Izmereni najviši nivoi Jadranskog mora ikad u Crnoj Gori

U Baru je izmeren nivo od +81 centimetara iznad srednjeg nivoa mora (MSL), dok je u Kotoru zabeleženo +79 centimetara iznad MSL. Ove vrednosti premašuju prethodne istorijske maksimume za čak 8 centimetara u Baru i 9 centimetara u Kotoru, što predstavlja izuzetno redak i statistički značajan događaj, prenosi Radio Televizija Herceg Novi.

Posebno je važno naglasiti da kontinuirani niz merenja nivoa mora na ovim lokacijama u digitalnom obliku traje gotovo 20 godina. U tom periodu ukupni raspon između najnižeg i najvišeg ikada zabeleženog nivoa mora iznosio je približno 130 centimetara. U tom kontekstu, probijanje dosadašnjeg apsolutnog maksimuma za gotovo 10 centimetara predstavlja izuzetno odstupanje u odnosu na dosadašnju varijabilnost sistema. Drugim rečima, u okviru celokupnog dvodecenijskog raspona oscilacija, zabeleženi porast predstavlja naglu i ekstremnu promenu granica do sada registrovanih vrednosti.

Prema sinoptičkoj situaciji, najverovatniji uzrok ovako visokih nivoa mora jeste kombinovani efekat sniženog atmosferskog pritiska i dugotrajnog delovanja snažnog južnog i jugoistočnog vetra. Poznato je da pad atmosferskog pritiska od 1 hPa može izazvati porast nivoa mora od približno 1 centimetara (tzv. inverzni barometarski efekat), dok snažni južni vetrovi dodatno potiskuju vodenu masu prema obali, naročito u zatvorenijim i morfološki specifičnim područjima kao što je Bokokotorski zaliv. Kada se ovi meteorološki faktori poklope sa fazom povišene astronomske plime, dolazi do pojave ekstremnog nivoa mora.

Ovakvi događaji spadaju u kategoriju meteorološki uslovljenih ekstremnih nivoa mora (storm surge efekti), koji predstavljaju jedan od ključnih rizika za obalne zone. Iako ne ukazuju na trenutni trajni porast srednjeg nivoa mora, njihova učestalost i intenzitet zahtevaju pažljivo praćenje i detaljne analize, posebno u kontekstu klimatskih promena i dugoročnih trendova.

Mareografske stanice ZHMS-a, koje kontinuirano mere nivo mora 24 sata dnevno tokom cele godine, omogućavaju precizno praćenje ovakvih pojava na Jadranu i pružaju ključne podatke za analize ekstremnih događaja i procenu rizika. Ovi podaci su od posebne važnosti za pomorstvo, luke, luke nautičkog turizma, ali i planiranje obalnih infrastruktura i mjera prilagođavanja.

Usled sve većih klimatskih i meteoroloških fluktuacija, pravovremeno praćenje i analiza nivoa mora postaju sve značajniji za razumevanje lokalnih uticaja i za razvoj adekvatnih odgovora na moguće ekstremne uslove na Jadranskom moru.