Milica Ilić iz Beograda je majka jednog Stefana koja nije želela da njen sin jedinac ide u trogodišnju srednju školu na "neki zanat" i da "fizikališe". Ubedila ga je da upiše četvorogodišnju školu ekonomski smer smatrajući da "tu ima para". Sada, kada pogleda svog komšiju Vuka Radosavljevića (17) koji ide u trogodišnju školu za montera suve gradnje i istovremeno prima platu od 78.000 dinara, nije joj dobro. Žao joj je što nije dozvolila Stefanu da i on upiše Građevinsku školu kao i njegov vršnjak Vuk oko kog se već sada otimaju firme. A po svemu sudeći, ne gine mu ni da uskoro postane preduzetnik.
Građevinska škola na Zvezdari ugostila je ekipu Nova.rs u svojoj radionici za tehnologiju rada sa praktičnom nastavom, gde smo i zatekli Vuka Radosavljevića. Ispričao nam je da njegovi drugovi imaju predrasude ili nemaju dovoljno znanja o školama i zanatima u Srbiji od kojih bi, kasnije, mogli jako lepo da žive. On je već na tom putu.
„Jako sam zadovoljan, a čim sam stigao do treće godine, znači da su i profesori zadovoljni. Oduvek sam se zanimao za građevinu, interesovalo me je kako izgleda kada se gipsaju zidovi, pregrade, ali nisam znao koje je to zanimanje. Onda sam pronašao smer monter suve gradnje“, objašnjava nam Vuk.
Kaže nam da se prijatelj njegovog oca bavi ovim poslom, te da mu je, još dok je bio mlađi, bilo jasno da je ovo jedan pristojan, a isplativ posao.
„Ništa nije teško, čak štaviše, zanimljivo je, na neki način ovo je umetnički posao. A najvažnije je što od ovog zanimanja može lepo da se živi s obzirom da je danas sve skupo i da mladi odlaze u inostranstvo za boljim život. Ali, zašto bih odlazio vani kad imam dobar posao ispred nosa?“.
Vuk završava treću godinu u Građevinskoj školi, a potom planira da upiše četvrti stepen kako bi stekao još jedno iskustvo.
„Nije mi neophodno, već imam posao kojim sam zadoovljan, a i poslodavac takođe. Ali bih voleo da proširim obim svog znanja i da postanem izvođač instalaterskih i završnih građevinskih radova“.
Pročitajte još:
Priznaje da nije očekivao da će već na krjau prve godine dobiti „ponudu za posao“.
„Iznenadio sam se, ipak sam došao u školu bez ikakvog predzanja. Ali trudom i radom na gradilištu, pokazanim znanjem, uspeo sam da budem primećen od strane firme kod koje sam obavljao praksu, tako da su mi ponudili posao i prihvatio sam“.
Profesor na smeru monter suve gradnje Petar Rakas koji je bio u radionici zajedno sa Vukom, kaže za Nova.rs da bi mogao da zaposli 200 đaka samo da ih ima. Nažalost, učenika skoro da nema, na ovom smeru ih trenutno ima samo 13, a takvo stanje je, kako kaže, samo zbog nedovoljne informisanosti javnosti.
„Ljudi nisu dosta informisani, nekada roditelji pomisle da će im deca biti fizikalci, kako najčešće kažu, ali to nije tačno. Učenici monteri suve gradnje uče osnovne radne operacije vezane za suvu gradnju, a to je montiranje spuštenih plafona, pregradnih zidova i obloga od gipsanih ploča u enterijerima. Oni koji se odškoluju za majstore rade stručne poslove i kako vreme napreduje, oni vrlo brzo postaju poslovođe minimum, a preduzetnici vrlo često. Više od 50 mojih nekadašnjih đaka postali su preduzetnici u međuvremenu. Naši đaci brzo prosperiraju i napreduju, a oni koji nisu primarno došli u građevinsku školu mogu da dođu da se doškoluju kao vanredni učenici, pa možemo da napravimo prekvalifikaciju, da se odškoluju uz rad. I eto i njima posla u budućnosti“, kaže nam profesor.
Već u drugoj godini, škola đacima organizuje praksu u građevnskim preduzećima sa kojima sarađuje, gde oni budu uključeni u posao kako bi ga naučili.
„Imamo dobre rezultate i odličnu saradnju, mnoge firme stipendiraju naše đake. Imamo i međunarodne uspehe, učestvovali smo na takmičenjima u domenu suve gradnje, 2019. godine bili smo vicešampioni, dok smo godinu dana ranije bili prvi u ovoj oblasti. Dakle, mi ne školujemo majstore da bi oni bili majstori, to nema nikakvog smisla“.
Opšte je poznato da vlada velika pomama za radnicima koji se bave građevinom, a takođe je poznato i da su oni odlično plaćeni. To nam potvrđuje i profesor ove škole koji kaže da je plata montera suve gradnje preko 120.000 dinara.
„Bez ikakvog ustručavanja mogu to da kažem, ima posla samo ko hoće da radi, a može vrlo brzo i da napreduje. Oni i napreduju brzo zato što imaju građevinske predmete koje nemaju oni koji nisu išli u građevinsku školu, i onda oni kada dođu i počnu da rade na gradilištu, njima se sve to vrlo brzo skocka i eto napretka“.
Prema njegovim rečima, svaki iskusni preduzetnik zna da ne može naći bolje radnike od najmlađih, a najvrednijih – zato učenici Građevinske škole uglavnom po završetku prakse ostaju da rade u toj firmi u kojoj su i obavljali praktičan rad.
„To je logično jer su preduzetniku takvi đaci dragoceni. Mnogi, takođe, i odlaze u inostranstvo, ali se mnogi i vraćaju jer se situacija u Srbiji promenila. Privreda je u ozbljnom zamahu, treba radne snage i ima dosta mojih nekadašnjih đaka koji su otišli u Nemačku, Rusiji, Austriju, Švajcarskoj, ali su se i vratili“.
Građevinsku školu na Zvezdari pohađa polovina dece koja su iz Beograda, dok drugu polovinu čine deca iz unutrašnjosti. Ko neće da uči dalje, uglavnom se zaposli, a oni koji bi voleli da saznaju nešto novo, upisuju četvrti stepen, pa onda studije na Akademiji tehničkih i umetničkih strukovnih studija, Građevinskom ili Arhitektonskom fakultetu.
BONUS VIDEO: Đaci OŠ „Ratko Mitrović“ o zabrani mobilnih telefona u školi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare