"Nije novinarima problem opasnost sa kojom se suočavaju prateći proteste, to je deo našeg posla. Problem je što ne možeš da naslutiš odakle će da stigne pretnja", kaže za "Probudi se" urednica BBC servisa na srpskom Aleksandra Nikšić.

„Mislim da iznad aktuelnih protesta stoji veliki znak pitanja i dilema – šta proizlazi iz svega toga?“, rekla je gostujući u emisiji „Probudi se“ TV NovaS urednica BBC servisa na srpskom Aleksandra Nikšić.

„I petog oktobra postojala je među demonstrantima mešavina ideja, ali je postojala neka vrsta vođstva -a ovde ga nemate a sada ni mi novinari ne znamo kako da se ponašamo“, ocenjuje Nikšić, i upozorava da novinaru ne mogu da prikriju čime se bave dok prate proteste, i da onda njihove legitimacije, na kojima piše BBC ili Nova, „ne prolaze dobro u određenim grupama demonstranata“.

„Protest treba da ima cilj – petog oktobra su ljudi takođe ušli u Skupštinu Srbije, ali se znalo zašto to rade. Mi trenutno nemamo ni vladu u senci, u drugim zemljama desi se ‘upad’ u institucije i postoji mehanizam koji preuzima odatle, a kod nas – šta bi bilo i da se uđe u Skupštinu?“, pita Nikšić.

Tokom prelistavanja dnevne štampe u „Probudi se“, Nikšić se osvrnula na postupanje policije i demonstranata tokom protesta.

„Ako ćemo po ‘PS’, kako se nekada govorilo, niko ne bi smeo da bude na ulici, u grupi većoj od 10 ljudi – policija bi, zbog zaštitnih mera, imala pravo da razdvoji ljude. Ali ni to nije sprovedeno kako treba, kao i druge zaštitne mere, i zato i ima toliko ljudi na protestima – ta konfuzija u porukama koje stižu od države je jedan od razloga za  nezadovljstvo građana“, ocenila je Nikšić.

„Rekla bih da je posao države da se pozabavi tim nezadovoljstvom, ali ne na ovaj način“,dodala je urednica BBC na srpskom.

„Policija, inače, zna da radi svoj posao i sve zavisi od naređenja koje je dobila. To je možda nepopularno mišljenje, ali je tako. Njihova reakcija sinoć i jeste bilo po pravilima kako se postupa kad izbiju odnosno dok ne izbiju neredi. Ali ono što je problem i nije dobro je da izgleda policiji naređenja ne stiužu u pravom trenutku. Policajac je povređen na svom poslu, novinari isto na svom poslu, kao i demonstranti- od ponašanja svih nas zavisi koliki će biti neredi“, smatra Aleksandra Nikšić.

Kada jer reč o pitanju da li je policija prekoračila ovlašćenja u primeni sile, Nikšić podseća da Srbija ima dobre zakone, ali da se oni ne sprovode.

„Ti zakoni su precizni i u slučaju ovlašćenja policije, a prekomerna upotreba sile pogotovo – zna se kako policija može i sme da reaguje. Mi svi imamo mobilne telefone i možemo da snimimo ali zabrinjava, recimo, da se ni posle 40 sati ne zna da li je pokrenuta istraga o slučaju kada mladić leži na zemlji a policajci prolaze i udaraju ga“, podseća Nikšić.

Urednica BBC servisa na srpskom je među novinarima koji su prvi ušli u Srebrenicu posle njenog pada 1995. godine.

„Tada se desio užasan zločin, a svedočimo da se danas o tome gotovo uopšte ne piše u domaćim, pa i regionalnim medijima. Taj zločin ocenjen je odlukom suda kao genocid, i za Srbiju bi to trebalo da bude genocid, ali evo gledamo dnevni novine, ni jedne, osim „Danasa“, nemaju tu priču na naslovnoj strani.  Istraživanje je pokazalo da 40 odsto građana Srbije ne zna šta se desilo u Srebrenici, što znači da ni mediji nisu uradili svoj deo posla“, ocenila je Aleksandra Nikšić.

„Sud odlučuje o krivici, a Srbija i Bosna i Hercegovina su prihvatile nadležnost Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu, koji je doneo odluku da se desio genocid. Dokle god se u udžbenicima i javnom govoru ne priča otvoreno o tome, suočavaćemo se sa ‘nestajanjem’  te teme u javnosti.  Dok ne počnemo da razgovaramo, uvek ćemo ostati podeljeni i na distanci“, uverena je Aleksandra Nikšić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram