Lekar otkriva koliko kafa dnevno smemo da popijemo

Za mnoge je iznenađenje da ovaj popularni napitak zapravo ima niz potencijalnih benefita.

Većina njih povezana je sa bioaktivnim jedinjenjima u kafi. „Tajni sastojak kafe je hlorogenska kiselina, snažan antioksidans“, objašnjava pedijatar dr Heder Gosnel za "Real Simple".

"Podaci o vezi između konzumiranja kafe i dugovečnosti su impresivni ispijanje oko tri šolje dnevno tokom odraslog doba povezuje se sa 13 odsto manjim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka. U praksi, to može značiti i do godinu dana duži život.“

Kafa sadrži brojne antioksidanse i deluje protivupalno zahvaljujući prirodnim biljnim jedinjenjima poput polifenola, koji pomažu u zaštiti organizma od svakodnevnog oštećenja ćelija. Takođe se smatra ergogenim sredstvom, što znači da može poboljšati fizičke performanse, izdržljivost i smanjiti osećaj napora tokom vežbanja.

Istraživanja pokazuju da kafa može imati zaštitni efekat protiv srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i depresije. Kada je reč o mozgu, kofein može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija, smanjiti rizik od demencije i usporiti kognitivno opadanje.

Kada kafa postaje problem

Međutim, stručnjaci upozoravaju da negativni efekti najčešće nisu povezani sa samim zrnom kafe, već sa onim što dodajemo u šolju.

„Ako u kafu stavljate velike količine rafinisanog šećera i punomasnih kremova, od zdravog napitka pravite tečni desert“, kaže dr Gosnel. Ovi dodaci često sadrže mnogo kalorija, dodatog šećera i zasićenih masti, što dugoročno može dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi, gojenja i povišenog holesterola. Veštački zaslađivači takođe nisu bezazleni mogu poremetiti crevnu mikrobiotu i izazvati digestivne tegobe.

Pored toga, količina i vreme konzumiranja kafe mogu uticati na san, rad srca i pojavu gorušice. Kod nekih ljudi kofein izaziva nervozu, nemir, ubrzan rad srca i osećaj drhtavice, posebno ako se konzumira kasnije tokom dana.

Koliko je šoljica dnevno bezbedno?

Stručnjaci navode da su tri do četiri šolje dnevno granica koja omogućava najviše koristi uz najmanji rizik. Gornja preporučena granica je oko 400 miligrama kofeina dnevno, što odgovara otprilike četiri šolje od po 240 mililitara.

Kod nekih osoba i do pet šolja može biti podnošljivo, ali iznad šest šolja dnevno češće se javljaju negativni efekti poput anksioznosti, tremora, lupanja srca i poremećaja sna. Takođe, tada raste i rizik od dehidratacije. Budući da tolerancija na kofein varira, umerenost je ključna.

Nije važna samo količina, već i vreme

Vreme kada se pije kafa podjednako važno kao i broj šoljica. Kofein ima relativno dug "život u organizmu", što znači da može ostati u organizmu i do nekoliko sati nakon konzumiranja.

„Kafa u kasnim popodnevnim ili večernjim satima može značajno smanjiti REM fazu sna i ukupni kvalitet sna. Možda ćete zaspati, ali nećete imati dubok, regenerativan san zbog čega se budite umorni i posežete za novom šoljom sledećeg jutra“, objašnjava dr Gosnel.

Kafa kasno tokom dana može povećati aktivaciju nervnog sistema u periodu kada bi telo trebalo da se smiruje. Kod osoba sklonih refluksu, konzumiranje kafe uveče ili neposredno pre spavanja može pogoršati simptome gorušice.

Stručnjaci preporučuju da poslednju šolju popijete najmanje devet do deset sati pre odlaska na spavanje. Za većinu odraslih to znači između podneva i tri sata popodne. Osobe osetljive na kofein možda bi trebalo da se zadrže samo na jutarnjoj kafi.

Prelazak na bezkofeinsku kafu ili čaj može pomoći, ali treba imati u vidu da i ovi napici sadrže manje količine kofeina.

Na kraju, reakcija na kofein zavisi od genetike, hormonskog statusa, nivoa stresa i navika spavanja. Pažljivo osluškivanje sopstvenog organizma najbolji je način da kafa ostane prijatan ritual, a ne izvor problema.