvete. Zato se dešava da učiteljica predaje srpski jezik, a profesor fizičkog hemiju i fiziku.Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže za Nova.rs da je Društvo direktora Srbije 2019. godine došlo do cifre od 1.000 ljudi koji su u sistemu obrazovanja, a koji nemaju ni inicijalno obrazovanje na fakultetima koji predaju odgovarajući predmet.Ako se, stoga, taj broj pomnoži sa 30 đaka, to znači da 3.000 dece ne dobija onaj isti kvalitet obrazovanja koji im Ustav garantuje.

"Tu se javlja nelogičnost. Nažalost, sada verujem da se ta cifra povećala. Morali smo čak i da menjamo Zakon o osnovama sistema u kom stoji da, ukoliko po obnovljenom konkursu ne postoji adekvatan kadar, onda se prima neko ko je imao osnovne studije na tom predmetu koji hoće da predaje i pritom ne mora da ima završen master iz tog predmeta. To znači, navodim primer, neko je završio matematiku, a ima master na meteorologiji i on može da predaje matematiku“, naglašava Ilić.

Dodaje da slaba zainteresovanost studenata za nastavničke fakultete i ove godine, nije ništa novo niti nepoznato, te da je Sindikat ranije skretao pažnju na ovaj problem. Upravo zbog mladih koji neće da rade u prosveti, školama fale nastavnici."I zato svaka škola mora da se snalazi na svoj način. Naročito postoji problem sa stručnim školama gde morate da imate tehnologa koji je završio taj određeni smer. Tu je još veći problem. Moja koleginica je u jednom članku objasnila da neko ko inače predaje društveni smer, a sada treba da predaje neki prirodni predmet, mora da se priprema za čas i radi po udžbeniku da bi mogao da uđe u učionicu", kaže Ilić.Podseća da je ovaj problem postojao u regionu, te da su u Bugarskoj povlačili prosvetno osoblje iz penzije."Tada smo skretali pažnju da će se desiti isti scenario kao u Bugarskoj. Mi nemamo višak kadrova nego manjak. Na snazi je bila uredba o zabrani zapošljavanja koja je skinuta otprilike 2017. godine i onda su krenuli da se raspisuju konkursi. U obrazovanju postoje ljude koji rade po sedam-osam i više godina, rade po ugovorima, znači ljudi su u sistemu, pa na kraju budu tehnološki višak. Obezbedite im siguran posao da mogu da se žene, udaju, dižu kredite i slično. Mi imamo i manjak dece i manjak kadrova, nama u suštini kvalitet obrazovanja opada, nažalost", navodi naša sagovornica.

Ilić poručuje da je jedan od načina da se privuku kadrovi i spasi prosveta, povećanje plate."Vratiti status prosvetnim radnicima, jer mi smo večito ispod nekog republičkog proseka. Treba, što kaže novopostavljena ministarka, vratiti dostojanstvo, a dostojanstvo se vraća materijalnim statusom, profesionalnim statusom. Samo dajte jednu injekciju plate prosvetnim radnciima, pa će se i mladi zainteresovati za zapošljavanje u školama. Drugo, dajte da država stipendira mlade koji će se školovati za nastavničke smerove", podvlači Ilić.

Praksa u malim sredinama je da učitelji predaju neki predmet

Učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka za Nova.rs kaže da je uobičajena praksa u malim sredinama da nestručan kadar predaje određeni predmet."Nažalost, u selima je takva situacija dok gradovi još uvek to tržište rada mogu da ponude. Takođe, često je i da ljudi sa nepunom normom koji su stručni u svom predmetu, rade u dve škole. Pa se to na taj način premosti. Ali problem svakako jesu manje škole. Sve više ljudi neće da rade u tim manjim sredinama za male pare. I onda u njima rade neki kadrovi koji su tu pri školi, pa ako su ostali bez normi iz određenog predmeta, onda verovatno u okviru škole na taj način budu angažovani", kaže učiteljica Vesna.

Dodaje da je uvek bolja opcija da deca imaju bilo kakav čas nego da ga nemaju uopšte."Imali smo i u pojedinim beogradskim školama situaciju da su deca gubila časove matematike jer nije bilo nastavnika po petnaest i više dana. I šta je štetnije? Da deca uopšte nemaju nastavu ili da imaju bilo kakvu pokrivenu nastavu? S obzirom da je učitelj neko ko je položio metodike i pedagošku grupu predmeta, neko ko je ipak kvalifikovan i stručan da predaje, ukoliko je dobar poznavalac, a pritom na Učiteljskom fakultetu imao je taj predmet tokom studiranja, onda je svakako bolje da deca imaju i takvu nastavu nestručno zastupljenu nego nikakvu", podvlači naša sagovornica.Čet je i slučaj, navodi učiteljica Vesna, kada škola zaposli inženjere ili programere koji su radili u privredi. Recimo, ukoliko nema nastavnika matematike, dešavalo se da škola zaposli mašinskog inženjera."Zaposle inženjera ako je imao tu neku matematiku na fakultetu, za hemiju ćete imati nekog tehnologa. Dakle, oni su samo u nekoj obavezi da polože na svom fakultetu tu pedagošku grupu predmeta, metodiku i odmah ulaze u nastavu. Ali tu sada imamo drugi problem. Njima se taj minuli radni staž u privredi, ne računa u prosveti, oni počinju od nule. To je verovatno po nekim posebnim kolektivnim ugovorima, ako se recimo elektroinženjer zaposli u EPSu, njemu se računa minuli radni staž iz privrede. Ali ako se zaposli u prosveti, ne računa mu se. I mi sada imamo veliki broj kolega koji imaju problem da im se taj minuli radni staž iz privrede ne računa, a rade već 15-20 godina u školi. A neretko se desi da oni budu primljeni na te određene predmete ako samo polože tu grupu pedagoških predmeta", objašnjava učiteljica.Rešenje iz ovog problema kome se ne nazire kraj, nego se samo produbljuje, naša sagovornica vidi u povećanju plata i većoj stimulaciji studenata za studiranje nastavničkih fakulteta."Prosvetnim radnicima su za vreme letnjeg raspusta umanjena mesečna primanja od 8.000 do 10.000 dinara zbog tog dvanaestomesečnog obračuna iz kolektivnog ugovora koji je zaista poguban za prosvetu. Zatim, preko letnjeg raspusta ukida se dodatak za razredno starešinstvo i onda ispada ispada da vi niste odeljenski starešina preko leta, a morate da informišete roditelje o udžbenicima, šaljete im na viber grupe, odlazite na pedagoške kolegijume, sednice odeljenskog veća… Sve to imate u avgustu. Zamislite taj apsurd. I mi pričamo o povećanju plate, a prosventim radnicima je ovog meseca plata umanjena. Ne znam šta bih rekla. Ministarstvo insistira na osnaživanju nastavnika u vidu stručnog usavršavanja. E pa još jednom da kažem za svagda: prosvetni radnici su stručni za svoj posao. Nemojte nas više stručno kvazi usavršavati", poručuje učiteljica Jerotijević.Večernje novosti su ranije prenele da je Ministarstvo iznelo podatke koji su pokazali da ima 457 nestručnih nastavnika matematike, 239 fizike, 109 nastavnika informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nestručnih nastavnika engleskog jezika.Prema tim podacima, najlošija je bila situacija u Zrenjaninu, gde je matematiku predavalo 85, a fiziku 43 nestručna nastavnika.Najbolja situacija vladala je u Kragujevcu, gde nema manjka potrebnih kadrova. Taj broj se, u međuvremenu, neznatno menjao, a precizni podaci koliko tačno nestručnih nastavnika uči decu i u kojim školama u Srbiji, biće poznati kada se uspostavi jedinstven informacioni sistem u prosveti.BONUS VIDEO: Opština Beočin platila osmacima proslavu male mature