Podeli
Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je QR kod pravi instrument za zaštitu od koronavirusa, jer se plaćanje vrši putem mobilnog telefona, bez dodirivanja gotovog novca.

Tabaković je, na vanrednoj konferenciji za novinare u NBS, rekla da pojedine nemačke kompanije procenjuju da se koronavirus prenosi i upotrebom keša.

“QR (kjuar) kod je dobro došao u ovom trenutku, kada možete samo pokazivanjem telefona da platite račun”, rekla je Tabaković i dodala da su za taj kod zainteresovane mnoge banke u Srbiji.

“U Srbiji je smanjen rizik prenošenja koronavirusa preko keša postojanjem QR koda”, istakla je Tabaković.

Ona je danas takođe saopštila da je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena na nivo od 1,75 odsto, kako bi podržala privredni rast Srbije u izazovima koje donosi koronavirus.

Najavila je da će i u budućem periodu NBS u koordinaciji sa Vladom Srbije, a u zavisnosti od razvoja situacije sa koronavirusom, sprovoditi mere kako bi podržala privredni rast zemlje i pokazala investitorima da je kredibilan partner.

Prema njenim rečima, takve mere preuzimaju i druge centralne banke, ne samo u regionu, već i šire, dodajući da će koronavirus uticati na privredu globalno, a posebno na grane kao što su turizam, usluge, saobraćaj i industrija.

Smatra da se to neće pokazati u prvom kvartalu ove godine, već u drugom kvartalu, odnosno krajem polugodišta.

Tabaković je ukazala i da je Hrvatska centralna banka juče prvi put posle četiri i po godine prodala 387 miliona evra da bi sprečila depresijaciju kune, koja je, dodaje, u jednom danu iznosila 1,3 odsto.

“To koincidira sa podatkom da je tog jutra objavljen podatak o broju mrtvih u Italiji koji je iznosio 97 žrtava”, rekla je Tabaković.

Zbog koronavirusa, kaže, da se dešavaju deprecijacije i drugih valuta, navodeći i da je u Rusiji rublja oslabila 9,5 odsto, dok ističe, srpska valuta ne trpi posledice deprecijacijskih pritisaka.

Ističe da će od smanjenja broja obolelih i izlečenih u Kini zavisiti i oporavak ukupne svetske privrede, koja, navodi Tabaković, sve više zavisi od te države.

“Sve što smo mi predviđali, mi smo radili kao procenu efekata uticaja SARS-a 2003. godine. Tada je uticaj Kine na globalni privredni rast značio četiri odsto učešća, danas je Kina neko ko sa 16 odsto doprinosi ukupnom globalnom rastu BDP. Volela bih da taj učetvorostručeni efekat uticaja bude i pozitivan učetvorostručeni efekat kada se bude oporavljala kineska ekonomija, a i sve ostale ekonomije koje su u direktnoj vezi sa njom ili inderektnoj”, ukazala je Tabaković.

Na pitanje da li je smanjena tražnja za devizama zbog smanjena uvoza iz Kine ili Italije, Tabaković je odgovorila da nema smanjenje tražnje za devizama i da su u Srbiji “potpuno redovni tokovi”.

“U Americi su lanci snabdevanja već problem, jer nestaju zalihe kineskih proizvoda. Verovatno će, ako se situacija nastavi ovako, da se pojavi problem i kod nas, ali ga za sada nema”, naglasila je Tabaković.