Evropa se topi: Portugal oborio temperaturni rekord, u francuskim učionicama čak 53 stepena

Ekstremne vrućine pogodile su i Francusku, Italiju, Španiju, Nemačku i Švajcarsku, a meteorolozi upozoravaju da će se visoke temperature zadržati i tokom vikenda. U Portugalu su u pojedinim delovima zemlje temperature prelazile 35 stepeni, iako se očekuje da će narednih dana početi postepeno da opadaju.

Francuske vlasti održale su hitan sastanak posvećen pripremama za leto i moguće posledice ekstremnih vrućina, uključujući rizik od šumskih požara i nestašice vode. Situacija je posebno teška u školama. Osnovna škola u Sustonu ostala je zatvorena pošto je temperatura u učionicama dostizala čak 53 stepena Celzijusa. Istraživanje sindikata srednjih škola pokazalo je da je gotovo 78 odsto obrazovnih ustanova ove sedmice imalo temperature više od 30 stepeni, dok su nastavnici u nekim slučajevima morali da koriste šrafcigere kako bi otvorili zaglavljene prozore, piše BBC.

Sedamnaest francuskih departmana, uključujući Pariz, nalazi se pod narandžastim meteorološkim upozorenjem, koje označava visok rizik i potrebu za dodatnim oprezom. U glavnom gradu Francuske temperatura je dostigla 33 stepena, a za vikend se očekuje i do 34 stepena. Zbog zagađenja i visokih temperatura uvedena su ograničenja za vozila sa većim emisijama štetnih gasova, smanjena je dozvoljena brzina na putevima, a uvedena je i jedinstvena karta za javni prevoz.

Vrućina je uticala i na sportska takmičenja. Na Rolan Garosu je italijanski teniser Janik Siner tokom meča osetio vrtoglavicu i slabost, zbog čega je delovalo da neće moći da nastavi duel. Ipak, posle meča je izjavio da njegovi problemi nisu bili direktno povezani sa vremenskim uslovima.

U Italiji su vlasti prvi put ove godine izdale najviši stepen upozorenja za Rim, kao i za Firencu, Bolonju, Brešu i Torino. Crveni alarm upozorava da visoke temperature mogu ugroziti zdravlje čak i potpuno zdravih i fizički aktivnih osoba.

Ni Španija nije pošteđena. U Madridu se tokom vikenda očekuje oko 35 stepeni Celzijusa. Iako meteorolozi navode da uslovi formalno ne ispunjavaju kriterijume za proglašenje toplotnog talasa, temperature su tipične za jul i avgust, a ne za kraj maja.

Stručnjaci objašnjavaju da je neposredni uzrok ovakvog vremena takozvana „toplotna kupola“ – područje visokog vazdušnog pritiska koje ostaje dugo iznad istog regiona i zarobljava vreo vazduh pri tlu.

Naučnici ističu da pojedinačne vremenske ekstreme nije moguće direktno pripisati klimatskim promenama, ali naglašavaju da globalno zagrevanje povećava učestalost i intenzitet ovakvih pojava. Evropa se tokom poslednje tri decenije zagrevala prosečno za 0,56 stepeni po deceniji, što je doprinelo jačanju ekstremnih vrućina.

Ujedinjene nacije su dodatno upozorile da bi globalne temperature mogle da ostanu na rekordno visokim nivoima ne samo ove, već i naredne četiri godine, što povećava verovatnoću novih i još intenzivnijih toplotnih talasa širom sveta.