Informacija da je "Telekom Srbija" zainteresovan za kupovinu Kablovske distribucije "Surčin" i to za milion evra, znak je da bi, ukoliko do kupoprodaje dođe, Surčin nastvaio da niže velike kompanije koje posluju u ovom delu grada. Ekonomski giganti, budući Nacionalni stadion, putna infrastruktura – sve to "krasi" najmlađu beogradsku opštinu.
Višegodišnji šampion u visokim platama
Do 2018. godine, upravo zbog velikog broja firmi koje posluju na teritoriji Surčina, ovo je bila beogradska opština sa najvećom prosečnom platom.
Tako je 2016. prosečna plata iznosila 99.623 dinara, dok je naredne godine bila 116.968 dinara.
Razlog za ovolike plate bile su „jake“ firme koje posluju na najmlađoj beogradskoj opštini, od kojih su najpoznatije Aerdrom „Nikola Tesla“ i „Er Srbija“.
Laskavu titulu šampiona u visokim platama Surčin je izgubio 2018. godine, i to zbog nove odluke Republičkog zavoda za statistiku. Naime, od tada se zarada, na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave, računaju po opštinama na kojima zaposleni imaju prebivalište, a ne kao do tada, po opštinama na kojima im se nalazi firma.
Tako je u 2021. godini prosečna plata bez poreza i doprinosa iznosila 57.754 dinara.
Omiljena opština za investitore
Prema mišljenjima ekonomista, pri odabiru lokacije, investitori obraćaju šađnju na dva najvažnija faktora.
Prvi faktor je infrastruktura, odnosno da li investitori imaju mogućnost dovoženja i odvoženja robe i potrebnih materijala za proizvodnju, a krajem 2019. godine otvoren je auto-put od Surčina do Obrenovca. Ta deonica auto-puta „Miloš Veliki“ duga je 17,6 kilometara I povezuje koridore 10 i 11.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je u avgustu 2021. da bi radovi na deonici auto-puta Surčin-Beograd od Surčina do Novog Beograda trebalo da budu gotovi do oktobra ove godine.
Drugi faktor koji dovodi investitore u Surčin odnosi se na radnu snagu, tačnije da li je u okolini dostupna kvalifikovana radna snaga.
U Surčinu su registrovani brojni međunarodni giganti, a dosta njih ima svoje magacine i pogone pored autoputa, u Dobanovcima ili Staroj Pazovi.
Tako u Surčinu posluju, pored Aerodroma „Nikola Tesla“ i „Er Srbije“, i fabrike „Nestle“, „Pepsi“, „Nelt“, „Baby food factory“.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj stanovnika bavi se poljoprivredom, te broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava bio premašuje 2.000 dok je, prema podacima iz 2020. godine, aktivnih privrednih društava bilo 854.
Upravo u Surčinu nalazi se i popularna ergela konja.
Ipak, najznačajniji objekat jeste Aerodrom „Nikola Tesla“, u sklopu kojeg se nalazi i Muzej aeronautike.
Nacionalni stadion
Vlada Srbije nedavno je Uredbom utvrdila Prostorni plan područja posebne namene Nacionalni fudbalski stadion koji obuhvata oko 119 hektara, baš u Surčinu.
Stadion će, po planu, imati 52.000 mesta, uz mogućnost obezbeđivanja dodatnih, odnosno pomoćnih 8.000.
„Biće tu izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akvaparkovi, ali i tehnološki park koji uključuje dolazak velikih svetskih trgovačkih lanaca. Takođe i mnogo poslovnog prostora, kao i kompletan stambeni blok“, najavio je Siniša Mali u intervjuu za „Blic“ 2019. godine.
U Generalnom urbanističkom planu do 2041. godine navodi se i da golf igrališta imaju potencijal izgradnje u Surčinu. Dodaje se i da postoji potencijal za razvoj Olimpijskog sela i rekreativnog centra Galovica.
Vesić kaže – najbolje tek dolazi
„Ovde već rastu cene kvadrata zato što je Surčin saobraćajno dobro povezan, ljudima se isplati da žive ovde i da rade u centru grada. Surčin će sa širiti svom infrastrukturom koja će se graditi oko Nacionalnog stadiona, a to će biti važni sadržaji, tako da će Surčin postati mesto koje će se najbrže razvijati i sasvim sigurno to će osetiti građani koji žive tu“, poručio je Goran Vesić u oktobru prošle godine, prilikom svoje „turneje“ u pokretnoj kancelariji.
BONUS VIDEO Novi terminal aerodroma Nikola Tesla
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare