Ovaj predmet je ključan za srpske đake, a 1. septembra neće biti dovoljno nastavnika: Niko neće u prosvetu kad može da dobije platu od 145.000

Luka A. iz Novog Sada "uzdrmao" je prosvetnu grupu na Fejsbuku objavom o tome kako je izgledao njegov upis na fakultet. On je u grupi u kojoj učitelji i nastavnici razmenjuju svoja iskustva, ispričao kako ga je majka pritiskala da završi fakultet za računare i da bude nastavnik informatike."Moram nešto da podelim sa vama. Čitav život sam voleo računare, zato sam, po završetku mašinske škole, upisao Fakultet organizacionih nauka. Razvalio sam ga. I onda mi je mama rekla da tražim posao u školi. Slučajno mi je 'uleteo' posao u jednoj IT firmi i dobio sam početnu platu 145.000 dinara. Sada nije važno koliko zarađujem, ali sigurno tri puta više nego da sam bio nastavnik informatike. I nedavno mi majka kaže: Sine, Bogu hvala što me prvi put u životu nisi poslušao. Žao mi je mojih kolega jer je informatika veoma popularan , ali ko će da radi u prosveti za sitniš, kad je skoro pa dupla plata u bilo kojoj kompaniji?", napisao je ovaj mladić.A da je Lukino razmišljanje zaista tačno, potvrđuje i predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić koji je, inače, profesor informatike.On za Nova.rs objašnjava da je situacija sa informatičarima zaista takva - ima ih, ali niko neće da radi u prosveti."Širom Srbije nedostaje oko 500 nastavnika matematike i informatike. To je tačno. Skoro svaka beogradska gimnazija ima problem sa nedostajućim kadrom iz informatike. Zašto je to tako? Pa zato što studenti koji završe FON ili ETF ne žele da rade u školi za 74.000 dinara, kolika je početna plata nastavnika informatike, nego idu u programere i IT kompanije. I to je sasvim očekivano", ističe Antić.

Napominje da retko ko od elektroinženjera i mašinaca koji su završili Fakultet, recimo Elektrotehnički, FON ili za računarstvo, želi da radi u školi jer je plata mizerna."Njihova plata u nekoj firmi kreće se od 150.000 do 250.000-300.000 dinara, a plata nastavnika informatike je 74.000 dinara. Prosveta je degradirana, ali nismo je mi nastavnici degradirali, nego oni odozdo. Nažalost, mislim da je ovo najgori period trenutno, zato što nijedan akt, nijedan Zakon nije definisao rad i disciplinu škole, a nova školska godina samo što nije počela. A nama treba disciplina škole. Ništa nije urađeno. Nažalost, ali crno nam se piše od septembra", dodaje Antić.Informatiku, kako dodaje, može da predaje svako ko je imao četiri semestra na fakultetu, ali samo đacima prve godine srednjih stručnih škola. Takvih informatičara ima. Problem su zapravo, specijalizovana odeljenja informatike i računarstva."Veliki spektar fakulteta može da drži informatiku, odnosno onaj koji ju je završio, mašinstvo, ekonomija. Veoma je značajno da oni koji predaju informatiku ne naprave bauka od informatike i predstave elemente programiranja deci na nerazumljiv nači. Cilj je da učenici zavole informatiku, da shvate da ona treba da bude primenjena u svim naukama. Međutim, problem nije prva godina, nego specijalizovana odeljenja informatike kojih ima u skoro svakoj gimnaziji. Njih nema ko da uči. Dakle, stručan kadar za specijalizovana odeljenja je u nedostatku, taj specijalizovani deo za računarstvo i informatiku. Oni ne mogu da pronađu adekvatne programere i adekvatne ljude koji mogu da izvode nastavu", naglašava Antić.

Pored informatičara, u Srbiji najviše nedostaje nastavnika matematike, fizike, hemije i srpskog jezika."U Beogradu fali nekih tridesetak nastavnika matematika, od 270 škola. Fali jedan hemičar i osam fizičara. Što se tiče Srbije u globalu, problem je sa malim mestima i seoskim sredinama gde je izuzetno teško naći nastavnika, dok u velikim gradovima taj nedostatak nije toliko izražen. To je više 'pumpanje' da bi došao direktorkin prijatelj penzioner".

Niko neće u prosvetu

Nedostatak nastavnika ne samo matematike, nego i fizike, hemije i informatike primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji su ove godine upisali nastavničke smerove na ovim fakultetima.Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta.Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro.Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.

Učiteljica Vesna Jerotijević objansila je ranije za Nova.rs da je takva situacija već godinama unazad, ali da je sada kulminirala. Ona je potvrdila da najviše nedostaje nastavnika matematike, fizike, srpskog jezika i književnosti, ali i informatike, što je posebno iznenađujuće."Koliko je studenata bilo zainteresovano da upiše fakultete koji imaju nastavničke smerove i koliko su nastavnički smerovi ostali u deficitu sa brucošima, taj isti deficit prati i nastavu u školi. U deficitu su odavno nastavnici matematike i fizike. Prvi udar je bio na prirodne nauke, međutim, u međuvremenu, zbog nepovoljnog materijalnog i finansijskog položaja prosvetnih radnika, degradacije struke, nedovoljnog zapošljavanja mladih u prosveti, imamo situaciju da manji broj studenata upiše i društvene fakultete i te smerove, tako da sada imamo problem i na Filološkom, i na psihologiji, zapravo na onim smerovima koji su nastavnički, potom na tehničkim fakultetima kada je nastavnik informatike u pitanju, što je bilo nepojmljivo jer je u jednom trenutku tog kadra bilo zaista mnogo", istakla je učiteljica Vesna.

Dodaje da je interesovanje mladih za prosvetu opalo onog momenta kada je profesija degradirana."To je, rekla bih, potpuno opravdano. S druge strane, u trendu su mediicna, stomatologija, psihologija. Recimo, na Filozofskom fakultetu bude 3 prema 1 odnos prijavljenih u odnosu na studente koji će biti primljeni na psihologiju. To je sve ono što postoji mogućnost privatne prakse i zapošljavanje u inostranstvo. Sve ono što je „osuđeno“ i isključivo upućeno na rad u nastavi u školama u Srbiji, nije uopšte mladim ljudima privlačno ni perspektivno. Jer zapravo i nije", ističe Jerotijević.

Deficit na nivou cele Srbije, najviše na jugu

Deficit nastavničkog kadra je, prema rečima naše sagovornice, manje-više isti na nivou cele Srbije, ali bi možda izdvojila južni deo zemlje."Možda je veći deficit u južnom delu, područja kao što su Despotovac, Kuršumlija. Centralna Srbija, pa i sam Beograd su tu negde, deficit je isti, a to su matematika, fizika, hemija, srpski jezik i književnost i informatika. Fale i nastavnici za engleski jezik, zapravo njih ima. Filološki fakultet i dalje upisuje određeni broj studenata na strane jezike, ali oni se vode onom idejom da je bolje da rade privatno kao prevodioci, u privatnim školicama ili imaju mogućnosti rada sa nekim inostranim korporacijama, a da to ne bude rad u prosveti", kazala je ona.BONUS VIDEO: Student iz Niša štrajkuje glađu: Traži ispunjenje zahteva protesta