2
Infektolog Dragan Delić ocenio je da su se "švedskom stolu" neznanja, poluistina i dezinformacija vezanih za koronavirus priključili i pojedini lekari u Srbiji, koji svoje "sumnje u efikasnost i bezbednost pojedinih vakcina žele da podele sa laicima".
„Rezultat svega toga je zbunjenost i neodlučnost građana, na jednoj strani, i jeftina popularnost tih lekara, na drugoj strani. Zabluda je da svi lekari mogu kompententno govoriti o stručnim aspektima vakcinacije jer to zahteva, kao i u drugim oblastima medicine, užu edukaciju, respektibilno lično iskustvo i primenljivo znanje“, rekao je Delić za portal Blic.
Prema njegovim rečima, zabluda je da se putem interneta mogu sakupiti korisna i primenljiva znanja, jer su često te informacije „površne, jednostrane, pa i netačne“.
„Generalno gledano, Srbija je zemlja sveznalica, mudraca i eksperata mladjih od 30 godina koji se, naravno, razumeju i u vakcinaciju. Svi sve znaju, i svi o svemu pričaju na osnovu ‘informacija’ koje su pročitali na društvenim mrežama ili čuli preko različitih medija“, kazao je Delić.
Zbog „zapostavljene edukacije“ proteklih decenija, on je ocenio da je zdravstvena pismenost stanovništva „krajnje nedovoljna“ što se danas ogleda kroz izraženo nepoverenje u aktivnu imunizaciju i nepoštovanje osnovnih protivepidemijskih mera.
Nedovoljna edukacija stanovništva
Delić, infektolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ocenio je da zdravstvenoj pismenosti stanovništva mora da prethodi višegodišnja organizovana, stručna i promišljena edukacija.
Prema njegovim rečima, nju bi trebalo sprovesti kroz koordinisani rad sistema obrazovanja, zdravstvenog sistema, odgovornih medija, nevladinih organizacija, različitih udruženja, kao i lekara primarne zdravstvene zaštite, porodičnih lekara i centara za promociju zdravlja pri institutima za javno zdravlje.
„Pretrpani tekućim birokratskim obavezama, sa težištem rada na dijagnostici i lečenju, lekari su nedovoljno pažnje i vremena posvećivali edukaciji stanovništva i oživotvorenju preventivnih mera u svakodnevnom životu. Medicina bi trebalo da bude, pre svega, svakodnevan, mukotrpan, osmišljen i produktivan preventivni rad lekara primarne zdravstvene zaštite i lekara iz instituta i zavoda za javno zdravlje“, ocenio je Delić.
Infektolog je ocenio da su odluke republičkog Kriznog štaba prošle godine bile proizvod kompromisa struke i političara, dok su današnje odluke „ogoljena politika sa nipodaštavanjem struke i nauke“.
„Zato bi svaka vrsta pismenosti, odnosno znanja iz ove oblasti, donela gradjanima samo rezignaciju i gnev zbog dosadašnjeg vodjenja pandemije“, istakao je Delić.
Bonus video: Utisak nedelje – Sofija Mandić, Milanko Šekler i Dragan Delić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
