Zarade u izolaciji bez sistema: kako se kome zalomi

Slučaj Jagodine, gde zaposleni na gradskom budžetu, radili - ne radili, dobijaju 100 odsto plate, ali u dve rate, samo je jedan od primera šta se dešava kada način isplate zarada za vreme vanrednog stanja nije regulisan posebnim pravnim aktom.Situacija u Srbiji trenutno je šarenolika. Jedino pravilo je da - pravila nema.Uz napomenu da je ovde reč o zaposlenima koji su u izolaciji, i zdravi i bolesni, ali im njihovo radno mesto ne dozvoljava da rade od kuće, postoji nekoliko scenarija isplate zarada koji se već primenjuju u praksi.Celu platu, 100 odsto naknade, dakle, dobijaju lekari, sestre, tehničari, medicinsko osoblje, vojnici i policajci, ukoliko su se izložili koronavirusu obavljajući svoj redovan posao. Izolacija zbog skijanja u Austriji ne bi trebalo da potpadne pod ovaj Zaključak Vlade.Sto odsto zarade isplaćuje se u još jednom slučaju - ako radnik, upravo da ne bi primao manju platu, za vreme izolacije koristi godišnji odmor, koji poslodavci velikodušno odobravaju.

Sledeći procenat je, čini se najčešći.Naknadu u visini od 65 odsto plate dobijaće većina zaposlenih čiji se poslodavac rukovodi odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovaj iznos predviđen je za slučaj bolovanja i ne može biti ispod ovolikog procenta. Naravno, postoje firme koje su kolektivnim ugovorima zaključenim sa zaposlenima predvidele i neki veći procenat na skali, između 65 i 100 odsto naknade plate. Ali to je do - konkretnog poslodavca.Ima i zaposlenih koji primaju i manje od ovog iznosa.Poslodavci koji su zaposlene poslali na prinudne odmore, iz bilo kog razloga, uplaćuju im naknadu plate u iznosu od 60 odsto.Na žalost, ima i onih koji su svojim radnicima poturali da potpišu zahtev za neplaćeno odsustvo. Poznat je slučaj fabrike "Geoks" iz Vranja, gde je zaposlenim roditeljima koji su, po prestanku rada vrtića, hteli da ostanu kod kuće i čuvaju decu, redom nuđeno da potpišu ovakav papir, čime bi sebe osudili na platu od tačno - nula dinara.Negde između ovih krajnosti je i priča o - minimalcu.Ovde postoji dilema među zaposlenima koji rade za minimalnu zaradu. Jasno je da u slučaju neplaćenog odsustva i radnicima na minimalcu sleduje nula dinara. Međutim, dilema je - da li je minimalna zarada najmanji iznos koji mogu da dobiju i u slučaju bolovanja i prinudnog odmora, ili se i njima ovaj iznos smanjuje za određeni procenat.Odgovor je jednostavan - zaposleni koji radi za minimalnu zaradu, koja trenutno u Srbiji za mesec mart iznosi 30.367 dinara, u slučaju odlaska na  prinudni odmor, bolovanje, izolaciju dobijaju upravo toliki iznos. Jer, Zakon o radu svim zaposlenima garantuje da umanjena plata ne može da bude manja od minimalne zarade.Ne treba zaboraviti ni radnike koji su do posla došli preko takozvanih "lizing agencija". To su iznajmljeni, ili ustupljeni radnici za rad. Zakon dozvoljava da agencija zaposlenom, koji nije angažovan - ustupljen nekom poslodavu, isplati minimalnu zaradu, ali se ne ograničava radno vreme. Pa bi realno moglo da se desi da takav zaposleni bude stavljen na 10 odsto radnog vremena, i da umesto 30.367 dinara za mart mesec, primi svega 3.037 dinara i bez da je formalno na bilo kakvom odsustvu. ..Postoje i radnici radnici koji rade na privremeno-povremenim poslovima, i nemaju pravo ni na kakve godišnje odmore, bolovanja i slično. Naknada koju oni primaju za svoj rad može u startu da bude i niža od minimalne zarade. Oni u slučaju izolacije i odsustva sa posla ostaju - bez dinara...Mogućnosti su beskrajne, ali je mogućih rešenja, na žalost, još više.