Beogradska učiteljica završila master, a nema bolovanja, raspusta ni porodiljskog, ali najveća uvreda je plata koju za to ponižavanje prima

Učiteljica M. S. koja je zamolila za anonimnost iz poštovanja prema školi u kojoj radi, kaže za Nova.rs da je "dogorelo do nokata" jer sa dnevnicom od 2.337 dinara ne može ništa da uradi, a sekretarijat pod čijim okriljem je produženi boravak ne čini ništa kako bi učiteljima obezbedio normalne uslove."Radim u jednoj školi u Beogradu već četiri godine s tim što sam prve dve radila u nastavi kada sam menjala učiteljicu koja je bila na trudničkom odnosno porodiljskom odsustvu. Pre toga sam radila u jednoj drugoj školi, takođe dve godine preko gradskog sekretarijata, dnevnica je bila, sećam se, 830 dinara. Doduše, tada sam bila student i uglavnom na taj posao i pristaju studenti. Jedina opcija za posao u školi jeste upravo zaposlenje preko grada pošto učitelji koji imaju godine iskustva više ne pristaju na to. A nama je taj posao dobrodošao za prvo iskustvo", priča naša sagovornica.Kada se učiteljica koju je menjala vratila na svoje radno mesto, M. S. je ostala da radi u produženom boravku, a njen poslodavac zvanično je Grad Beograd.

"I tu leži osnovna boljka svega ovoga – nju sam i menjala u produženom boravku, radila sam isti posao koji sada radim, samo za platu preko Ministarstva prosvete. Kada je prošlo njeno porodiljsko, dobila sam nove uslove i nov ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ovaj koji trenutno imam i koji se potpisuje u septembru, pa prekida do kraja polugodišta, pa opet potpisujemo do kraja juna, odnosno do kraja školske godine".Učitelji koji imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne mogu da računaju na državne praznike, zimske i letnje raspuste, bolovanja, trudničko i porodiljsko odsustvo, kreditnu sposobnost... Jednostavno, nemaju prava na to."Mi imamo tih 180 radnih dana i to je to. Nemamo opciju da otvorimo bolovanje, ništa. Za januar smo dobili platu u iznosu od14.000 jer je po školskom kalendaru bilo šest radnih dana. Da zatrudnim, ugovor bi mi se raskinuo. To je to. Ne bih primila ni jedan jedini dinar na trudničkom i porodiljskom jer ga zapravo ne bih ni imala. Svesni smo da svi moramo da čekamo neki red, da stariji učitelji odu u penziju, ali prosto dok čekamo da pređemo u nastavu i radimo posao koji volimo, barem da imamo pristojne uslove, da možemo da se rzabolimo, da zatrudnimo, da ikada imamo perspektivu da smo kreditno sposobni, da obezbedimo sebi stambene uslove... Mi sada sada ne uspunjavamo baš ništa od toga".

Staž koji joj se "računa", ne ubraja se u staž koji ima u prosveti, već kao da je radila bilo koji drugi posao."Niko od nas koji smo preko grada, ne vodi se da je jednog dana radio u školi. Nama je staž kao radni vek, kao da smo radili na bilo kom mestu, a ne u školi pošto se ne bodujemo da smo preko Ministarstva bili zaposleni nego neki posao nevezano za prosvetu. Najbolnije nam je što mi učitelji koji imamo kombinovane grupe trećeg i četvrtog razreda u odnosu na učitelje koji rade isti posao samo sa prvim i drugim razredom, imamo totalno drugačije uslove. Zbog čega?", pita se naša sagovornica.M. S. se nada da će već sledeće godine raditi u prosveti. A do tada, snalazi se sa ovih 35.000 dinara kako zna i ume.

"Direktor škole u kojoj radim je jako korektan, prati red učitelja koji rade preko grada, pa je baš skoro jedna učiteljica koja je radila 10 godina kao i ja, dočekala svoje radno mesto u nastavi. Svi mi radimo u školi baš da bismo dočekali svoje mesto u nastavi, to je procedura koja traje godinama i mi tu ne možemo ništa. Negde očekujem da će se to pomeranje za mene desiti možda sledeće godine jer nam jedna učitlejica ide u penziju, ali opet, četiri godine pod ovim uslovima je malo previše".

Master

M. S. je kao i njene kolege koje su u istoj situaciji, ogorčena i zbog diplome master učitelja koja je bila obavezna da bi mogla da se bavi ovim poslom, a kako kaže, nije im ništa donela."Mi smo uslovljeni masterom. Ako završimo osnovne studije učitelja od četiri godine, mi se vodimo kao da smo završili visoku školu i u tom slučaju kada se zaposlimo, nas vode kao da imamo šesti stepen obrazovanja, a ne sedmi. Da bismo uopšte mogli da budemo u sistemu i da nas prime bilo gde, obavezali su nas master diplomom. Em se malo studenata prima na budžet em je školarina tada bila oko 130.000 dinara, a ništa nam ta diploma nije donela. Ovo mora da se reši jer zaista nikuda ne vodi. Situacija u prosveti je dovoljno loša, zar treba da mladi ljudi koji su tek završili fakultete odustanu i rade nešto drugo? Umesto da budemo motivisani, mi smo, na neki način, poniženi", očajna je naša sagovornica.Povodom loših uslova za učitelje koji rade u produženom boravku, pisali smo Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu, ali do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.BONUS VIDEO: Dogorelo je do nokata: Prosvetari u Nišu održali javni čas na trgu Kralja Milana

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ni-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4741712"]