Mađarska i Slovačka traže alternativu za rusku naftu: Sve oči uprte u Hrvatsku, ali Zagreb odbija Orbanov zahtev

Prekinut ključni energetski pravac

Družba, jedan od najvećih naftovoda na svetu, kapaciteta oko dva miliona barela dnevno, decenijama predstavlja ključni kanal za transport ruske sirove nafte ka evropskim rafinerijama. Danas su Mađarska i Slovačka jedine članice Evropske unije koje i dalje dobijaju rusku naftu preko tog sistema.

Međutim, nakon napada 27. januara, kada je oštećen južni krak koji prolazi kroz Ukrajinu, isporuke su u februaru potpuno obustavljene. U januaru je protok iznosio u proseku oko 150.000 barela dnevno, dok je u prethodnim godinama prosečan nivo bio oko 200.000 barela dnevno.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha objavio je fotografije zapaljenog naftovoda, navodeći da je pogođen tokom ruskog napada. Istovremeno je optužio Mađarsku da ne upućuje proteste Moskvi, poručivši da je Rusija prestala da bude pouzdan snabdevač onog trenutka kada je pokrenula agresiju na Ukrajinu.

Sa druge strane, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto optužio je Kijev da iz političkih razloga ne obnavlja tranzit.

Zahtev prema Hrvatskoj i spor oko sankcija

Suočene sa prekidom isporuka, Mađarska i Slovačka obratile su se Hrvatskoj sa zahtevom da omogući transport ruske nafte preko naftovoda Adria (Janaf), koji povezuje jadransku obalu sa mađarskim rafinerijama i omogućava dopremanje sirove nafte tankerima.

Sijarto i slovačka ministarka ekonomije Denisa Sakova uputili su pismo Zagrebu, pozivajući se na izuzeće iz evropskih sankcija koje, prema njihovom tumačenju, omogućava uvoz ruske nafte morskim putem u slučaju prekida isporuka preko naftovoda.

„Bezbednost snabdevanja energijom nikada ne sme biti ideološko pitanje“, poručio je Sijarto, dodajući da očekuje da Hrvatska, za razliku od Ukrajine, neće ugroziti energetsku sigurnost Mađarske i Slovačke iz političkih razloga.

Hrvatska je, međutim, odbila zahtev. Ministar privrede Ante Šušnjar izjavio je da Zagreb „neće dozvoliti da snabdevanje gorivom u centralnoj Evropi bude ugroženo“, ali da će eventualna rešenja morati da budu u skladu sa pravom Evropske unije i pravilima američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).

Šušnjar je poručio da nijedna članica EU više nema „tehničke izgovore“ za zavisnost od ruske nafte, naglašavajući da kupovina ruske sirovine indirektno finansira rat u Ukrajini.

Energetska zavisnost i politički kontekst

Evropska unija je u decembru 2022. uvela embargo na uvoz ruske nafte morskim putem, uz ograničena izuzeća za zemlje bez izlaza na more, ali primarno u kontekstu cevovodnih isporuka. Dok je udeo ruske nafte u ukupnom uvozu EU pao sa 26 odsto 2021. na oko tri odsto, Mađarska je u istom periodu povećala svoju zavisnost sa 61 na čak 86 procenata. Slovačka je, prema dostupnim podacima, i dalje u potpunosti oslonjena na ruske isporuke.

Analitičari ocenjuju da Budimpešta pokazuje ograničenu političku volju za diversifikaciju snabdevanja, delom i zbog fiskalnih razloga, jer bi prelazak na skuplje alternative dodatno opteretio državni budžet, čiji deficit već iznosi oko 4,6 odsto BDP-a.

Spor oko tranzita ruske nafte tako prerasta iz tehničkog energetskog pitanja u širu političku raspravu o sankcijama, solidarnosti unutar EU i finansiranju rata u Ukrajini. Dok Mađarska i Slovačka insistiraju na energetskom pragmatizmu, Zagreb i Kijev poručuju da bezbednost snabdevanja ne može biti izgovor za nastavak oslanjanja na rusku naftu.

U međuvremenu, dve srednjoevropske države ostaju bez ključnog pravca snabdevanja i suočene su sa sve većim pritiskom da pronađu održivu alternativu.