Šta će biti sa SPC na Kosovu kad Vučić potpiše sporazum: Ovo su dva modela i tri predloga

Pitanje Srpske pravoslavne crkve i njene imovine na Kosovu već dugo je nerešeno, a predloženi sporazum o KiM upravo se dotiče ove teme. U tački 7. navodi se da će će “strane formalizovati status SPC na Кosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim mestima verskog i kulturnog nasleđa, u skladu sa postojećim evropskim modelima”. Ne navodi se, međutim, na koji način će srpsko versko i kulturno nasleđe biti zaštićeno i može se pretpostaviti da se o tome i dalje pregovara.Za Prištinu je naročito ova tema problematična, imajući u vidu kolika je imovina SPC na Kosovu. Prema zvaničnim podacima Kancelarije za KiM, na Kosovu ima oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda u pokrajini. Od 1999. je uništeno 150 srpskih crkava i manastira, od kojih čak 61 imaju status spomenika kulture.Sagovornici “Nove” navode da postoje bar tri modela koji se mogu primeniti na slučaj srpskih manastira i crkava na Kosovu.Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije jedan je od autora analize u kojoj su navedeni mogući mehanizmi zaštite za srpsku versku i kulturnu baštinu na Kosovu, koja je urađena pre tri godine. On kaže da su predloge “vukli” iz dva evropska modela - Svete Gore i Vatikana, te da su dali tri predloga o kojima bi vredelo razmisliti.“Vatikan je zasebna država koja ima eksteritorijalne posede u Italiji, koji su veći i od samog Vatikana. Sa druge strane, Sveta Gora je autonomija unutar Grčke, imaju svoju samoupravu i neki ih zovu monaška republika. Mi smo vukli iz ova dva primera kako to može da izgleda, a oni nisu istovetni”, navodi Novaković za “Novu”.

On kaže da bi se na srpske manastire i crkve mogla primeniti eksteritorijalnost, koja podrazumeva status sličan diplomatskom i podrazumeva funkcionalne veze sa Republikom Srbijom. Drugo rešenje su, kako dodaje, enklave, koje bi podrazumevale direktan suverenitet Republike Srbije nad teritorijom na kojoj se nalaze manastiri.“Treći predlog je dvojni suverentite ili kondominujum, a to znači zajedničko vlasništvo dvaju subjekata nad određenom teritorijom. Očigledan primer kondominijuma u našem okruženju je distrikt Brčko, koje je zajedničko vlasništvo, odnosno tu suverenitet dele suverenitet Federacija BiH i Republika Srpska. U ovom slučaju možda i ne treba da se čeka krajnje rešenje statusa Kosova”, zaključuje Novaković.Upitan da li bi SPC, odnosno Srbija pristala na dvojni suverenitet, on navodi da je ovo jedno od boljih rešenja, jer manastiri i crkve ostaju na Kosovu.

“Oni moraju da budu integrisani u svoju sredinu, u šire okruženje”, dodaje Novaković.Sagovornik “Nove” iz Srpske pravoslavne crkve kaže da je svojevremeno neko od grčkih pravnika za srpske manastire na Kosovu predlagao model Svete Gore.“Taj model podrazumeva teritorijalnu autonomiju. Nije eksteritorijalnost. Grčka država sve ove političko pravne stvari servisira, ali potpuno prepoznaje njenu autonomiju na unutrašnjem planu i uopšte se ne meša u to. Postoji predstavnik grčke države na Svetoj Gori - guverner, ali on se bavi isključivo administrativnim pitanjima. Ne meša se u poredak manastira, tu je potpuna autonomija. Ovde je situacija malo drugačija, manastiri nisu teritorijalno povezani, ali bi teoretski to moglo da se primeni na njih”, navodi naš sagovornik.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da su u Ahtisarijevom planu date garancije, između ostalog, i za bezbednost verske i kulturne baštine, a sada se, ističe on, radi o statusu eksteritorijalnosti manastira i delovanja Patrijaršije.“Postoje modeli eksteritorjalnosti. To po meni pregovaraju i ljudi iz Crkve”, smatra Janjić.Zašto Crkva ćuti?Iako se u evropskom predlogu o Kosovu direktno pominje SPC i njen status, te zaštita verskog nasleđa, niko iz Crkve se na tu temu do danas nije oglasio. U saopštenju, koje je objavljeno pre nekoliko dana, navedeno je da će svakog petka u pet hramova SPC biti služen moleban “za naš verni narod na KiM, za naše svetinje na KiM, za naše Kosovo i Metohiju”.BONUS VIDEO Šta je Srbija prihvatila u Briselu?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajesrbijaprihvatilaubriselu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5474768"]