Objavljeni zapanjujući podaci o broju srpskih očeva koji plaćaju alimentaciju, a ovo im je omiljeni trik da izbegnu odgovornost prema rođenoj deci

Izbegavanje plaćanja alimentacije ili neredovno isplaćivanje, spada u takozvano “ekonomsko nasilje”, kojim su u najvećem procentu pogođene mame koje samostalno ili većinski samostalno podižu decu posle razvoda.Udruženje građana “Centar za mame”, na uzorku od oko 2.500 ispitanica sprovelo je istraživanje “Finansijska nezavisnost mama u Srbiji - Pravo na svoj dinar”, a alimentacija je bila jedna od neizostavnih tema.

Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku i u kojoj su učestvovale žene (i majke) iz čitave Srbije, pokazala je da skoro polovina muškaraca iz razvedenih brakova, a u kojima su dobili potomstvo, smatra da sa prestankom braka nema više nikakve finansijske obaveze prema svojoj deci.Čak 44,5 ispitanica je reklo da njihovi bivši partneri ne plaćaju alimentaciju. Od onih koji plaćaju, preko 46 odsto to ne radi redovno.Istraživanje je pokazalo i da mnogi razvedeni očevi pribegavaju izigravanju zakona, pa fiktivno umanjuju svoje mesečne prihode, kako bi im sud odredio manji iznos za alimentaciju.Iako Republika Srbija ima određen minimalni iznos alimentacije, koji se usklađuje sa rastom naknade za maloletne hranjenike, čak 91,3 odsto očeva u Srbiji ne poštuje taj minimum, pa na ime alimentacije uplaćuje manje novca, rezultati su ove studije.“Centar za mame”, je kao udruženje koje se duže od 10 godina zalaže za prava mama i pruža podršku za ostvarivanje istih, u istraživanju se bavilo i odnosom koji očevi imaju sa decom, odnosno koliko vremena provode sa njima.Poražavajuće je, da čak četvrtina očeva koji ne uplaćaju alimentaciju, posle razvoda uopšte ne viđa svoju decu.Sprovedeno istraživanje, osim alimentacije, odnosilo se i na finansijsku samostalnost žena i majki u Srbiji, visinu njihovih primanja, raspolaganje sopstvenim novcem u bračnoj zajednici i kontrolu nad porodičnim budžetom.Direktorka “Centra za mame” Jovana Ružičić za Nova.rs ističe da su tokom istraživanja, na svim temama, osim kada je u pitanju alimentacija, uočene razlike na osnovu stepena obrazovanja i mesta stanovanja.Navodi da žene sa višim obrazovanjem imaju veću kontrolu u raspolaganju sopstvenim novcem, kao i da je situacija bolja u gradovima u odnosu na ruralne sredine.Međutim, kaže ona, kod alimentacije ne može da se primeni takav obrazac i dodaje da alimentaciju u istom procentu izbegavaju muškarci svih obrazovnih nivoa i u svim sredinama u Srbiji. Foto: VladaKg03 / ShutterstockAlimetaiju podjednako izbegavaju i radnici i akademski građani“U celom istraživanju, najviše sam bila iznenađena rezultatima za alimentaciju. Nadala sam se da će ipak biti malo bolji. Mnogo mama nam se javilo sa ličnim iskustvima. Više njih je spomenulo da su odlučile da se ne bore za alimentaciju, jer smatraju da bivši partneri ionako ne viđaju decu dovoljno i da bi potpuno prestali da ih viđaju, ukoliko bi one odlučile da sudskim putem isteruju pravdu. Procenile su da bi to bila mnogo veća šteta za dete, od štete, uslovno rečeno, za njen novčanik. Zbog toga su rešle da se ne bore”, prenosi Jovana iskustva ispitanica.Ružić otkriva i da su pojedine razvedene majke pokušale sudskim putem da izbore povećanje alimentacije, ali da čak i posle povećanja, u praksi teško to mogu i da realizuju.

Ona smatra da je ova tema izuzetno ozbiljna i da je izbegavanjem alimentacije pogođen veliki broj samohranih majki u Srbiji.Zbog toga je, kaže ona, “Centar za mame” svoje istraživanje poslao svim relevantnim institucijama u zemlji, ali razočarano dodaje, da do sada nisu dobili nikakav odgovor.Najavljuje i da će njihovi dalji koraci biti usmereni ka osnivanju državnog Alimentacionog fonda.“U suštini, problem sa izbegavanjem alimentacije svodi se na to, da mi imamo dobar zakon, ali se on u praksi ne primenjuje. Propisima je uređeno i ispod kog iznosa alimentacija ne sme da ide. Smatramo da bi država trebalo da preuzme odgovornost, jer ipak država ima mehanizme koje nema jedna samohrana mama da naplati novac koji joj prema zakonu i pripada”, zaključila je Jovana Ružičić.****BONUS VIDEO: "Treba napraviti razliku između podrške i mera za podsticaj nataliteta"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tatjanamacuraijovanaruiinapravitirazlikuizmeupodrkeimerazapodsticanjenataliteta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2753104"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram