Tramp poslao investitora i zeta da zaustave ratove: Vitkof i Kušner u misiji koja može promeniti sve

Ova dva bogata i politički dobro povezana američka pregovarača postala su ključni akteri Trampove neformalne mirovne ofanzive, od koje zavise globalna stabilnost, životi hiljada ljudi i predsednikova želja da ostavi istorijsko nasleđe, možda i u vidu Nobelove nagrade za mir.

U utorak su u Ženevi vodili paralelne razgovore sa ruskim, ukrajinskim i iranskim zvaničnicima, pokušavajući da pokrenu procese koji bi mogli da zaustave rat u Ukrajini, očuvaju krhko primirje u Gazi i spreče otvoreni sukob sa Iranom. Već ove nedelje očekuje se njihov povratak u Vašington na sastanak takozvanog „Odbora za mir“, Trampove privatne diplomatske mreže.

Tri krize, jedna strategija

Zadatak koji je pred njima gotovo je bez presedana: okončati jedan razorni rat i sprečiti drugi koji preti da izbije.

Pregovori sa Iranom napreduju sporo. Teheran govori o „osnovnim principima razumevanja“, ali odbija da prihvati ključne zahteve Vašingtona, uključujući ograničenja balističkog programa i regionalnih saveza. Potpredsednik Džej Di Vens ocenio je da su razgovori „u nekim aspektima bili ohrabrujući“, ali bez jasnog pomaka oko najosetljivijih pitanja.

Istovremeno, razgovori između Ukrajine i Rusije otvaraju dilemu da li Moskva zaista želi mir ili samo kupuje vreme za nove teritorijalne dobitke. Rat ulazi u novu, iscrpljujuću fazu, a svaki dan produžetka povećava rizik od šireg sukoba između NATO-a i Rusije.

Ipak, sama činjenica da se pregovori vode smatra se svojevrsnim uspehom u atmosferi globalnog skepticizma prema Vitkofu i Kušneru.

Poslovni mentalitet u diplomatiji

Vitkof, dugogodišnji Trampov prijatelj i investitor u nekretnine, i Kušner, zet predsednika i uticajni savetnik, simbolizuju Trampov pristup spoljnoj politici, manje oslonjen na klasične diplomatske strukture, a više na lične odnose i „poslovnu logiku“. Ta se logika ogledala i u Kušnerovoj ulozi u aferi Generalštab, odnosno pokušaju da pridobije zemljište u centru Beograda za pravljenje Tramp hotela.

Njihov dosadašnji najveći uspeh jeste postizanje primirja u Gazi, koje je omogućilo razmenu talaca i zatvorenika, kao i dopremanje humanitarne pomoći. Međutim, druga faza sporazuma, razoružavanje Hamasa, dolazak međunarodnih snaga i dugoročna stabilizacija, deluje znatno teže ostvarivo.

Kritičari upozoravaju da sukobi poput onih u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu puki teritorijalni sporovi, već duboko ukorenjeni konflikti identiteta, istorije i bezbednosti. „Ako strane žele ograničen i realan sporazum, dobiće ga. Ako pokušaju da odu predaleko, dobiće rat“, ocenio je analitičar Međunarodne krizne grupe Ali Vaež.

Trka za istorijsko mesto

Trampova ambicija da se nametne kao mirotvorac dodatno pojačava pritisak na njegov tim. Veliki mirovni sporazumi u prošlosti, od Kemp Dejvida do Dejtona, bili su rezultat dugotrajne, pažljivo vođene diplomatije. Sada se pokušava ubrzani model, oslonjen na političku volju i lični autoritet predsednika.

No, izazovi su ogromni. Vladimir Putin ne pokazuje spremnost na ustupke u Donbasu, Kijev ne može da prihvati teritorijalne gubitke, a Iran odbija da se odrekne ključnih instrumenata svoje regionalne moći. U Gazi, primirje ostaje krhko i pod stalnom pretnjom obnove borbi.

Vitkof i Kušner imaju ono što je svakom pregovaraču najvažnije, direktan pristup predsedniku. Ali tek treba da pokažu da mogu da pariraju iskusnim i tvrdim liderima poput Putina, Benjamina Netanjahua ili iranskog verskog establišmenta.