Da li je Mercov "nonpejper" osuđen na propast? Srbija je toliko daleko od EU da za nju nema prečica

U "nonpejperu" koji je nemački kancelar uputio predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsedniku Saveta Evropske unije Nikosu Hristodulidesu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predlaže se model "pridruženog članstva" za države kandidate.

Dokument je prvenstveno fokusiran na Ukrajinu, kojoj bi, zbog rata sa Rusijom, bio ponuđen poseban status sa znatno većim stepenom političke i bezbednosne integracije u Evropsku uniju i pre formalnog članstva.

Istovremeno, Merc u dokumentu pominje i zemlje Zapadnog Balkana, kojima bi mogao da bude omogućen raniji pristup pojedinim evropskim politikama, institucijama i jedinstvenom tržištu, ali bez punopravnog statusa članica.

Merc: Evropska unija više nema vremena za čekanje

U dokumentu u koji je "Nova" imala uvid, nemački kancelar ocenjuje da je proširenje Evropske unije postalo "geopolitička nužnost" i upozorava da sadašnji proces traje predugo.

Merc predlaže da države kandidati dobiju mogućnost da učestvuju u radu pojedinih evropskih institucija i pre formalnog članstva, uključujući prisustvo na sednicama Evropskog saveta i Saveta Evropske unije bez prava glasa, kao i delimično uključivanje u evropsko tržište i određene evropske programe.

Poseban deo dokumenta odnosi se na Ukrajinu, za koju Merc predlaže i proširenje bezbednosnih garancija Evropske unije, uključujući praktičnu primenu klauzule o uzajamnoj odbrani.

Kad je reč o Zapadnom Balkanu, nemački kancelar navodi da punopravno članstvo ostaje konačni cilj, ali da bi države regiona mogle da dobiju određene koristi članstva i pre formalnog ulaska u Evropsku uniju.

Međak: Za Zapadni Balkan nema prečica

Član Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenjuje za Nova.rs da je čitav dokument pre svega pisan imajući u vidu Ukrajinu i njenu bezbednosnu situaciju, dok su delovi koji se odnose na Zapadni Balkan znatno manje razrađeni.

"Ono što se jasno vidi jeste da je Ukrajina poseban slučaj. Suština dokumenta jeste da Ukrajina dobije neku vrstu pridruženog članstva, sa učešćem u institucijama Evropske unije bez prava glasa i sa snažnijim bezbednosnim garancijama. To je praktično odgovor na ono što Ukrajina traži kao deo budućeg mirovnog aranžmana sa Rusijom", objašnjava Međak.

Kad je reč o Srbiji i regionu, on kaže da Mercov dokument ne menja suštinski pravila procesa pristupanja Evropskoj uniji.

"Za Zapadni Balkan ostaje isto pravilo, punopravno članstvo dolazi tek kada se ispune svi uslovi. Ono što Merc predlaže jeste mogućnost da države dobiju deo koristi članstva i pre formalnog ulaska u Evropsku uniju, recimo pristup jedinstvenom tržištu, ali tek kada ispune uslove za to", navodi Međak.

Dodaje da upravo tu leži ključni problem za Srbiju.

"Tu nema prečice. Uslovi za pristup jedinstvenom tržištu praktično su veoma slični uslovima za samo članstvo. To znači nezavisno pravosuđe, harmonizaciju zakonodavstva, izgradnju institucija i primenu evropskih pravila. Srbija je u mnogim oblastima još daleko od toga", kaže on.

Prema njegovim rečima, suština Mercovog predloga jeste da Evropska unija pokuša da državama kandidatima ranije ponudi konkretne koristi evropskih integracija, ali bez odustajanja od kriterijuma.

"Uz najbolju volju Evropske unije, svaka država mora da uradi domaći zadatak. Problem je što kod nas već dugo nema stvarne političke volje da se taj posao završi", ocenjuje Međak.

Šider: Nema članstva drugog reda

Mercov predlog izazvao je reakcije i u Evropskom parlamentu. Andreas Šider, šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu i dugogodišnji izvestilac za proširenje Evropske unije, upozorio je da bi favorizovanje Ukrajine moglo da izazove veliko nezadovoljstvo na Zapadnom Balkanu.

"Mogu veoma dobro da razumem nezadovoljstvo ljudi na Zapadnom Balkanu povodom Mercovog predloga. Zemlje poput Albanije i Crne Gore godinama ulažu ogromne napore kako bi ispunile kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji, dok Srbija i Bosna i Hercegovina dugo čekaju u svojevrsnoj evropskoj čekaonici", naveo je Šider.

On upozorava da Evropska unija ne sme da pošalje poruku da postoje privilegovani kandidati.

"Ne smemo napraviti grešku i poslati pogrešan signal građanima Zapadnog Balkana tako što ćemo dozvoliti da Ukrajina bude progurana ispred njih. U maratonu ka Evropskoj uniji nema zaobilaženja kopenhaških kriterijuma. Ne sme biti brzih procedura ni prečica", poručio je evropski poslanik.

Šider je posebno kritikovao ideju "pridruženog članstva", ocenjujući da Evropska unija ne sme da stvara kategorije država sa ograničenim pravima.

"Članstvo drugog reda nikome ne pomaže. Evropska unija mora da ostane zajednica ravnopravnih članica", zaključio je Šider.