Ovih 20 proizvoda u radnjama od danas možete kupiti s oznakom "bolja cena"

Niža cena 20 artikla među kojima su pileći parizer, jogurt, testenina, kupka i šampon za decu i odrasle, deterdžent i kafa dogovorena je na sastanku ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića i predstavnika maloprodajnih trgovinskih lanaca u petak. Ovi artikli od danas u prodaji imaju oznaku "bolja cena" i za manje novca nego do sada moći će da se kupe do 31. decembra, piše Euronews Srbija.Sastanak sa trgovcima zakazan je kako bi se razgovaralo o smanjenju marži nakon "prozivki" da su one previsoke i da usporavaju pad inflacije. Na to je nedavno direktno ukazala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je rekla da se uočava prostor da se one smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.Ministar Momirović je na svom instagram nalogu objavio spisak proizvoda sa nižom cenom, navodeći da su to mleko, jogurt, sir beli kriška, jabuke, krompir, testenina, pileće meso (trup), salama u omotu, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, šampon za bebe, kupka za bebe, dečije pelene, šampon za odrasle, kupka za odrasle, toalet papir, higijenski ulošci, deterdžent za pranje sudova i deterdžent za pranje veša.

Ovi proizvodi su, kako je naveo, deo akcije "Bolja cena - cena za narod" koja će trajati do 31. decembra 2023. godine, a kako bi potrošačim bilo lakše da ih nađu na policama i kupe oni će u u prodavnicama biti jasno označeni znakom "bolja cena“.Momirović je dodao i da je osnovni cilj akcije da cene ovih proizvoda budu najniže ili među dve najniže u toj kategoriji u Evropi. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao korpu sa proizvodima kojima će cene biti snižene, upoređujući ih sa sadašnjim.

Prema njegovim rečima u trgovinskim lancima će se od danas naći proizvodi sa oznakom "bolja cena: pileći parizer umesto 399 dinara, trebalo bi da košta 259,99 dinara, jogurt umesto 164,90 sada treba da ima cenu od 139,90 dinara, deterdžent za posuđe ne bi trebalo više da košta 126 već 69,99 dinara, dok bi cena špageta umesto dosadašnjih 75, sada trebalo da iznosi 49,99 dinara. Takođe, najavio je da bi dugotrajno mleko od danas trebalo da košta 95 dinara umesto 109,9, dvolitarski sok od jabuke umesto 120 trebalo bi da košta 80 dinara, krompir 60 umesto 89 dinara, domaći začin 50 umesto 70 dinara, šampon za bebe 69,99 umesto 107,99 dinara, dok će kafa Dobro umesto dosadašnjih 139,99 dinara od danas moći da se pazari za 89,99 dinara.Predsednica Vlade Ana Brnabić juče je rekla i da se pored 20 odabranih životnih namirnica i proizvoda po znatno jeftinijoj, ograničenoj ceni, razmišlja na koje još načine može da se pomogne građanima sa najnižim primanjima."Razgovaraćemo da vidimo šta možemo dodatno da učinimo, iako nije dobro da se vi kao Vlada mešate u to. Neki proizvodi su već u prošlosti bili ograničeni sa cenom. Možemo da razmotrimo marže i druge stvari, ali Vlada tu ne može preterano da se meša", rekla je premijerka.

"I za dinar niže cene znače kupcima"

I stručnjaci su stava da cene ne treba ograničavati, ali ističu da je, u uslovima smanjenja kupovne moći stanovništva i inflacije koja je u junu iznosila 12,5 odsto, inicijativa da se cene pojedinih proizvoda smanje dobra ideja, te da će deo potrošača, posebno onih sa najskromnijim primanjima biti rasterećen.Aleksa Dokić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je dobro što se ovoj važnoj temi pristupilo kroz dijalog. Međutim, navodi i da još uvek postoji nedoumica o tome da li će nižavanje cena biti na celokupnom nivou kategorija ili samo pojedinih brendova.

"Trgovinske marke su u vlasništvu maloprodavaca. One nisu opterećene marketinškim troškovima, na primer, pa su malo jeftinije, i one su specifične za konkretni prodajni objekat, dok su proizvođački brendovi u vlasništvu proizvođača koje mi kao kupci možemo da kupimo na svakom rafu. Šta će se desiti sa ovih 20 kategorija, mi to u ovom trenutku ne možemo znati, zato što ne možemo znati kako će ko reagovati. Maloprodavci mogu sa jedne strane da preuzmu celokupan trošak na sebe, mogu na primer to da pokušaju da nadomeste kroz neke druge kategorije proizvoda, a sa druge strane možemo da imamo situaciju gde će celokupan lanac snabdevanja od proizvođača do maloprodavca amortizovati ova cenovna kretanja i raspodeliti jednostavno trošak međusobno", navodi Dokić.I za profesora Dragana Stojkovića upitno je to što kada se najavi da će cena jogurta biti snižena, nije jasno koji jogurt je u pitanju i od kojih proizvođača. Ukazivanje na to da bi trebalo neke cene da se snize, kako kaže, nije loše, ali, ističe da dugoročno rešenje problema treba da sadrži ozbiljne analize strukture cena i da se ukaže potrošačima ko je taj koji utiče ključno na visoke cene.Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da veruje da će deo potrošača zaista biti rasterećen."Posebno oni koji imaju najskromnija primanja i činjenica je da je ovaj teret, ova inflacija najviše pao na običnog potoršača, što se i vidi, pad prometa i u količinama u maloprodajnim objektima čak i kod osnovnih životnih namirnica. Sa druge strane postoji porast potražnje za tim osnovnim životnim pecivima čija je cena ograničena. Upravo ovo govori da su ljudi postali racionalni čak i kod tih najosnovnijih životnih namirnica", kaže Stanić i dodaje da izgubljena kupovna moć nije slučaj samo u Srbiji već je problem i na mnogo razvijenijim tržištima.I Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je kupovna moć opala i da potrošačima dobro dođe i kad je nešto jedan dinar jeftinije."Nije bilo potrebe da neko radi analize, to je moglo da se vidi golim okom. U trgovinskim lancima postojale su po 10-12 kasa, sada rade jedna ili dve kase. Golim okom se videlo da je promet opao", navodi on.

Kako će to uticati na cene ostalih proizvoda?

Snižavanje cena 20 osnovnih životnih namirnica otvorilo je pitanje efekata te akcije, ali i mogućnosti da i drugi prozvodi koji nisu na tom spisku pojeftine. Dokić ističe da će svaki maloprodavac imati svoju neku reakciju na ovu cenovnu situaciju."Prvi scenario je jednostavno da se spuste ove cene koje su dogovorene i da sve ostale cene kreću sa nekom svojom normalnom dinamikom, kao što je to do sada bila situacija", objašnjava on.Ipak, nije isključeno ni povećanje cena drugih proizvoda, odnosno cenovne strategije, kako je Dokić naziva.

"To je pristup gde maloprodavac svesno obara cenu proizvoda unutar neke kategorije proizvoda kako bi stimulisao dolazak u radnju, a opet kroz maržu koja se zaračunava na neke druge povezane proizvode nadoknađuje gubitak i na taj način maksimizira profit celokupne kategorije proizvoda", navodi on ističući da je to normalno ponašanje.Dejan Gavrilović iz "Efektive" ranije je za Euronews Srbija rekao da je ideja akcije da potrošači kupuju te proizvode sa nižom maržom, a ne one skuplje, što bi nateralo sve da spuste cene. On je stava da akcija "može da donese dobar efekat, a i ne mora"."To je ideja, to je bila ideja onoga što je urađeno u Crnoj Gori. Pre mesec dana neki proizvođači su mi rekli da će morati da spuste cene jer pada kupovna moć stanovništva, sve manje građani kupuju. Uvek se čeka neki zadnji momenat. Ova mera je možda imala i nekog smisla više pre godinu dana, ima i sada ali tada bi efekat mogao da bude mnogo jači jer sad cene svakako padaju", naveo je Gavrilović.BONUS VIDEO Pravda za PARIZER! Koliko zaista koštaju prosečne namirnice iz predsednikove korpe?