Niko neće u automehaničare, a plata 200.000 dinara: Nikola (16) je jedini u svom društvu koji je odlučio da se bavi ovim zanimanjem i uopšte se ne kaje

Srbija, prema nezvaničnim procenama, ima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja "Auto-servisi Srbije" objasnila je ranije da majstori zarađuju bolje nego pre, ali i da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje.

"Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole", ističe Đurišićeva.

A da je zaista tako, za Nova.rs potvrdila je direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić. Ona ističe da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje.

"Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Deca su se usmerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi", navodi naša sagovornica.

Kao manu ovog zanata ističe to što može lako da se nauči "gledanjem" i radom u radionici, odnosno kroz praksu.

"Ovo je zanat koji može da se uči uporedo sa nekim drugim. Zbog toga ne upisuju školu, nego idu na obuku u trajanju od nekoliko meseci. Ako su roditelji iz te struke, prijatelj, komšija, oni tako nauče, ali naravno da je bolje kada imaju i diplomu i obrazvanje. Njihov opseg znanja se širi i to je dobro za njih. U našoj školi ima zainteresovanih, ali više je onih koji se prijavljuju za vanredno školovanje. Dakle, oni imaju neki posao ili uče neku školu, ali onda reše da se prekvalifikuju", ističe direktorka ove škole.

Nikola je najmlađi automehaničar u Srbiji

Nikolu Jovanovića iz Obrenovca svi znaju kao Mali serviser.

Iako uči na smeru Elektrotehnika računara u Tehničkoj školi, Nikola voli mehaniku, a u budućnosti planira da ove dve oblasti objedini jer, kako kaže, posla ima preko glave, a zarada može da bude veća i od direktorske plate.

Nikola za Nova.rs ponosno kaže da je jedini iz svog društva koji se "iz hobija" bavi mehanikom.

"Bavim se ovim, pre svega, iz ljubavi. Nije nikakva želja za novcem, samo prosto ljubav prema automobilima. Ja ne zarađujem, tek učim zanat kod mog mentora i primarno mi je da naučim da radim kako treba. Ne mogu da kažem da ću se isključivo time baviti u budućnosti, ali bih voleo da nekako spojim mehaniku i elektrotehniku. Ali mehanika će uvek biti deo mene, pa makar kao hobi", navodi on.

Smatra da automehaničari i te kako dobro zarađuju, ali i da je potražnja za njima velika.

"Mislim da automehaničari jako dobro zarađuju jer ih nema. Neki zarađuju i više od mnogih direktora. Moj mentor i ja kada ujutru uđemo u radionicu, tek uveče izađemo iz nje. Toliko ima posla, može da se radi ceo dan, a ne osam sati dnevno".

Kao glavni problem što deca beže od ovog zanata vidi - nedovoljnu informisanost i njih samih i njihovih roditelja.

"Mislim da je glavni problem taj što na smer automehaničara idu đaci koji ni sami ne znaju što su to upisali, odnosno upisali su tek tako da bi nešto upisali, a to ih uopšte ne zanima. Ili nisu bili dobri đaci u osnovnoj školi, pa su upisali tu trogodišnju školu, odnosno imali su bodova samo za tu školu. Mislim da veliku ulogu imaju i roditleji koji prosto ne žele da im se deca muče, iako ne shvataju da ovo nije mučenje nego posao kao i svaki drugi, a koji je, pritom, izuzetno dobro plaćen".

Neki roditleji se, dodaje, čak i stide da im deca idu na zanat.

"Moji roditelji su mene pitali da li me to zaista zanima, rekao sam da, ali da nisam siguran da li ću se time baviti. Međutim, za sada se bavim mehanikom. Dopada mi se, učim, mislim da znam da radim posao i da bi u budućnosti mogao da razvijem dobar posao. Ali otom potom".

Inače, Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji će biti upisani na trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.

Svi učenici koji od naredne školske godine odluče da upišu smerove za varioce, šivače, stolare, livare, operatere mašinske obrade rezanjem, pekare, mesare, kuvare, električare, industrijske mehaničare i druga građevinska deficitarna zanimanja, dobijaće od države po 5.000 dinara narednih devet meseci do kraja školovanja.

Oni srednjoškolci koji obavljaju praksu u nekoj kompaniji već primaju nadoknadu od poslodavca koja može iznositi i do 30.000 dinara, što znači da od septembra njihova mesečna primanja mogu da budu i do 35.000 dinara.

BONUS VIDEO: Zdravstveni radnici koji su radili tokom pandemije kovida u Kragujevcu i dalje nisu stalno zaposleni