0
Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da na ovim prostorima sve češće imamo obrise mediteranske klime, pošto spadamo u jedan od regiona koji se zagrevaju brže od globalnog proseka. Najavljuje da će proleće biti toplije od proseka i ističe da to nije iznenađenje jer će svaka naredna sezona biti toplija od istog godišnjeg doba od pre 50 ili 20 godina.
Ove godine zima je bila blaga. Prvi put otkako postoje merenja, dva grada u Srbiji tokom zime nisu imala nijedan ledeni dan, a zimu su obeležili toplotni, a ne ledeni talasi. Sva tri zimska meseca imala su periode sa temperaturom iznad normale. Zabeležen je samo jedan talas hladnoće, i to na Kopaoniku od 5. do 9. februara.
Profesor Vladimir Đurđević, klimatolog kaže za RTS da u situaciji kada je svaka godina toplija od onoga što je bilo pre pedesetak godina nije iznenađenje da se dešavaju stvari koje su neuobičajene
Đurđević naglašava da su promeni klime doprineli ljudi i da je ceo region za 2,5 stepeni topliji nego što je bio pre početka industrijske revolucije.
„Spadamo u jedan od regiona koji se zagrevaju brže od globalnog proseka, pošto je cela planeta globalno toplija za oko 1,2 stepena“, navodi Đurđević.
„Pojačavamo potenciometar efekta staklene bašte“
Đurđević ističe da je razlog za promenu klime intenzivno korišćenje nafte i gasa za proizvodnju energije.
„Svake godine smo hteli da proizvedemo malo više energije. Fosilna goriva su najveći krivac. Pri sagorevanju fosilnih goriva dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu i on ostaje zauvek tu. Ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas sa efektom staklene bašte, posle vodene pare. Dodavanjem tog gasa u atmosferu, mi malo pojačamo potenciometar efekta staklene bašte i planeta postoja sve toplija“, objašnjava Đurđević.
Kaže da se zato vremenski obrasci menjaju i da stvari ne idu nabolje.
„Postoje međunarodni dogovori i pregovori u okviru kojih pokušavamo da problem zadržimo u granicama koje su prihvatljive. Oni ne idu najbolje, ali videćemo kako će izgledati“, ističe Đurđević.
Upozorava da pomaka nabolje nema i da se još uvek držimo trenda koji postoji već 150 godina – svake godine dodamo malo više ugljen-dioksida u atmosferu nego prethodne.
„Danas možda malo manje dodajemo nego pre, ali i dalje dodajemo i radimo istu stvar. Potrebne su duboke reforme da bismo to preokrenuli. Moramo da počnemo da dodajemo manje ugljen-dioksida u atmosferu, a ne svake godine više“, naglašava Đurđević.
Kaže da će se klima stabilizovati tek u trenutku kada emisija bude nula.
„Imaćemo neku novu klimu, čak i u odnosu na današnje uslove, koja će biti prilično različita, ali će bar doći do stabilizacije sistema i tada tek možemo da pričamo o pronalasku novog načina života na tako toplijoj planeti“, kaže Đurđević.
„Sve češće imamo obrise mediteranske klime“
Đurđević kaže da je klima kod nas još uvek umereno kontinentalna, ali da se taj pojas sve više pomera ka severu, dok sve češće imamo obrise mediteranske klime, posebno tokom letnjih meseci.
„Karakteristike te klime jesu suvi i topli letnji meseci bez puno padavina. Takva situacija se odražava na poljoprivredu. Suše su kod nas postale duplo češće nego u prošlosti“, navodi Đurđević.
Kaže da se situacija sa padavinama promenila tako da na godišnjem nivou manje-više dobijemo istu količinu, ali da fale padavine u toku leta, pa se to nadoknadi u ekstremnim situacijama kada za kratko vreme padne puno kiše.
„Kada imate topliju atmosferu, u njoj možete da imate sedam odsto više vodene pare. Kapacitet atmosfere poraste, bogatija je vodenom parom i onda nastanu olujni oblaci i kiša. Oluje su postale malo intenzivnije i sve češće se dešavaju bujične poplave“, ističe Đurđević.
„Proleće toplije od proseka“
Što se vremenske prognoze tiče, Đurđević kaže da će narednih desetak dana biti neka vrsta klackalice između zime i proleća.
„Imaćemo narednih dana malo hladnije vreme, pa ćemo se opet vratiti na toplije vreme, posle čega nas opet čeka zahlađenje. Nećemo imati u narednih 15 dana neko stabilno vreme, imaćemo promene“, ističe Đurđević.
Kaže da su u sredu mogući mrazevi u nekim delovima zemlje.
„Prema trenutnim prognozama, ovo proleće bi trebalo da bude toplije od proseka, što nije neko iznenađenje. Svaka sezona koja nas očekuje biće toplija od istog godišnjeg doba od pre 50 ili 20 godina“, naglašava Đurđević.
Ističe da će u narednih 15 dana biti i malo više padavina nego što je prosek za ovo doba godine.