“Za Uskrs porodica nam traži 500 evra jer ne dolazimo dok ja perem podove”: Ispovest žene koja radi u Nemačkoj razbesnela ljude na Balkanu

Jedna žena, poreklom sa naših prostora, podelila je svoju priču anonimno u Facebook grupi "Balkanci u Nemačkoj" koja možda najbolje oslikava pritisak s kojim se suočavaju mnogi naši ljudi u inostranstvu.

Kako kaže, ona i njen muž već godinama rade naporno kako bi opstali. On je zaposlen na građevini, ona čisti kuće i bolnice. Plate pokrivaju troškove, ali daleko su od luksuza koji mnogi zamišljaju. Ipak, svaki mesec deo novca odlazi nazad kući, za roditelje, račune, lekove i pakete.

Problem nastaje kada pomoć postane očekivanje.

Objava na stranici ima preko hiljadu komentara.

„U Nemačkoj smo muž i ja već pet godina. Oboje radimo, on na baušteli, ja čistim po kućama i bolnicama. Nije nam loše, ali daleko od toga da spavamo na parama kako neki misle. Svaki mesec šaljemo dole mojima i njegovima, plaćamo lekove, račune, šaljemo pakete…

Problem je što su moji dole navikli da smo mi ‘bankomati’. Sad kad smo rekli da nećemo dolaziti za Uskrs jer moramo štedeti za stan (gazda nam podiže kiriju za 200 evra), nastao je haos. Moja rođena majka mi kaže: ‘Pa zar nemate barem 500 evra da pošaljete kad već ne dolazite, da proslavimo kako treba?’

Ljudi moji, pa ja te pare zaradim na kolenima ribajući tuđe podove! Niko ne pita kako smo mi, jesmo li umorni, jesmo li zdravi… samo pitaju kad će pare i kad ćemo doći s punim autom poklona. Osećam se kao stranac i ovde i tamo.

Je l’ ja grešim što želim nešto i za svoju decu ostaviti ovde, ili sam stvarno ‘postala Nemica’ kako oni kažu čim ne dam zadnji cent iz džepa? Kako vi izlazite na kraj s familijom koja misli da ovde pare rastu na drvetu?“

Ova ispovest otvorila je pitanje koje mnogi prepoznaju, ali retko izgovaraju. Koliko daleko ide obaveza prema porodici i gde počinje pravo na sopstveni život?