2
Ekspert za gas iz UNECE-a i inženjer hemije Branko Milićević kaže da pitanje nije da li u vazduhu posle izbijanja velikog požara na deponiji u Vinči ima opasnih dioksina i furana, već koliko, budući da se njihovo prisustvo ne meri. Upozorio je da incident može da dobije međunarodni značaj.
Izvor: Balkan Green Energy News
Deponija u Vinči se još uvek puši, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požar koji je počeo prošle nedelje, a toksični dim i dalje prekriva Beograd. Pri takvim događajima stvaraju se uslovi koji pogoduju sintezi dioksina i furana – povišeni pritisak i temperatura, prisustvo polivinil hlorida (PVC), PET plastične boce, aromatični i drugi polimeri, pesticidi, soli i druge hlorom bogate supstance, navodi Branko Milićević, sekretar Grupe eksperata za gas u Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), piše Balkan Green Energy News.
Povezane vesti:
On je za Balkan Green Energy News rekao da su ove dve porodice heterocikličnih hemijskih jedinjenja opasne i ukazao na teške posledice industrijske nesreće 1976. godine u Italiji. Pitanje nije da li su dioksini i furani oslobođeni, nego u kojim količinama, budući da se njihovo prisustvo ne meri, kaže Milićević.
U međuvremenu je preko noći izgoreo Kineski tržni centar na Novom Beogradu, što je povećalo zabrinutost zbog rizika po zdravlje stanovnika grada. U zgradi su bile stotine prodavnica, restorana i skladišta pune potrošačke robe, prehrambenih proizvoda, odeće i alata.
Kada su hlorisani – sa do osam atoma hlora – nazivaju se polihlorisani dibenzo-p-dioksini (PCDD) i polihlorisani dibenzofurani (PCDF), dodaje Milićević. Zajednička karakteristika su im tri prstena i srednji prsten, ili most s jednim atomom kiseonika, kod furana, ili dva, u slučaju dioksina.
Period poluraspada dioksina je 15 godina
Dioksini i furani su hemijski stabilni, dugovečni i toksični, takozvani postojani organski zagađivači (eng. persistent organic pollutants – POPs). Kao takvi, oni su regulisani Stokholmskom konvencijom koja ima za cilj uklanjanje ili ograničenje njihove proizvodnje i upotrebe. Za razliku od većine drugih popsova, dioksini i furani se ne proizvode namerno. Oni su nusprodukti drugih procesa, poput nekontrolisanog sagorevanja. Ponekad su prisutni i kao nečistoće u drugim hemikalijama, na primer narandžastom agensu (Agent Orange).
Pomenuta dva toksična jedinjenja su sigurno oslobođena tokom požara, podvlači Milićević.
“Ono što me zabrinjava je reakcija raznih zvaničnika koji, kako se čini, bagatelišu situaciju, odbacuju upozorenja, prebacuju krivicu na druge i tretiraju sve ovo kao politički problem. Ovo nije politički problem, ili nije još uvek. Ovo je zdravstveni i ekološki problem. Vlasti bi trebalo da shvate da POP-sovi ostaju u tlu dugi niz godina – vreme poluraspada dioksina je 15 godina. Dioksine ne možemo tek gurnuti pod tepih i pretvarati se da ne postoje – na kraju će se pojaviti i problem će postati veći. Bolje da ih danas merimo u tlu i vazduhu, nego za 10 godina u kostima i krvi”, upozorio je.
Po Milićevićevom mišljenju, nije dovoljno meriti samo koncentracije čestica PM2,5 i PM10 u vazduhu. Bitan je hemijski sastav čađi koja izlazi iz deponije i da li na svojoj površini ili iznutra nosi dioksine i furane. UNECE-ov ekspert za gas ističe da ga ne bi iznenadilo da se ispostavi da ima i povišenih koncentracija drugih popsova.
Uticaj može da obuhvati Dunav
Ukoliko agencije nadležne za zaštitu životne sredine mogu meriti nivo dioksina, furana i drugih popsova, ali im je naloženo da to ne čine, to bi uskoro mogao postati i međunarodni problem, tvrdi Milićević.
“Evo kako: loše upravljanje deponijama i drugim odlagalištima otpada može dovesti do pogoršanog kvaliteta vode u Dunavu i njegovim pritokama. Ako iz deponije uz Dunav počne da curi sok obogaćen popsovima, Evropska unija bi se mogla osetiti pozvanom da istupi u ime svoje dve članice nizvodno od Srbije – Rumunije i Bugarske. Moramo krajnje ozbiljno shvatiti popsove – 29. oktobra 2009. godine Stokholmska konvencija je stupila na snagu u Srbiji i postala deo domaćeg zakonodavstva, pa bi se odbijanje delovanja i drugo nečinjenje moglo tretirati i kao slučaj krivičnog nemara”, upozorio je.
Koncentracije dioksina i furana u tlu u blizini deponije moraju hitno da se izmere i uporede s vrednostima na drugim mestima, napominje UNECE-ov stručnjak za gas. Dodao je da posledice po životnu sredinu, privredu i društvo mogu da budu ozbiljne.
Katastrofa u Sevezu
U Sevezu, malom gradu pored Milana, hemijski reaktor je u julu 1976. ispustio šest tona hemikalija i one su se raspršile po površini od šest puta tri kilometra. Veći deo je bio bezopasan, ali ispostavilo se da su sadržale kilogram TCDD-a. Za samo nekoliko dana uginulo je preko 3.000 životinja, uglavnom kokoški i zečeva, rekao je Milićević.
Povezane vesti:
Više hiljada domaćih životinja je zaklano da TCDD ne uđe u lanac ishrane. Petnaestoro dece je hospitalizovano s dermatitisom. Do kraja avgusta, najgore pogođeno područje (zona A) potpuno je evakuisano i ograđeno. Od 1.600 stanovnika koji su pregledani, otkriveno je da njih 447 – skoro svaki treći – na koži dobilo hlorne akni. Osnovan je savetodavni centar za trudnice; njih 26 se, za svaki slučaj, odlučilo za abortus.
U najkontamiranijem području, TCDD-a je bilo između sto i pet mikrograma po kvadratnom metru zemljišta. Što se tiče dugoročnih efekata, studija iz 2001. o žrtvama iz Seveza potvrdila je da je TCDD kancerogen za ljude i da utiče na kardiovaskularni i endokrini sistem. Isti je bio zaključak jednog istraživanja iz 2009. godine.
Katastrofa u Sevezu je imala i mnoge ekonomske i socijalne posledice. Pri čišćenju je moralo da se ukloni 40 centimetara gornjeg sloja zemlje. Na ovaj postupak su potrošeni milioni. Nesreća je narušila reputaciju mesta. Prodaja poljoprivrednih proizvoda je opala, kao i vrednost zemljišta i kuća.
Slika prikazuje kako zahvaćeno područje izgleda danas, u avgustu 2021. Područje još uvek izgleda nerazvijeno i neiskorišćeno.
Sevezo je postao sinonim za hemijsku katastrofu, ali je sećanje tiho potisnuto, posebno nakon Černobila, i događaj je tonuo u zaborav, rekao je Milićević. Ipak, EU je po tom mestu nazvala tri direktive koje uređuju postupanje pri nesrećama s opasnim materijama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
