Zarade u izolaciji bez sistema: kako se kome zalomi

Podeli:
Foto: Shutterstock

Samo lekari, sestre, medicinsko osoblje, vojnici i policajci, koji su se izložili koronavirusu obavljajući svoj posao, mogu da računaju na 100 odsto zarade za vreme izolacije, bez obzira da li testovi kažu da su zaraženi ili ne. Ostalim zaposlenima uglavnom sleduje zakonski minimum od 65 odsto plate, isto kao za bolovanje, osim ako sam poslodavac ne odluči drugačije. Ali, ni to nije pravilo.

Slučaj Jagodine, gde zaposleni na gradskom budžetu, radili – ne radili, dobijaju 100 odsto plate, ali u dve rate, samo je jedan od primera šta se dešava kada način isplate zarada za vreme vanrednog stanja nije regulisan posebnim pravnim aktom.

Situacija u Srbiji trenutno je šarenolika. Jedino pravilo je da – pravila nema.

Uz napomenu da je ovde reč o zaposlenima koji su u izolaciji, i zdravi i bolesni, ali im njihovo radno mesto ne dozvoljava da rade od kuće, postoji nekoliko scenarija isplate zarada koji se već primenjuju u praksi.

Celu platu, 100 odsto naknade, dakle, dobijaju lekari, sestre, tehničari, medicinsko osoblje, vojnici i policajci, ukoliko su se izložili koronavirusu obavljajući svoj redovan posao. Izolacija zbog skijanja u Austriji ne bi trebalo da potpadne pod ovaj Zaključak Vlade.

Sto odsto zarade isplaćuje se u još jednom slučaju – ako radnik, upravo da ne bi primao manju platu, za vreme izolacije koristi godišnji odmor, koji poslodavci velikodušno odobravaju.

Foto:EPA-EFE/WU HONG

Sledeći procenat je, čini se najčešći.

Naknadu u visini od 65 odsto plate dobijaće većina zaposlenih čiji se poslodavac rukovodi odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovaj iznos predviđen je za slučaj bolovanja i ne može biti ispod ovolikog procenta. Naravno, postoje firme koje su kolektivnim ugovorima zaključenim sa zaposlenima predvidele i neki veći procenat na skali, između 65 i 100 odsto naknade plate. Ali to je do – konkretnog poslodavca.

Ima i zaposlenih koji primaju i manje od ovog iznosa.

Poslodavci koji su zaposlene poslali na prinudne odmore, iz bilo kog razloga, uplaćuju im naknadu plate u iznosu od 60 odsto.

Na žalost, ima i onih koji su svojim radnicima poturali da potpišu zahtev za neplaćeno odsustvo. Poznat je slučaj fabrike „Geoks“ iz Vranja, gde je zaposlenim roditeljima koji su, po prestanku rada vrtića, hteli da ostanu kod kuće i čuvaju decu, redom nuđeno da potpišu ovakav papir, čime bi sebe osudili na platu od tačno – nula dinara.

Negde između ovih krajnosti je i priča o – minimalcu.

Ovde postoji dilema među zaposlenima koji rade za minimalnu zaradu. Jasno je da u slučaju neplaćenog odsustva i radnicima na minimalcu sleduje nula dinara. Međutim, dilema je – da li je minimalna zarada najmanji iznos koji mogu da dobiju i u slučaju bolovanja i prinudnog odmora, ili se i njima ovaj iznos smanjuje za određeni procenat.

Odgovor je jednostavan – zaposleni koji radi za minimalnu zaradu, koja trenutno u Srbiji za mesec mart iznosi 30.367 dinara, u slučaju odlaska na  prinudni odmor, bolovanje, izolaciju dobijaju upravo toliki iznos. Jer, Zakon o radu svim zaposlenima garantuje da umanjena plata ne može da bude manja od minimalne zarade.

Ne treba zaboraviti ni radnike koji su do posla došli preko takozvanih „lizing agencija“. To su iznajmljeni, ili ustupljeni radnici za rad. Zakon dozvoljava da agencija zaposlenom, koji nije angažovan – ustupljen nekom poslodavu, isplati minimalnu zaradu, ali se ne ograničava radno vreme. Pa bi realno moglo da se desi da takav zaposleni bude stavljen na 10 odsto radnog vremena, i da umesto 30.367 dinara za mart mesec, primi svega 3.037 dinara i bez da je formalno na bilo kakvom odsustvu. ..

Postoje i radnici radnici koji rade na privremeno-povremenim poslovima, i nemaju pravo ni na kakve godišnje odmore, bolovanja i slično. Naknada koju oni primaju za svoj rad može u startu da bude i niža od minimalne zarade. Oni u slučaju izolacije i odsustva sa posla ostaju – bez dinara…

Mogućnosti su beskrajne, ali je mogućih rešenja, na žalost, još više.

 

Urdarević: Neophodno da država donese sistemska rešenja

Profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu Bojan Urdarević kaže za Nova.rs da je, u ovakvim okolnostima, neophodno da država stvari sistemski uredi. U suprotnom će, kako kaže, dok traže način da izađu iz problema „ljudima svašta padati na pamet“.

Urdarević napominje da rešenje koje je doneto u Jagodini, po kom se svima na gradskom bužetu odlaže isplata 40 odsto zarade, ukazuje na to da i druge lokalne samouprave mogu da posegnu za svojim, potpuno raznolikim rešenjima.

„Tu treba da postoji jedna strategija na nivou države kako će se sistemski to pitanje rešiti, a ne tako što će sad Palma da kaže: ‘Ja u mojoj opštini smanjujem plate’, a neko drugi u svojoj opštini neće to da uradi. Onda dolazite do toga da dva službenika koja rade potpuno isti posao nemaju istu platu“, objašnjva on.

Kako napominje, u javnom sektoru je ovo za sada jedini izuzetak, jer sve ostalo još uvek funkcioniše po principu obećanja da zaposlenima neće biti smanjene plate. Ali zato u privatnom sektoru postoji veliki problem.

„Ljudi me non-stop zovu zbog viškova, otkaza, plaćenih odsustva, prinudnih odmora. Ako država u ovim okolnostima ne postavi pravila onda će svako za sebe da odlučuje. A posledice ćemo da saniramo posle svega, kada advokati uzmu stvari u svoje ruke pa krenu da tuže za sve i svašta“, upozorava Urdarević.

Milena Ilić Mirković