Koji je danas praznik i zašto se slavi neradno

Srbija ove godine deseti put slavi Dan primirja, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, podseća Blic.Dan primirja obeležava se u zemljama čija je sudbina 11. novembra 1918. godine u 11 sati bila na stolu specijalnog vagona maršala Ferdinanda Foša u gradu Kompjenju u Francuskoj, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine i zvanično je okončan jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji. Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante - Rusija, Francuska i Velika Britanija.Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Srbiji i proslavlja se od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama od 2005. Prema rečima istoričara, 11. novembar je priča o grozotama rata, priča o slavi i slobodi. Svi su složni da se na taj datum u Kraljevini Jugoslaviji uvek gledalo kao na dan mira. Svi su imali u porodici nekoga ko je nastradao u ratu tako da im je taj dan bio dan žalosti za mrtvima, žal za žrtvama rata, ali i dan radosti jer je rat završen."Pozicije koje je srpska vojska držala 11. novembra 1918. postaju granice Srba, Hrvata i Slovenaca i to su današnje granice postjugoslovenskih republika. U doba Kraljevine Jugoslavije, Dan primirja je obeležavan, ali ne u svojstvu državnog praznika. Pobedonosna vojska je bila srpska vojska, a nakon Prvog svetskog rata je nastala Kraljevina Jugoslavija, dakle, potpuno drugi državni, ideološki, društveni i etnički koncept", rekao je istoričar Dejan Ristić.Tako su se tek osamostaljenjem, 2006. "stvorili uslovi" da Srbija na ovakav način slavi Dan primirja.Veoma je bitno, kažu pojedini istoričari, što slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kada je beogradsko primirje jer upravo time, "pokazujemo da smo deo šire priče".Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke, i zovu ovaj dan i Dan makova, kao cveta koji je prvi nikao u Flandriji. U Rusiji se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u ovoj zemlji nosi i povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi, trećinu ukupnog stanovništva. Prva žrtva bio je jedan šesnaestogodišnjak. Dušan Đonović bio je činovnik Železničke direkcije i četnik u četi vojvode Jovana Babunskog.Istog dana kada je objavljen rat, počeo je i napad na Beograd. Pošto su Sava i Dunav bili granica, srpska vojska je oborila stari železnički most kako Austrougari ne bi mogli da dođu kopnom. Upravo tada, pale su prve žrtve. Sa srpske strane je poginuo mladi Dušan, dok se sa mađarske strane u vodi utopio Ištvan Balohi.Toliko što se tiče istorije, a kada je sadašnjost u pitanju, njoj će se najviše obradovati zaposleni u javnim preduzećima i državnim ustanovama koji će imati u četvrtak dan odmora, dok će oni zaposleni kod privatnika u 99 odsto slučajeva raditi kao i svaki drugi dan. Tako se za sada slavi Dan primirja u Srbiji, koji se očigledno u privatnom sektoru i dalje praznuje radno.Oni koji uspeju dobro da se isplaniraju, pa u petak na primer uzmu slobodan dan i sve to spoje sa vikendom, imaće četiri slobodna dana koja bi mogla da iskoriste negde da otputuju. Đaci su svakako na mini raspustu do ponedeljka 15. novembra, pa je mnogima idealna prilika za odlazak na Zlatibor, Zlatar, Divčibare, Kopaonik ili već na neku od domaćih planina, kao i banja. Naravno i inostranstvo dolazi u obzir, gde se to može. Budimpešta ili Beč, nisu toliko daleko.Inače u Srbiji u prazničnim danima odmaramo 13 dana godišnje. Počeli smo sa 1. i 2. januarom povodom dočeka Nove godine, a zatim 7. januarom kada smo proslavili Božić i nastavili u februaru 15. i 16. kada se obeležavao Dan državnosti. Za Vaskrs smo imali četiri neradna dana, pa još tri za Prvi maj. U čevrtak, 11 novembra je i poslednji praznik, odnosno neradan dan u ovoj godini.Praznike koje smo praznovali, a sada ih se rado sećamo iz vremena bivše Jugoslavije, pre svih su 29. novembar Dan republike (ukinut 2002. godine), poznat i po masovnim svinjokoljama od Triglava do Đevđelije, Dan mladosti (ukinut 1988. godine) i 4. juli Dan borca (ukinut 2001.). Svaka republika imala je i svoje praznike pa je u Srbiji to bio 7. juli Dan ustanka naroda Srbije (ukinut 2001. godine) koji je obeležavao godišnjicu oružane akcije Rađevačke partizanske čete u Beloj Crkvi kada je Žikica Jovanović Španac na seoskom vašaru ubio dva žandarma.BONUS VIDEO: Svečana proslava najmlađeg nacionalnog državnog praznika

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sveanaproslavanajmlaegnacionalnogdravnogpraznikataizatodanasslavimo-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2423732"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram