Predloženi rabalans budžeta za 2023, po oceni Fiskalnog saveta, pati od "već uobičajenog manjka transparentnosti". "Kao i u prethodnim godinama ni novi rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda", ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta i ukazuje na nekoliko neobrazloženih važnih stavki - od značajnog smanjenja izdataka, za čak osam puta, za izgradnju metroa u Beogradu pa do porasta troškova izgradnje sportskih stadiona za oko pet milijardi dinara.
„Na primer, nije objašnjeno zašto se transferi Gradu Beogradu za izgranju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan – sa 30 milijardi dinara na četiri milijarde dinara. Nije naveden ni razlog zbog kog se državni rashodi za ekproprijaciju smanjuju za oko 30 odsto, sa 18,6 milijardi na 13,2 milijarde dinara, tj. koji konkretno projekti kasne i zbog čega. S druge strane, nije obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko pet milijardi dinara“, istakao je Fiskalni savet u svojoj analizi.
Ostao je, kako se ističe, nerazjašnjen i rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto – s nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara.
„To bi trebalo objasniti naročito imajući u vidu da su na probleme u poslovanju ovih preduzeća ranije ukazivali i pojedini predstavnici Vlade – bivše Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Za jedan veoma značajan državni program – zaštitu energetski ugroženog kupca – sredstva su rebalansom prepolovljena (s četiri na dve milijarde dinara). Smatramo da je potrebno objašnjenje zbog čega se ovaj važan program neuspešno realizuje. Budžetska izdvajanja za JP Resavicu rastu, iako je Vlada još pre tri godine (Fiskalna strategija) navela da je uz podršku Svetske banke definisala akcioni plan za rešavanje sudbine ovog preduzeće koji će smanjiti budžetske troškove (zatvaranje ekonomski neodrživih rudnika, racionalizacija broja zaposlenih i drugo)“, ukazao je Fiskalni savet.
Predloženi rebalans, prema Fiskalnom savetu, donosi više ekonomski loših i upitnih promena.
Jedna od osnovnih zamerki na predloženi rebalans odnosi na to što nije iskorišćena dobra prilika da se fiskalni deficit smanji na ispod 1,5 odsto BDP, čime bi se znatno smanjilo zaduživanje zemlje i javne finansije uvele u mirnije vode.
„Uz to, veliki i dodatni problem s novim rashodnim merama koje donosi rebalans jeste to što one nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane – pa ne pružaju dobar odgovor na izazove kroz koje trenutno prolazi domaća ekonomija. Zbog toga se stiče utisak da su nove mere dizajnirane po ad-hok principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti (koje nigde nisu javno pokazane)“, navodi Fiskalni savet.
Pad prihoda od PDV
U analizi se upozorava da je pad naplate PDV zabrinjavajući „jer može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave“.
„Jedina značajnija stavka javnih prihoda koja je rebalansom umanjena u odnosu na prvobitni budžetski plan je naplata PDV – i to za preko 40 milijardi dinara. Razlog za ovu promenu je niska naplata PDV-a od početka 2023. godine. Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina“, navodi Fiskalni savet.
Ipak, kako ocenjuju, ovaj negativan ishod zapravo i nije preterano iznenađenje „imajući u vidu dugogodišnje osipanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi“.
„Zbog toga poreska administracija očigledno više nije u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima PDV utaja kao u prethodnim godinama (koje su sad verovatno bile dodatno izražene u uslovima privrednog usporavanja). Fiskalni savet odavno upozorava Vladu na ozbiljan problem manjka zaposlenih u Poreskoj upravi (ne sporeći to da je u pogledu digitalizacije i tehničke opremljenosti ove ustanove bilo napretka tokom prethodnih godina). Broj poreskih inspektora i zaposlenih u administraciji ove ustanove daleko je manji u odnosu na uporedive države, s lošijom starosnom strukturom i tendencijom stalnog pogoršavanja. Zbog toga pad u naplati PDV u 2023. predstavlja jasno upozorenje i poziv Vladi da se napokon uhvati u koštac s ovim problemom, tj. da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava, jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija“, ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Glavna odlika – nove i snažne rashodne mere
Iako predloženi rebalans predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita (sa 3,3 na 2,8% BDP-a), njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere, ocenjuje Fiskalni savet.
Tekuću, 2023. godinu obeležavaju, navodi se, visoka inflacija i nizak privredni rast zbog čega je ekonomski veoma izazovna.
„Međutim, uprkos nepovoljnom makroekonom0skom okruženju, fiskalni trendovi u 2023. bili su relativno dobri i znatno povoljniji od očekivanja. Blaga zima, globalni pad cene energenata i povećana proizvodnja EPS-a doveli su do toga da se budžetski troškovi za finansiranje urušenog domaćeg energetskog sektora gotovo prepolove u odnosu na plan. Globalni pad cene energenata iskorišćen je i za to da Vlada u martu 2023. ukine raniju odluku o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate – što je uticalo na povećanje ovih javnih prihoda znatno iznad plana. Takođe, u 2023. je naplaćen neočekivano veliki porez na dobit, budući da su pojedini segmenti privrede imali u 2022. rekordan profit (NIS je npr. u 2022. ostvario dobit koja je preko šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine). Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP na ispod 1,5 odsto BDP, tj. smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na prvobitni budžetski plan“, navodi Fiskalni savet.
Međutim, Vlada je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su, kako se ocenjuje – fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.
„Glavne od tih mera su: 1) povećanje subvencija za poljoprivredu, 2) vanredno povećanje penzija, 3) povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i 3) jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Dobra strane predloženog rebalansa je to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli. Planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP-a jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod jedan odsto BDP. Međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan. Naime, tačno je da on neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše – ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast. Zbog toga se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom (zapravo blago će se umanjiti)“, ističe se u analizi.
Dobra strana planiranog rebalansa je to što je kredibilno planiran, tj. ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan.
„Naprotiv, vrlo je moguće da su neki rashodi, poput rashoda za nabavku robe i usluga, „prebudžetirani“ – što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP. Na kraju, načelno je dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države (uključujući lokalnu samoupravu i druge segmente države van republičkog budžeta) iznositi preko sedam odsto BDP. Ovde ipak skrećemo pažnju na još uvek nerazjašnjena pitanja izbora prioritetnih projekata o čemu je Fiskalni savet već pisao u više navrata“, navodi se, između ostalog, u analizi Fiskalnog saveta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar