Foto: Vesna Lalić/Nova.rs, Shutterstock

Po Savskom nasipu se sad ne kreću samo automobili, kreću se i četvoroosovinski kamioni puni materijala, koji imaju i po četrdeset tona. Toliko opterećenje moralo bi dodatno da se preračuna pri izgradnji da bi kruna nasipa to mogla da podnese, navodi dr Aleksandar Anđelković, asistent na Odseku za zaštitu od erozije i uređenje od bujica na Šumarskom fakultetu.

Uprkos tvrdnjama gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da nelegalni objekti pored Save u novobegoradskim blokovima ne ugrožavaju nasip, stručnjaci za list „Nova“ objašnjavaju zbog čega je istina suprotna. Oni upozoravaju da oštećen i ugrožen nasip usled nelegalne gradnje može lako da popusti ukoliko dođe do velike vode na Savi, a u tom slučaju bi veći deo Novog Beograda bio potopljen, uključujući i auto-put, a ljudske žrtve bile bi teško izbegnute.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ti ljudi tamo (u nelegalnim objektima pored Savkog nasipa) su, pre svega, u opasnosti – oni to nikad neće moću da legalizuju, nemaju sigurnost koji će nivo reke da bude… Još jedna velika zabluda da je sa njima ugrožen Savski nasip, ugroženi su oni“, rekao je nedavno gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanje novinara N1 odakle poseduje informaciju da nasip nije ugrožen, koja institucija je radila procenu, odgovorio je: „Evo, ja vam kažem da nije ugrožen. Ne postoji institucija koja radi procenu. Ovo je vidljivo (kao što je vidljivo da je dan) zato što se ti objekti nalaze uz reku, Savski nasip je 50 ili 100 metra dalje, oni ne ugrožavaju nasip, oni brane nasip, ugrožavaju sebe“.

Nelegalni objekti bi u slučaju izlivanja Save podigli nivo vode

Diplomirani inženjer građevine, član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) mr Dejan Lekić kaže za list „Nova“ da Šapićeva tvrdnja nije tačna.

„Površina između nasipa i vodotoka zove se korito za velike vode, koje se prvo popunjava kada reka dostigne određen nivo. Zato se nasip i ne gradi neposredno uz vodotok, da bi reka prvo mogla da se izlije u mnogo šire korito i ne ide na gore. Ali kad stavljate objekte u tok reke, iznad njih nivo vode raste, što dabar odlično zna. On donosi objekte – drveće, granje, blato, kako bi napravio takozvani uspor, gde voda teče sporije i ima veći nivo pa tu može da pliva, podiže dabriće, štiti se od predatora… Ljudima u koritu za velike vode, međutim, treba suprotno“, objašnjava Lekić.

Ukoliko bi došlo do izlivanja Save, upozorava, objekti izgrađeni uz reku doprineli bi rastu nivoa vode od nekoliko santimetara, što može da bude kritično. Uz to bi građevine kraj reke menjale cirkulaciju vodotoka, što bi dovelo do stvaranja virova i turbulencija.

„Poplava bi definitivno srušila sve što je izgrađeno pored reke, a srušeni objekti izazivali bi dodatne turbulencije, poput slapova, koji bi udarali u nasip i skidali slojeve“, kaže Lekić i dodaje da na Građevinskom fakultetu, na hidrotehničkom odseku, postoji čitav niz predmeta koji se bave pozitivnim i negativim uticajima objekata na tok reka, te ništa od navedenog nije nepoznanica.

„Čuli smo komentar zvaničnika: „Šta da radimo, tu ljudi žive“. Pa pustite onda ljude da žive i na deponiji u Vinči ili na pepelištu kod Obrenovca. Time što im dozvoljavate da žive na mestu koje nije predviđeno za to, možete da ih dovedete u smrtnu opasnost. Možete da dođete u situaciju da, pri velikim padavinama, ne stignete da ih obavestite na vreme. Sećate sa za koje vreme je Obrenovac bio potopljen. Ako tu stvarno žive neki socijalno ugroženi ljudi, neka im grad obezbedi druge stanove“, poručuje Lekić.

 

Probijanje nasipa značilo bi ljudske žrtve

 

Asistent na Odseku za zaštitu od erozije i uređenje od bujica na Šumarskom fakultetu i predsednik Odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine dr Aleksandar Anđelković kaže da vlasnici nelegalnih objekata ugrožavaju nasip i tako što po njemu nelegalno voze.

„Po Savskom nasipu se sad ne kreću samo automobili, kreću se i četvoroosovinski kamioni puni materijala, koji imaju i po četrdeset tona. Toliko opterećenje moralo bi dodatno da se preračuna pri izgradnji da bi kruna nasipa to mogla da podnese“, objašnjava Ađelković za list „Nova“.

Posledica toga su, kaže, vidna oštećenja nasipa koja isti čine manje otpornim na nadiranje vode.

„Ukoliko bi došlo do proboja vode na nekom delu nasipa, on bi se kao kula od karata urušio na mnogo većoj dužini. U tom slučaju bi prvi red stambenih zgrada sa druge strane bio potopljen do nivoa krune nasipa, otprilike do drugog sprata. Tu bi bilo žrtava, ljudi ne bi mogli da izađu iz zgrade, a najgore bi bilo da se to desi noću. Čak i kad se očekuje, kad dođe do proboja, u tom trenutku ništa ne može da se uradi. Dok ne opadne vodostaj Save, voda bi se izlivala i potopila čitav Novi Beograd sve do Bežanijske kose i Zemuna, kao i auto-put koji je oko 30 santimetara niži u odnosu na visok vodostaj Save“, upozorava.

Da nelegalne kuće, kao i način dolaska do njih, zloupotrebljavaju nasip i ugrožavaju Novi Beograd, upozorila je još pre dve godine Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS).

„Izgradnja nelegalnih objekata na vodnom zemljištu je aktivnost bez presedana, koja narušava ugled i autoritet države na planu vladavine prava, zaštite i održavanja vitalno važnih infrastrukturnih sistema (zaštita od poplava i snabdevanje naselja vodom“, navedeno je, između ostalog, u stavu koji su potpisali predsednik AINS prof. dr Branko Kovačević, diplomirani inženjer elektrotehnike, sekretar Odeljenja građevinskih nauka (OGN) prof. dr Dušan Najdanović, diplomirani inženjer građevinarstva, članovi radne grupe OGN, diplomirani inženjeri građevinarstva: prof. dr Petar Anagnosti, prof. dr Branislav Đorđević i prof. dr Miodrag Jovanović.

BONUS VIDEO: Savski nasip – nelegalna gradnja 

 

 

 

Komentari

Svi komentari (14)