Dragana je radnica Pošte koja je zbog podrške studentima dobila premeštaj u Ripanj na niže radno mesto: “Anđelković je tražio da me i krivično gone”

Dragana Ilić Ležaić iz Beograda je samo jedna od mnogobrojnih građana Srbije koji su, zbog neposlušnosti vladajućem režimu i upornoj borbi za pravdu, bili kažnjeni na poslu.

Ona je zbog podrške studentima i njihovom odzivu na generalni štrajk kažnjena time što je sa mesta upravnice premeštena na nižu poziciju i još gore - prebačena je u drugu organizacionu jedinicu "Pošte", 35 kilometara od naselja u kom živi.

U razgovoru za Nova.rs Dragana prepričava kroz kakvu golgotu je prošla i još uvek je prolazi. Trenutno je na bolovanju, a od ponedeljka ne zna šta će biti s njom, s obzirom da je odbila da potpiše aneks ugovora o premeštaju.

"I ranije sam se isticala po tome što sam se borila za ostvarivanje zahteva radnika 'Pošte' i oni to vrlo dobro znaju, ali pretpostavljam da me nisu dirali jer u pošti u kojoj radim ima samo nas dve zaposlene. Međutim, kada su se radnici odazvali na moj poziv za protest kako bismo se priključili studentima u borbi protiv korupcije, nastao je haos", objašnjava Dragana.

Podrška studentima

Prema njenim rečima, Dragana i njene kolege želeli su da kao radnici "Pošte" podrže studente, međutim nisu znali kako, obzirom da im obustava nije išla od ruke.

"Obzirom da smo mi kao radnici hteli da damo neki svoj doprinos u celoj priči i da podržimo ove mlade ljude, videli smo da mi ne možemo u obustavu jer smo išli u obustavu nekoliko puta poslednjih godina i nama su se ljudi zaista iscrpeli. I 'razbucali' su nam ljude po poštama, da tako kažem, tamo gde su bili jaki kolektivi, složni... Onda smo uzeli izveštaj Državne revizorske institucije kako ne bi bilo 'rekla-kazala' i uključili smo pravni tim, koncipirali četiri zahteva i onda sam ja, uz podršku kolega i sindikata, pozvala ljude na protest", dodaje ona.

Na protestu je, navodi ona dalje, pročitala zahteve i obrazložila ih detaljnim objašnjenjem o propustima koji postoje u JP "Pošta Srbije".

"Propusti u javnim nabavkama, o vozilima, mašini za štampanje... Mnogo više novca smo dali nego što je bilo potrebno, to je bilo potpuno transparentno. Drugi zahtev je bio da se skine oznaka 'poverljivo' koju je Nadzorni odbor stavio na svu dokumentaciju u periodu od dve godine. Ne bi smeo nijedan jedini dokument da ima tu oznaku jer smo mi državno preduzeće. Jedan od zahteva je bio i da svi članovi Nadzornog odbora daju ostavku. Pomenuli smo i to da nam vršioci dužnosti ostaju mnogo duže na toj funkciji nego što je u skladu sa zakonom. I od tog momenta je sve počelo".

Poziv od Zorana Anđelkovića 

Izložene zahteve ona i njene kolege ubacili su u sanduče ispred "Pošte", a sa svim poštanskim radnicima bila su i njihova deca. To je, objašnjava Dragana, iskoristio Zoran Anđelković, direktor "Pošte Srbije".

"On je iskoristio prisustvo naše dece, odmah je sutradan izjavio u medijima kako 'ona njegova drži protest pred dvanaestoro ljudi', tražio je od poverenice da se krivično gonim zato što sam iskoristila 'neku decu iz osnovne škole i vrtića'. Posle toga, studenti su pozvali na generalni štrajk 7. marta. Koleginica i ja koje smo jedine u pošti, odazvale smo se tom pozivu i posle nekih sat vremena od početka štrajka dobile smo poziv iz direkcije".

Rečeno im je da su se stranke žalile kako im pošta ne radi i dobile su usmenu opomenu.

"Na tu usmenu opomenu da ukoliko ne želimo da radimo, biće poslate koleginice koje će raditi umesto nas, ja sam odmah rekla da ovo nije obustava nego štrajk i da nije nikakav problem, te da ćemo nastaviti rad, što se i dogodilo. Posle nekoliko sati, došla je čitava svita da nas smeni iako smo mi radile", objašnjava dalje Dragana.

Od ponedeljka, priča ona dalje, svi su se vratili na svoja radna mesta.

"A onda sam juče videla svoju platnu listu u kojoj stoji obustava rada, koja po zakonu ne postoji. Oni ne mogu  ni da je stave uopšte na listu. Piše da je sedam sati trajala obustava rada. Ako će da računaju tih sat vremena štrajka, trebalo je da računaju kao štrajk. Jasno je šta oni pokušavaju".

Onda je 25. marta usledio telefonski poziv koji je promenio sve.

"Zvali su iz kadrovske službe druge radne jedinice, rekli su mi da sam premeštena na niže radno mesto i u drugu organizacionu jedunicu, u Ripanj. Ja sam u Kotežu bila upravnica i rekli su mi da je ponuda za šalterskog radnika u Ripnju. Nisam prihvatila, rekla sam im da mi to pošalju poštom. Istog dana otišla sam kod doktora. Telo mi je odreagovalo katastrofalno, proradio mi je sindorm nervoznih creva koji inače imam, tako da sam i dalje na bolovanju".

U međuvremenu, poslat joj je aneks ugovora.

"U aneksu piše da idem kao 'eksterni ekspert zbog svog dosadašnjeg znanja, dopirnosa i iskustva da poboljšam poslovanje te pošte u Ripnj'u. Hvala im za to, sa mesta upravnika idem na mesto šalterskog radnika da unapredim poslovanje pošte. Nisam to potpisala, istekao je rok od osam dana. Ništa više nisu poslali, jer se ja vodim na bolovanju. Videćemo šta će biti sada. Poslala sam im pismeno obaveštenje zašto ja neću potpisati taj aneks i podsetila ih da oni godinama imaju izveštaj Medicine rada, pošto sam ja lice sa oštećenim sluhom, nosim slušni aparat i ne mogu da radim u velikim poštama jer ne čujem najbolje stranke. A pritom mi do Ripnja treba više od dva sata, po zakonu nisam osigurana uopšte na više od dva sata, a drugo, urušio bi mi se kvalitet života".

Nije sigurna šta će dalje biti, ali navodi da je spremna na sve.

"Ne znam šta će dalje biti, i dalje sam na bolovanju, sledeći korak je njihov, videćemo šta će da kažu. Svakako, ja sam odlučila da ću da ih tužim, to je sigurno. Ne odustajem od toga da ispunimo zahteve radnika, jedan nam je ispunjen. Skinuta je oznaka 'poverljivo', što je ogroman pomak. Jeste jedna mala pobeda, vredelo je, ali idemo dalje", poručuje ona.

BONUS VIDEO: Protest u Kraljevu