Za pojedine kreditne dužnike u Srbiji od 30. septembra su povećane kamate. Tako su za korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata tromesečni euribor povećane rate za otplatu. Iako su za neke od dužnika sada rate značajno veće, čak i do 90 evra, postoje i oni koji mogu da odahnu. Ukoliko je korisnik podigao kredit u evrima sa fiksnom kamatnom stopom, u dinarima, takođe sa fiksnom kamatom, kao i ako je veći deo duga već otplatio. U tim slučajevima neće biti izmena u visini rate kredita.
Euribor, kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj, godinama je bio negativan, odnosno u minusu. Međutim, od marta ove godine, njegova vrednost je u porastu.
Poseban skok ove kamatne stope zabeležen je u poslednja tri meseca, pa se to sada odražava i na kredite.
Dok je na početku godine vrednost tromesečnog euribora iznosila -0,57, njegova vrednost je 30. septembra bila 1,173 odsto, a stručnjaci prognoziraju da će se ovakav rast nastaviti. Stoga, korisnici koji su se zadužili u evrima, I to sa varijabilnom kamatnom stopom, sada imaju veću ratu za kredit.
PROČITAJTE JOŠ
Tadašnja vrednost euribora biće korišćena za obračun kamata za rate kredita koje će korisnici plaćati u oktobru, novembru I decembru, a nakon toga banke će da obaveste klijente o novom iznosu mesečne rate.
Za korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata šestomesečni euribor, promene u visini rate desiće se prvog januara sledeće godine.
Iako je povećanje euribora unelo paniku među građane, pogotovo što je kamata sada skoro duplo viša nego što je bila ranije, postoje bankarski klijenti koji su bezbedni od naglih promena u visini rate.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić objašnjava za “Novu” da ipak postoje korisnici kredita na koje promena euribora ne utiče, ili bar u nešto manjoj meri.
“To su, naravno, korisnici kredita u dinarima, zatim korisnici kredita sa fiksnom kamatom stopom, kao I korisnici koji su veći deo duga otplatili”, objašnjava naš sagovornik.
Ukoliko je korisnik podigao kredit sa fiksnom kamatnom stopom, u bilo kojoj valuti, promena u vrednosti euribora ne utiče na ratu koju plaća svakog meseca. Upravo tu se uviđa sigurnost koju fiksna kamatna stopa pruža svojim korisnicima.
S druge strane, visina mesečne rate za korisnike koji su odabrali fiksnu, po pravilu je veća od rate korisnika koji su odabrali varijabilnu kamatnu stopu. Bez obzira na to, fiksna stopa je “imuna” na sve promene euribora.
Inače, svega nekoliko banaka nudi fiksnu kamatnu stopu. Većina njih, s druge strane, nudi kombinovanu. To u praksi znači da će korisnik nekoliko godina, najčešće tri do pet, imati fiksnu, a nakon toga, pa sve do kraja otplate, varijabilnu kamatnu stopu.
Oni korisnici koji su se zadužili u dinarima, u ovom slučaju nemaju nikakvog razloga za brigu. Naime, kako je euribor kamatna stopa povezana sa evrima, ona ni na koji način ne može da utiče na visinu mesečne rate dinarskih kredita. Ono što utiče jesu belibor i referentna kamatna stopa.
Narodna banka Srbije (NBS) je nekoliko puta od početka godine povećavala vrednost referentne kamatne stope. Tako je sa jedan odsto, njena vrednost u septembru povećana na 3,5 odsto. Nova promena u visini referentne kamatne stope desiće se već sutra, a njen rast može uticati i na rast belibora, kamatne stope koja je povezana sa kreditima u domaćoj valuti.
Kako je ranije za “Novu” objasnio Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, nisu svi korisnici kredita u dinarima u riziku od povećanja rate.
“Odluka NBS o povećanju referentne kamatne stope uticaće na korisnike dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom koji su vezani za belibor, zato što će posledično, nakon uvećanja referentne kamatne stope, uslediti I povećanje belibora. Kada će se promena dogoditi zavisi od ugovora. Pitanje je na koji vremenski period se ažurira kamatna stopa I da li se uopšte to radi radi po ovom principu, ili je stopa fiksirana za belibor iznos koji je uzet u moemntu kupovine kredita”, objasnio je Uzelac.
Saglasan je i profesor Grubišić, koji ističe da bi korisnici dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom ipak do kraja godine mogli da osete neke promene.
“Korisnici dinarskih kredita nisu u riziku od povećanja euribora, ali jesu od povećanja belibora. S obzirom na to da NBS povećava referentnu kamatnu stopu mesecima unazad, takav trend možemo da očekujemo i do kraja godine. Niko sada sa sigurnošću ne može da kaže koliko će povećanje biti, ali mi još uvek imamo dvocifrenu inlflaciju, a referentna kamatna stopa će to pratiti. Naravno, oni koji su se zadužili, a pritom odabrali fiksnu kamatnu stopu, nemaju razloga za brigu”, objašnjava profesor.
Kako prolazi vreme otplate, tako se menja i struktura rate koju korisnik plaća svakog meseca. Tako se svakog meseca smanjuje iznos kamate.
Ako za primer uzmemo kredit u vrednosti od 100.000 evra, sa kamatnom stopom od 3,3 odsto, sa periodom otplate od 15 godina, odnosno 180 meseci, vidimo, uz pomoć “Efektiva” kreditnog kalkulatora, da je iznos prve mesečne rate 705 evra, od čega je iznos kamate 275. S druge strane, iznos kamate u poslednjoj, 180. rati iznosi 1,93 evra.
Iako povećanje euribora utiče na svakog korisnika kredita u evrima, značajno manje će uticati na budžet korisnika koji je veći deo duga već otplatio, s obzirom na niske kamate.
“Kada je korisnik kredita pri kraju otplate, ovakva povećanja minimalno utiču na visinu rate. Jednostavno, iznos kamate je sve niži, tako da ni povećanja nisu visoka”, zaključio je profesor Grubišić.
Nacionalna korporacija (NKOSK) je državna institucija koja se bavi osiguranjem stambenih kredita. U slučaju da klijent kasni sa otplatom rate, u dogovoru sa bankom može da odloži, na određeno vreme, plaćanje rate. Takođe, NKOSK preuzima na sebe deo rizika nenaplativosti kredita. U praksi to znači da 75 odsto gubitka banke, kada klijent ne isplati ceo iznos kredita, snosi NKOSK. Osiguranjem banka zapravo smanjuje svoj rizik, što utiče na smanjenje kamatne stope koje banka naplaćuje klijentu. NKOSK sarađuje sa 23 banke. Do osiguranja nije lako doći. Potrebno je dosta dokumentacije, od ličnih podataka, preko dokumentacije koja dokazuje kreditnu sposobnost klijenta, pa sve do kupoprodajnog ugovora.
BONUS VIDEO Svetlana Popović i Mihailo Gajić: Hoće li nas skuplji krediti spasiti inflacije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar