7
Od penzija u Srbiji se ne živi, već preživljava. O tome najbolje govori podatak da prosečna penzija iznosi mizernih 39.850 dinara. Stoga, ni ne čudi što veliki broj najstarijih građana odlučuje da, čak i nakon penzionisanja, nastavi da radi. Problem je što su, gotovo po pravilu, u pitanju loše plaćeni poslovi, a penzioneri rade “na crno”, pa ne postoji šansa da jednog dana oni ipak uvećaju svoju penziju.
U državi u kojoj je prosečna penzija manja od 40.000 dinara, penzioneri su na ivici egzistencije i veliki broj njih primoran je da radi, bez obzira na to što su stekli uslov da u godinama do kraja života odmaraju.
Ne treba zanemariti činjenicu da veliki broj radnika svake godine napusti Srbiju, pa poslodavcima penzioneri često ostaju jedina opcija.
Zvanični podaci iz 2023. godine pokazuju da 2,5 odsto penzionera ponovo zasnuje radni odnos. Ipak, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kaže da taj broj nije ni približan. Prema njenim rečima, daleko je veći. Razlog za to je činjenica da veliki broj penzionera radi “na crno”, odnsono neprijavljen, pa ni zvanična statistika ne uključuje sve one koji rade i nakon 65. godine.
PROČITAJTE JOŠ
7
0
9
“Konkretni, zvanični podaci ne postoje, ali iz prakse se zna da sve više i više penzionera nastavlja da radi i nakon penzionisanja. Recimo, ako je pre nekoliko godina radilo 1.000 penzionera, sada radi njih 10.000. U proteklih pet godina je broj penzionera u radnom odnosu sigurno porastao za 10 puta, a procente koje pokazuje statistika treba pomnožiti sa dva ili tri, tada se dobija realan broj”, kaže Savić za “Novu”.
Ranka Savić za “Novu” ističe da je povećan broj najstarijih građana koji rade i teške fizičke poslove, poput građevinskih radova. Naravno, u pitanju su penzioneri dobrog zdravlja i fizičke spreme, ali je njihov broj svakako povećan.
Beograđani koji se voze gradskim prevozom, neretko mogu da vide penzionere za volanom autobusa.
Opšte je poznato i da medicinskih radnika nema dovoljno, pa sestre takođe mogu da nastave sa radom i nakon što odu u penziju.
“Dosta penzionera radi i kao obezbeđenje, recimo u bankama. Njih ima puno. Takođe, penzioneri rade i kao kuriri. Ima čak i primera da penzioneri rade kao knjigovođe, jer poslodavci žele iskusne radnike, pa onda penzioneri bez problema nastavljaju da rade”, priča Savić.
Ipak, nije baš da ne postoje nikakvi problemi.
“Naravno, ti radnici uglavnom nisu prijavljeni. Sigurno oko 90 odsto penzionera radi ‘na crno’. U nekim većim firmama, ‘vidljivijim’, radnici jesu prijavljeni, ali u ostalim ne. Obezbeđenje koje viđate, kuriri – ja sam sigurna da su to sve ljudi koji rade neprijavljeno”, kaže Savić za “Novu”.
Penzioneri u Srbiji uglavnom ne rade zato što vole svoj posao i ne mogu da zamisle svoj život bez njega. Najčešće, to su građani koji sa svojim mesečnim primanjima ne mogu da prežive.
PROČITAJTE JOŠ
2
2
1
Prema rečima naše sagovornice, ovoliki porast najstarijih građana koji i nakon što su otišli u zasluženu penziju, govori samo jedno – da ipak nismo u zlatnom dobu, kako to vole da predstavljaju državni zvaničnici.
“To je najbolji pokazatelj da građani Srbije ne mogu da skrpe kraj s krajem. Penzije u poslednje vreme jesu rasle, ali to zapravno nije pravi rast, već se samo prati inflacija. Tako da bez obzira na povećanje penzije, njihov životni standard nije povećan”, kaže Savić.
Penzioneri imaju zakonom zagarantovano pravo da ponovo rade. Ipak, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, penzioneri moraju da budu prijavljeni, a nakon najmanje godinu dana rada, oni imaju pravo na ponovni obračun penzije.
Tako, zapravo, stiču mogućnost da uvećaju svoja primanja kada konačno odluče da prestanu da rade.
Međutim, kako većina penzionera u Srbiji radi “na crno”, njima je ovo pravo uskraćeno. U prkasi, to znači da oni rade samo kako bi trenunto uvećali svoja primanja, ali ne i u budućnosti.
BONUS VIDEO Kakvog efekta ima povećanje plata i penzija kada taj novac manje vredi nego ranije?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare