Petrović (Fiskalni savet): U nadležnosti NBS da utvrdi da li je održiv fiksni devizni kurs dinara

On je, na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na kojoj je razmatran izveštaj o radu Fiskalnog saveta, istakao da je "jasno da je fiksni kurs omogućio da odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) izgleda mogo bolje nego što jeste", ali posebna analiza centralne banke trebalo bi da utvrdi da li je to održivo.

"Sistem plata u državi, u prosveti, zdravstvu i drugim sektorima nije uređen, postoje velike disporoporcije i problemi u visini plata i između sektora i unutar sektora i to zahteva reformu još od 2014. godine", rekao je Petrović.

Naglasio je da bi na planiranih 17 milijardi evra javnih investicija, koje su vezane za projekte Ekspo 2027, trebalo primeniti standardne, međunarodno prihvatljive procedure, koje podrazumevaju izradu studija izvodljivosti, primenu procedure javnih nabavki, ali i praćenje realizacije.

Petrović je naveo primer Bosne i Hercegovine (BiH) koja redovno izveštava o fazama realizacije projekata, finansiranih javnim novcem.

"Postoji jako dobar primer i to nije Švajcarska, nego BiH. Autoceste Federacije BiH imaju sajt gde se, neverovatno transparentno, pokazuje izgradnja auto-puteva od toga u kojoj su fazi tenderi, izgradnja, koliki su troškovi i to kvartalno", rekao je Petrović.

Istakao je da bi takva procedura bila ključna kada se krene sa investicijama od 17 milijardi za Ekspo 2027, "kako bi se izabrali pravi projekti, sprečilo da troškovi budu neopravdano visoki, a da se poštuju rokovi".

On je naveo da bi cena kredita u Srbiji bila niža kada bi se poštovale sve regularne i transparentne procedure, od izrade studije izvodljivosti do drugih propisa i Zakona o javnim nabavkama".

"Tada bi mogli i da se okrenemo kreditima institucionalnih investitora, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci i Svetskoj banci i tada bi se obezbedile mnogo niže kamatne stope", rekao je Petrović.

Predsednik Odbora Veroljub Arsić ("Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane"), rekao je da razume Fiskalni savet koji nije obavezan da u svojim analizama uzme u obzir i političke prilike i da se sa nekim njegovim konstatacijama slaže, a sa drugim ne slaže.

Na primedbe Fiskalnog saveta da se prilikom javnih ulaganja ne poštuje standarna međunarodna procedura Arsić je rekao da je jedini način da se sačuva potentnost privrede da se povećaju ulaganja, bez obzira što su visoke kamate na kredite kojima se finansira realizacija projekta.

"Ako ćemo da sedimo i čekamo da padnu kamate, ne mogu da se složim s tim", rekao je Arsić i dodao da onaj ko nije hrabar da rizikuje ne treba ni da vodi državu.

On je rekao da strudije izvodljivosti mogu da rade privatna preduzeća.

Nakon što je ta izjava izazvala smeh i dobacivanje da je to mišljenje "tragično", Arsić je upitao kako će, neka mala, devastirana odlaskom ljudi u dijasporu, opština na istoku Srbije da dobije brzu saobraćajnicu.

"Država se bavi poboljšanjem kvaliteta i uslova života stanovništva, ne biznisom posle toliko godina propadanja", rekao je Arsić.

Dodao je da članovi Odbora iz poslaničkih grupa opozicije "ne poznaju kretanja na finansijskom tržištu i da prilikom poređenja kamata na kredite i obveznice porede babe i žabe".

"Porediti kredite sa finansiranjem projekta državnim zapisima je kao da poredite babe i žabe jer banka mora da uračuna kamatu finansijeru i svoju zaradu. Danas je euribor 3,78 odsto i cena našeg kredita na nekom finansijskom tržitu je sedam odsto zbog visokog euribora", rekao je Arsić.

Naveo je da kada je opcija koju opozicija podržava bila na vlasti da je euribor bio nula ili minus 0,25 odsto, a da se Srbija zaduživala po kamati od sedam odsto, pa su "baba i čistačica u Austriji mogle da podignu jeftiniji kredit, sa kamatom od četiri-četiri i po odsto, nego država Srbija, što govori koliko su tada investitori imali poverenja u Srbiju".

Branko Pavlović (Mi-glas iz naroda) rekao je ;da niko nije protiv investicija, nego da je problem u "izostanku studija opravdanosti" projekata.

"Ako može investicija da izdrži kamatu od sedam odsto..70 odsto..170 odsto, to treba da se analizira i vidi opravdanost te investicije. Izostanak 'cost benefit' analiza čini nemogućim proveru da li je potrebno investirati u sve planirane projekte od 17 milijardi i da li to može prihodovati i vratiti kredite. Ako ne može treba praviti selekciju projekata", rekao je Pavlović.

Naveo je i da je netačno da je, kako Arsić tvrdi, rast BDP u proteklih deset godina bio 100 odsto kumulativno, osim ako se računa tako što se vrednost konvertuje u evre i obračuna fiksni kurs, a bez toga kumulativni rast je bio značajno ispod 50 odsto.

Dušan Nikezić (Stranka slobode i pravde) rekao je da se Srbija zadužila kreditima po fiksnoj kamati od sedam odsto, bez obzira na nivo euribora.

"Trošak tog zaduženja od 17 milijardi je 700 milona evra. Trenutno je kamata na kredite građana 4,08 odsto, a Srbija se zadužila po kamati od sedam odsto, skoro dulo više", rekao je Nikezić.

Dodao je da se ranije više gradilo i puteva i stanova nego prethodnih deset godina, a da banke tada, kako tvrdi Arsić, nisu radile šta su htele, što se vidi po profitu koji je 2012. bio 230 miliona evra, a prošle godine, više od milijardu evra.Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) naveo je da će korist od projekta Ekspo 2027 ;"sigurno imati svi oni izvođači radova, od Milenijum tima, do firmi Zvonka Veselinovića i svih ostalih državnih izvođača radova, kao i svaki put kada su dobijali pakete bespovratne državne pomoći kao što je dobijao Milenijum tim i po 10 miliona evra za kupovinu nekih srpskih banja".

"Plaćamo veliku i skupu cenu. Moravski koridor je najbolji primer toga. Cena tog projekta povećana je sa 800 miliona evra na 1,6 milijardi evra za dve godine. Zato nemamo novac za siromašne, prosvetu, zdravlje, obrazovanje, jer odlazi na korupciju čiji je nivo danas u odnosu na prethodnih 12 godina ubedljivo najgori", rekao je Aleksić.

Dodao je da je Srbija danas toliko korumpirana da "postoji cenovnik na carini, u katastru i da kada hoćete nešto da završite znate koliko to košta, pa je korupcija postala način života svih nas".

Aleksić je rekao i da se "kurs dinara održava veštački i to služi za propagandu i lažno predstavljanje velikih rezultata režima".

Odbor je jedoglasno usvojio izveštaj o radu Fiskalnog saveta.

BONUS VIDEO: Počeo Kopaonik biznis forum