Imaju imovine koliko hoćeš, ne plaćaju ni dinar poreza, dobijaju i srpski i hrvatski novac: Ali, SPC u Hrvatskoj je nekako ipak uspela da dođe nadomak stečaja

Gotovo svi hrvatski mediji objavili su informaciju da je Trgovački sud u Zagrebu zakazao za 19. decembar ročište na kom će se odlučivati o predlogu otvaranja stečaja nad Eparhijom zagrebačko-ljubljanskom. Sud je naredio i mitropolitu Kirilu Bojoviću da dostavi popis celokupne imovine i svih obaveza Eparhije, a ukoliko ovlašćeni zastupnik Eparhije iz bilo kog razloga to ne uradi u roku od osam dana, biće saslušan pred Sudom.

"U slučaju neodazivanja na saslušanje sud može osobi ovlašćenoj za zastupanje dužnika odrediti dovođenje, a može je i kazniti novčanom kaznom u iznosu do 1.330 evra", navedeno je u rešenju koje potpisuje sudija Jadranka Mađeruh.Kao razlog za pokretanje postupka navodi se da se iz dostavljene dokumentacije zaključuje da Eparhija poseduje nekretnine na teritoriji opštine Pula.Zanimljivo je da dodatnih zvaničnih informacija niti objašnjenja nema. Zašto se Eparhija zagrebačko-ljubljanska nalazi pred stečajem, koliko duguje, kome i za šta konkretno, pitanja su na koja još nismo dobili odgovore."Nova" ih je uputila Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno samoj Eparhiji, ali do zaključenja ovog broja odgovori nisu stigli. Povratnu informaciju nismo dobili ni od Trgovačkog suda u Zagrebu.Na kraju smo se obratili Miloradu Pupovcu, predsedniku Srpskog nacionalnog vijeća. On za naš list navodi da je i sam bio prilično iznenađen kada je pročitao vest o mogućem stečaju.“Iskreno, ne znam kako je to moguće, kada država brine o tome da svaka verska organizacija, pa i SPC, bude finansijski stabilna. Što se mene tiče, mislim da o stečaju nema ni reči i da do toga neće doći”, kaže Pupovac.

Milioni iz državne kase

Kada je u pitanju finansiranje verskih organizacija u Hrvatskoj, situacija je praktično ista kao u Srbiji. To znači da sve crkve i verske zajednice dobijaju novac iz državnog budžeta. Koliko je u Hrvatskoj dominantna Katolička crkva na listi davanja iz budžeta, toliko je SPC dominantna u Srbiji.Iako ne postoji zvaničan i precizan podatak, nesumnjivo je da država Srbija pomaže Srpskoj pravoslavnoj crkvi u ogromnim, višemilionskim iznosima, što redovnim davanjima, što vanredno, kroz izdvajanje novca iz tekuće budžetske rezerve. Primera radi, samo 2021. godine su tri eparhije - Šumadijska, Niška i Bihaćko - Petrovačka dobile ukupno oko 290 miliona dinara ili oko 2,46 miliona evra iz budžetske rezerve.Vlada Srbije je, inače, uplaćivala sredstva SPC uz različita opravdanja – radi pomoći za izgradnju ili obnovu manastira, za uređenje platoa..., a jedno od objašnjenja bilo je i "zbog teške situacije”, u šta je malo ko poverovao.Kako je država bila velikodušna prema Crkvi pokazuje i izjava Aleksandra Vučića, koji je 2020. izjavio da je za tri i po godine samo za izgradnju Hrama svetog Save izdvojeno čak 43 miliona evra.Koliko se tačno kao redovna donacija uplaćuje Crkvi nije poznato, a prema istraživanju Insajdera, država je od 2002. do početka 2017. izdvojila oko 90 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica, od čega je ubedljivo najviše dobila Srpska pravoslavna crkva.Iako dobije milione iz budžeta, ali i zahvaljujući vanrednim davanjima, Crkva ne plaća porez za crkvene delatnosti koje obavlja, a može se samo nagađati koliko zarađuje po tom osnovu, jer se sveštenicima novac daje na ruke.Istovremeno, SPC ušla je i u druge vrste biznisa, pa gradi nekretnine. Tako je u novobeogradskom Bloku 32 nikao luksuzni stambeno-poslovni kompleks, a  jedan od investitora bila je upravo SPC.Mediji su pre nekoliko godina pisali da je srpska crkva, iako zvanično nije firma, jedno od najuspešnijih preduzeća i da se u Srbiji po prihodima nalazi na trećem mestu, odmah iza NIS-a i EPS-a. "Blic" je ranije objavio da SPC u svojih 40 eparhija godišnje navodno sakupi 140 miliona evra.BONUS VIDEO Verske zajednice u Novom Sadu će moći lakše do budžetskog novca: Crkvama novac mimo konkursa?