Ovo je dokaz da nas izrabljuju: Radimo 6 sati duže od ostatka Evrope, a u ovoj zemlji se najkraće radi

Radna nedelja je, za građane država članica Evropske unije, tokom prošle godine trajala u proseku 36,1 sat, pokazuju podaci Eurostata. Istovremeno, Srbi su radili skoro šest sati duže – i to je evropski rekord.

Dok Zakon o radu u Srbiji određuje da radna nedelja ne može da traje duže od 40 sati, radnici u državama EU rade manje od toga, a mi smo ovu satnicu “prešli”. Tako je prosečna radna nedelja u našoj zemlji tokom 2023. godine trajala 41,7 sati.

Jedino su duže radili radnici u Turskoj, a njihova radna sedmica trajala je 44,2 sata.

Srbija, BiH i Grčka na vrhu liste

Odmah iza Srbije nalazi se susedna Bosna i Hercegovina, u kojoj prosečna radna nedelja traje 41,4 sata. Kada su u pitanju države EU, najduže se radi u Grčkoj, 39,8 sati, što je i dalje za skoro dva sata kraće nego u Srbiji. Potom slede Rumunija sa radnom nedeljom od 39,5 sati, Poljska u kojoj se radi 39,3 i Bugarska u kojoj se radi 39 sati.

Duže od 37 sati radi se na Kipru (38,5), u Letoniji (38,4), Litvaniji (38,3), Sloveniji i Hrvatskoj (38,1), Mađarskoj i Češkoj (37,8), Portugalu (37,7), Slovačkoj (37,6) i na Malti (37,3).

Potom, između 35 i 37 časova nedeljno radi se u Estoniji i Španiji (36,4), na Islandu i u Švajcarskoj (36,2), Italiji (36,1), Francuskoj (36), Švedskoj (35,7) i Irskoj (35,5).

Holanđani rade najkraće

Najkraće se, tokom prošle godine, radilo u Holandiji, gde je prosečna radna nedelja trajala 32,2 sata. Nakon Holadnije, sledi Austrija sa prosečnom radnim vremenom koje traje 33,6 sati nedeljno, a potom i Nemačka – 34 sata.

Manje od 35 sati nedeljno radi se još i u Belgiji (34,9), Finskoj (34,8), Danskoj (34,3) i Norveškoj (33,9).

"Radnici u Srbiji eksploatisani, prekovremeni rad se ne plaća"

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u razgovoru za Nova.rs objašnjava da pored zakonski određenih 40 sati nedeljno, prekovremeni rad ne sme da traje duže od osam sati tokom jedne sedmice. Ipak, praksa je u Srbiji drugačija. Prema rečima našeg sagovornika, poslodavci su u stanju da vode duple karnete, odnosno evidemcije o radnim satima zaposlenih, kako bi “zaobišli” da plate prekovremeni rad. Ipak, postoji način da se radnici izbore za svoja prava.

“Radnici moraju sami da se organizuju, da prikupe dokaze, svedoke, redovno vode evidenciju koliko rade – i onda sa tim da se obrate sindikatu ili odmah inspekciji”, kaže Vuković.

Naš sagovornik ističe da su podaci Eurostata samo još jedan dokaz o tome da su radnici u Srbiji eksploatisani.

“Mnogi radnici rade po šest dana nedeljno, ili svakog dana po deset sati. Tu su i građevinski radnici, neki od njih skupe čak 300 radnih sati mesečno, jer svakog dana rade po 10 časova”, daje primer naš sagovornik.

Kada je u pitanju plaćanje prekovremenog rada, Vuković ističe da vrlo mali procenat poslodavaca to radi.

“Neki radnici dobijaju dodatni slobodan dan ili određene stimualcije, ali to nikako nije dovoljno”, zaključuje Vuković.

Po radu na vrhu, a po platama pri dnu

Iako smo po vremenu koje provodimo na poslu prvi, to nije slučaj sa platama. Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Srbiji iznosi oko 96.600 dinara, ali 50 odsto radnika zarađuje daleko manje – do 74.000.

Prosečna plata u EU je tokom prošle godine bila daleko veća – oko 2.300 evra, što je gotovo 270.000 dinara. Samo u Holandiji, u kojoj se radi najkraće, plata u proseku ide do 2.600 evra, dakle 305.000 dinara.

BONUS VIDEO Nebojša Matić: Četvorednevna radna nedelja je ključ bolje budućnosti